Od tragedije na Vračaru prošlo je samo deset dana. Pitanje je koliko će svima nama biti potrebno vremena za oporavak, o deci da ne govorimo. Mnogi đaci sada u strahu idu u školu, pa je uloga roditelja ili staratelja ključna za njihov oporavak
Francuska novinska agencija izveštava da je u Srbiji rijaliti žanr pao na najniže grane. Likovi iz podzemlja, ratni zločinci i mentalno nestabilni redovno su glavni likovi šou programa koji su poznati po neopravdanom nasilju
Premijerka je obećala da će svih sedam zahteva roditelja biti ispunjeno i da će Vlada zbog toga formirati poseban tim
Bojana Dinić sa Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu navodi da se najpre mora reći koje strategije se nisu pokazale kao uspešne. To su detektor metala/oružja na ulazima i prisustvo policajaca u školi
Ono što sigurno znamo jeste da se “Ribnikar” nije dogodio ni zbog Tiktoka ni zbog igrica, da nije nužno uzrokovan vršnjačkim nasiljem prema dečaku-počiniocu… Uzrok nije ni to što je dečak iz dobrostojeće porodice. To nisu ni rijaliti programi ni filmovi u kojima se prikazuje nasilje. Na koncu, razlog zašto nam se dogodio “Ribnikar” nije ni Aleksandar Vučić ni njegovih 11 godina vladavine vikom, drekom, rušenjima i verbalnim nasiljem. Sve navedeno jesu odgovori, ali ne na pitanje zašto nam se dogodio “Ribnikar”. To su odgovori na pitanje zašto se ovo društvo ne snalazi posle “Ribnikara”
Kako je Srbija postala ekspres lonac bez ispusnog ventila, zemlja agresije, uvreda i grotesknog kulta ličnosti? Zbog čega je ostavka Branka Ružića podnijeta suviše kasno i, djelomično, iz pogrešnog razloga? Konačno – ako se već nikog ne plaši i ni pred kim ne povlači – zašto Aleksandar Vučić nije zapalio svijeću ispred Osnovne škole “Vladislav Ribnikar”
Najviše se polaže na prevenciju, premda i tu fali ulaganja, nemački školski sistem ukupno nije u sjajnom stanju. Recimo, nakon pucnjave u Erfurtu, pokrajina Tiringija sa oko dva miliona stanovnika zaposlila je čak 16 školskih psihologa. Podaci kažu da nijedna pokrajina ne uspeva da ima barem jednog psihologa na 1500 učenika
Kako društva i pojedinci reaguju na kolektivne traume? Šta možemo da očekujemo od sebe i drugih? Šta se može učiniti da (društveni) odgovor na tragedije ide u pravcu zalečenja? Koji su konstruktivni, zdravi načini? Možemo li sprečiti ili makar umanjiti mogućnost za ovakve tragedije u budućnosti? Koji bi trebalo da bude odgovor na vršnjačko nasilje? Kada se kaže “razgovarajmo sa decom”, šta to zaista (treba da) znači? Konačno, koliki je jaz između mera koje je vlast predložila i mera za koje struka kaže da su potrebne
Prema podacima svetskog istraživanja za malokalibarsko oružje iz 2018. godine, procenjuje se da je u Srbiji tada postojalo 2.720.000 komada oružja u posedu civila. Od toga 1.186.000 registrovanih i 1.533.000 neregistrovanih. Kada je u pitanju broj komada vatrenog oružja po glavi stanovnika (civila), Srbija se prema sajtu World population review 2023. godine nalazi na petom mestu na svetu, sa indeksom 39,1 na sto ljudi. Važno je napomenuti da je Srbija jedina evropska država u prvih pet rangiranih
Politička propaganda je dostigla najniži nivo od TV Bastilje, u histeričnom strahu od gubitka rejtinga
Iz Nacionalne dečje linije kaže da su deca i mladi koji ih pozovu zabrinuti za sebe i za svoje prijatelje. Traže odgovor zašto se to desilo
Savet roditelja zatražio je od nadležnih da odgovore na pitanja kako teče rekonstrukcija zločina kao i sama istraga. Očevi i majke đaka predložili su i šta je potrebno uraditi unutar škole da bi se deca ubuduće osećala makar malo bolje
