Projekat "365 lepih dana" (www.365lepihdana.rs) funkcioniše pod sloganom: "Svakodnevno širimo optimizam, bildujemo lepo raspoloženje i širimo zajednicu nasmejanih ljudi." Nažalost, iz pokušaja da se ukaže na to šta je u Srbiji dobro, nenamerno izbijaju pesimizam i beznađe
Još nije poznato, ni u jednom od dva slučaja, zbog čega su mlade devojke odlučile da zajedno odu u smrt. S tim neznanjem trebalo bi da raste i osećaj krivice celog društva
Na Fejsbuk profilima pojedinih sveštenika moguće je pronaći sadržaje kojima se ne bi ponosili ni obični građani. Pojedini sveštenici iznose političke stavove, koriste "slobodnu terminologiju","lajkuju" grupe poput "Ko tebe grudvom, ti njega ledenicom", "Pet najjačih psovki" ili "Svi mi koji silujemo profil one osobe na koju se ložimo". Stoga se kao ključno više ne nameće samo pitanje da li, već na koji način bi društvene mreže trebalo da se koriste od strane sveštenih lica
Dragulji opusa Julesa Radilovića jesu Kroz minula stoljeća, Afričke pustolovine, Kapetan Leši i Herlok Šolms. Četiri stripa i četiri žanra, istorijski, avanturistički, ratni i humoristički. U njima je nadišao zanat realizma i ponudio magiju vizuelnog pripovedanja. Radilovićeva i Furtingerova pripovest Afričke pustolovine kreirana pre pola veka postala je sama srž egzotičnog pojma afričkog kod tadašnjih čitalaca. Ova vrsta egzotizma ima zanimljivu komponentu – vrsta je postkolonijalnog čitanja Afrike mnogo pre nego što su postkolonijalna čitanja ušla u akademsku modu
U izdanju "Gradca" nedavno je izašla iz štampe zanimljiva knjiga pod naslovom Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga. Reč je o knjizi u kojoj možete pročitati razgovore koji su vodili Umberto Eko, pisac, profesor i semiolog, i Žan-Klod Karijer, esejista, dramaturg i scenarista, pored ostalog autor nekoliko scenarija za filmove Luisa Bunjuela. Medijator razgovora bio je Žan-Filip de Tomak. Karijer i Eko razgovaraju o sudbini knjige u današnjem vremenu, ali pokreću i mnoga druga pitanja koja se tiču savremene kulture, tradicije i informatičkog društva. Uz dozvolu izdavača, "Vreme" u ovom broju prenosi jedno poglavlje iz ove knjige
Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke ("Pravda")
Kako je drug Lenjin daljinski pohvalio Arkadija Averčenka i kako smo to ponovo otkrili
Nema ko se nije izređao nad dvoje niških klinaca, od javnih Imalaca Mišljenja pa do horde anonimnih internet-kanibala
"Imam devojku, dugo sam sa njom i mislim da je to ozbiljno, ali se jako plašim da joj kažem da sam bio u vaspitno-popravnom domu. Strah da me ne odbaci zbog moje prošlosti je jači od svega"
Blago tebi, pišeš šta ti se ćefne i još ti plate, vele moji drugovi koji do kletog dinara, kao i ja kad sam sa njima, dolaze svirajući muziku miliona, tj. pesme koje u jednoj sezoni obožava 89 odsto klijenata
"Zamislite da sa grupom prijatelja delite kuću. Smatrate da je dobro da stvari obavljate zajedno (kuvanje, žurke, odlazak na odmor…), ali ste ustanovili pravilo da se ništa ne preduzima bez pristanka svih ukućana. Nakon nekog vremena shvatite da, mada su stvari koje radite uspešne, ne činite baš mnogo toga, jer je teško postići saglasnost svih… Ubrzo zaključujete da bi vam, dugoročno gledano, bilo bolje da neke stvari ipak uradite, iako se sa njima slaže samo većina." Ovako se u Evropskom dnevniku objašnjava promena glasanja u institucijama EU, od prvobitne "stroge jednoglasnosti" na većinsko odlučivanje
Na povratku sa njegovog privatno-službeno-navijačko-pašenoško-grebatorskog putešestvija čekao ga je službeni automobil, medij koji mu pomaže da se vrati u službeni ministarski mod
Vladimir Ilić, politički direktor G17 plus o imenovanju dr Zorana Stankovića, patologa, za ministra zdravlja
(B92)
"Sve analize ovog projekta govore da projekat besplatnih udžbenika, u ovoj fazi kada država nema dovoljno novca, treba da bude okrenut socijalno ugroženim kategorijama. Pod velikim je znakom pitanja zašto bi država trošila novac na onu decu čiji roditelji mogu da plate školske knjige"
Tesli se u stvaralačkoj krizi javila, kako kaže, uništavajuća želja da vidi majku i uspostavi kontakt sa njom. Jer otkrića koja su bila na pomolu, u tom trenutku za Teslu još uvek nedostupna, izrastaju iz arhetipskih dubina ili, kako kaže Jung, iz carstva majke, pa je majčino prisustvo Tesli bilo neophodno kako bi savladao krizu i ušao u kreativan proces iz kog su potom i proizašli željeni rezultati
"Prebijanje, otimanje i zaštita"; VREME 1043-1044
"Lepo mi je kada izađem nekud pa znam da se vraćam u svoj stan. Znate, ovo je za mene palata. Bez preuveličavanja. Nemam na šta bih se u stanu požalila, samo mi je strašno što sam opet u teškoj situaciji. Ali prebrodiću i ovu krizu, nadam se. Ja sam borac celog života", kaže Olga Ranković, korisnica stana za socijalno stanovanje u Kamendinu
Demonstrirajući političku i svaku drugu odlučnost da privede pravdi Ratka Mladića, država Srbija je ove godine dramatično povećala iznos nagrade za informaciju koja bi dovela do njegovog hapšenje. Dok se u medijima spekulisalo da li to može doneti neki rezultat i kakav, dva muškarca su se, verujući da će se obogatiti pošto – kako tvrde – znaju gde je Ratko Mladić i koje lažno ime koristi, obratili ambasadi Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, te našim tužiteljima i istražiteljima. Priča koja sledi potpuno je istinita, ali su imena izmišljena zbog zaštite stvarnih osoba. Takođe, potpisniku teksta poznate su sve stvarne lokacije na kojima se događa priča. Tekst objavljujemo kako ga je autor napisao – bez skraćivanja i prepravki. Oprema je redakcijska
Kakve su posledice NATO bombardovanja radioaktivnim bombama
"Interesantno je da osnovci i odrasli prave potpuno iste greške u mišljenju, s tim što deca to mnogo lakše podnose – odraslima se dešava da zaplaču, napuste radionicu ili vređaju realizatora"
"U Srbiji se danas vlada na osnovu ispitivanja javnog mnjenja; državu ne vodite, nego, trudeći se da izračunate šta vam donosi najviše glasova, sledite istraživanja. Posledica takvog načina vladavine je i ta da odnos prema ratu, ratnim zločinima, prema prošlosti ostaje gotovo netaknut"
"To što me ne angažuju za odrasle nije slučajno. Samo bi me tupavi reditelj uzeo da igram, recimo, Šekspira. Kladim se da bi usred mog srceparateljnog, najtragičnijeg monologa kralja Lira neko iz sale doviknuo: tata-ta-tira"
Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme" organizovali su 24. novembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju tribinu "Ko šiša mlade – odrastanje u Srbiji". Učesnici su bili Stevan Filipović, Maja Uzelac, Bora Kuzmanović i Dimitrije Vojnov, a voditelj Jovana Gligorijević
