Kako tretirati inteligenciju
Šta ako si u onih 15 odsto
Kako je, u obilju tema kojima se današnje društvo bavi, došlo do toga da se pitanje diskriminacije ljudi sa nižim IQ-om nametne kao relevantno
Od devedesetih do 11/9
Globalizacija terorizma
Iako je pažnja javnosti pre svega usmerena na ekstremne islamističke grupe, terorizam se kao fenomen sreće u svim velikim svetskim religijama – hrišćanstvu, judaizmu, hinduizmu, budizmu, sikizmu, i među mnogim nacionalnim i etničkim grupama (baskijska teroristička organizacija ETA u Španiji, irska teroristička organizacija IRA u Velikoj Britaniji, Tamilski tigrovi u Šri Lanki, Kurdska radnička partija u Turskoj, MEK u Iranu, PLO u Izraelu)
Praznični biznis u doba korone
Grinč je došao po svoje
Virus ne poznaje ni dan, ni noć, ni vikend, pa ni praznike, ali svetski političari ipak insistiraju na posebnom tretmanu Božića i Nove godine. Jer, u kolektivnoj svesti je duboko ukorenjena tradicija praznika kao vremena bezbrižnosti i okupljanja – i vremena kada neki zarade grdne pare
Vreme i generacije
Od optimizma do straha od sutra
Bebi bumeri, generacija X, milenijalci… Danas su svi oni odrasli i formirani ljudi. Međutim, u protekle tri decenije svet se toliko promenio da ga neko ko je pao u komu 1990. i sada se probudio, verovatno ne bi prepoznao. Svet se promenio, a sa njim i ljudi. I ne, nije samo zbog interneta
1990–2020 – Od pisaćih mašina do 5G mreže
Troskok u naučnu fantastiku
Pre trideset godina još je postojao SSSR. Te 1990. godine Nelson Mandela je pušten iz zatvora, a Svetska zdravstvena organizacija je došla do zaključka da homoseksualnost nije bolest. Kucalo se na pisaćoj mašini, tek poneko je imao kućni računar, samo su stručnjaci znali da se razvija nešto što se zove World Wide Web, nije svako imao ni bežični telefon, nešto nalik mobilnim telefonima moglo se videti u naučnofantastičnim filmovima, a pametni telefoni su bili nezamislivi. Te godine, kada se ujedinila Nemačka i kada je Slovenija na referendumu izglasala izlazak iz SFRJ, osnovan je nedeljnik "Vreme"
Prvi broj »Vremena« izašao je 29. oktobra 1990. godine
»Vreme«, nedeljnik novog talasa – prvih trideset godina
Pokrenuto 1990. kao njuz-magazin po ugledu na "Tajm", "Njuzvik", "Vremja", "Špigl" ili "Ekonomist", u kojem ima prostora i za iznošenje ličnog stava i moralnog apela, "Vreme" tri decenije u teškim uslovima neguje novinarstvo zasnovano na činjenicama, analiziranim onoliko koliko je to dovoljno čitaocu da bi samostalno i pouzdano mogao da se opredeljuje...
TV manijak
Trideset godina zdravog razuma
Televizija predstavlja mnogo više od medija masovne komunikacije. Ona je istovremeno hronika vremena, ali i neobično važan stvaralac identiteta, moćno oružje političke propagande i kontrole društva. Zbog toga je proteklih trideset godina istorije "Vremena" ujedno i istorija borbe za demokratizaciju društva i slobodu medija, prvenstveno televizije
Odbrana zdravog razuma
Melanholični Mesec i radoznali Merkur
Da li je astrologija nauka samo zato što se izučava na studijama od Moskve preko Nju Delhija, Osla, Londona do Amerike, kao što smo pisali u "Vremenu" broj 1550, ili zato što je njene stavove moguće odbraniti naučnim dokazima, o čemu pišemo u tekstu koji sledi
Esej
Preka potreba za integralnim pristupom
Crkva se nalazi i deluje u konkretnom društvu za koje snosi odgovornost u smislu imperativa služenja (diakonije) drugima i izvan konfesionalnih, crkvenih granica pripadnosti. Smatram da kršćanske zajednice mogu služiti društvu u vremenu pandemije i vanrednih situacija u Srbiji kroz insistiranje na istini i ljubavi u javnoj komunikaciji, suzbijanje antropofobije, straha od drugih i zalaganje da se uzme u obzir pluralizam fenomena čovjeka
TV manijak
Klip
Klip je u svojoj suštini lični pogled, koji je lako staviti u različite kontekste i time manipulisati javnošću, jer ima privid ličnog, intimnog iskustva
Predubeđenje
Koji si znak?
Asocijacije na horoskop su zabava, šarena laža, šarlatanstvo. Retko ko će pomisliti – nauka, zato što se kod nas astrologija ne izučava. Grupa naših astrologa pokušava to da promeni
Nuspojave
Kako sam izgubio bedž
Osetili smo dašak kakve-takve slobode, uplašili se od njega i povukli se u dobro poznato zagušljivo stanje u kojem smrdi, ali je toplo. Slično je i drugde po Jugoslaviji, a nije bolje ni u dobrom delu Istočne Evrope
Anksioznost i depresija
Umiranje od brige
Pandemija korona virusa je sasvim sigurno u određenoj meri uticala na sve, bez obzira na materijalni, društveni status i životne okolnosti. Ali dok u zemljama poput Velike Britanije, SAD i Kanade postoje institucije, statističke i naučne, koje beleže psihološke posledice krize, u Srbiji niko ne pita građane kako su, već im prosto naređuju da budu dobro. A nisu dobro
»Teorije zavere«
Moderna lomača za jeretike
Zavere postoje i legitimno je o njima postavljati teorije. Mnoge od tih teorija su sulude, druge su pak izraz zdrave sumnje u zvanične verzije istine. Kada sve zajedno završe u istom košu kao "teorije zavere", imamo posla sa opasnim etiketiranjem
Nuspojave
Ljubavna priča iz 2035.
Naš kolumnista je omaškom umesto u autobus na liniji br. 6 (Podbara-Adice) ušao u vremeplov, i odatle je ekskluzivno doneo intimne zapise jednog mladog čoveka i građanina
TV manijak
RTS letnji bioskop
Danas se očigledno produbio jaz između filmskog i serijskog programa RTS-a i komercijalnih televizija, koje su potpuno podlegle pritisku jurnjave za rejtinzima
Intervju – Andraš Urban, reditelj
Dosta mi je, izlazim
"Izuzetno me nervirao taj teror lažne i prave pozitivnosti, to jest kako su svi nudili opcije savršenog života i korisno provedenog vremena dok im je bio pun frižider, pričali su o tome kako sad shvataju šta su im bitne stvari u životu. Valjda se to zna i bez korone"
U potrazi za ujediniteljem
Ko danas sme da vas pogleda u oči
Da li se zaista u već drugde etabliranoj ali nestranačkoj ličnosti, koja bi stala na crtu Vučiću krije razrešenje naše situacije? Kakav bi taj čovek trebalo da bude? A šta o društvu govori ova težnja za spasiocem, bilo da se on vidi u episkopu Grigoriju (na fotografiji) ili Novaku Đokoviću? Da li je težnja za "neverovatnim likom ili silom koja se iznenada pojavljuje i rešava bezizlaznu situaciju" samo dobronamerno maštanje, odraz izvesne društvene nezrelosti ili, ipak, otvaranje vrata i početni korak posle kojeg će uslediti prave promene
Intervju – Dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS)
Žrtvovanje struke zarad političkog alibija
"Beograd jeste žarište, ali je situacija dramatičnija u nekim drugim delovima zemlje. Verujem da je struktura urađenih testova značajno u korist Beograda, jer dok držite Beograd mirnim, cela Srbija je mirna"
Intervju – Žarko Trebješanin
S pravom im ne verujemo
"Vi možete ljudima da modelujete mozak, menjate im mišljenje i stavove, da imaju slepe mrlje, ali kad počne stomak da radi, tu ne možete da tako lako manipulišete i da ih ubedite da nisu gladni, da nisu dužni, da nisu nezaposleni... Onda se polako ljudi osvešćuju i širi se drugačije mišljenje. Veliki broj ljudi samo osluškuje kako se menja mišljenje i onda kreće za tim. Većina vrši pritisak na manjinu, često pojedinci pod pritiskom te većine popuštaju. Ali isto tako manjina, ako ima dovoljno snage i upornosti, i ako je duža tendencija njenog delovanja – prerasta u većinu. Imali smo to prilike već da vidimo, ne toliko davno, i mislim da ćemo imati prilike opet, i to uskoro"
Donacije
Tu smo jedni za druge
Sinovi moćnih očeva
Četiri prikazanja Danila Vučića
Da je Vučić hteo i da nije bio informisan o tome gde mu se "dete" smuca, on bi prekinuo njegovo druženje sa Aleksandrom Vidojevićem zvanim Aca Rošavi još 2018. godine, kada su njih dvojica prvi put uslikani zajedno, i to tako što bi obavio ozbiljan razgovor sa sinom. A ako već nije u stanju da "dete" kontroliše, Vučić stariji je mogao gospodina Rošavog zamoliti da prestane da se viđa sa Danilom, kao što je onomad uspešno zamolio huligane da ostanu kod kuće i ne prebiju pripadnike LGBT zajednice na Paradi ponosa. Da li bi se Rošavi oglušio o tu molbu? Da Vučić stariji nema nikakve veze sa ekipom svog sina, on bi zahvalio portalu KRIK zbog toga što je obelodanio s kim se Danilo druži, a ne upotrebio celokupnu propagandnu mašineriju da se obračuna sa ovim istraživačkim centrom
Intervju – Oliver Tošković, psiholog, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Režim izaziva veći stres nego virus
"Moj je utisak da je Srpska napredna stranka okupirala zdravstvo preko epidemije. Zamislite da u vreme neke nepogode zamolite neku bogatiju i moćniju državu da vam pomogne, a ona kaže: evo, šaljem svoju vojsku. Strana vojska uđe, pomogne vam sa nepogodom, vi srećni, a ne primećujete da ste istovremeno okupirani"
TV manijak – »Dr Žeks« na nacionalnoj frekvenciji
Nadrilekarstvo u ružičastom
Iz dana u dan gledamo na TV Pink njenog vlasnika Željka Mitrovića kako sam sebi ozonizuje krv, lekarima sa višedecenijskim iskustvom drži predavanje o merama zaštite, juri na rolerima tvrdeći da je popio šaku vitamina koje je propisao i svojim zaposlenima, pronalazi lek protiv korone, proglašava se za Luja, Žeksa zvanog Paster – ma sve što mu padne na pamet. Tolerisanjem ovakve prakse očigledno se plaća za političku podršku u borbi protiv opozicije, koja je neprekidna i neprekinuta, traje sve vreme epidemije, paralelno sa Mitrovićevim "genijalnim otkrićima"
Kako čitati javni govor
(Zlo)upotreba jezika u doba korone
O virusu se govori neretko u ratnim metaforama. Šta to poručuje o onima koji te metafore koriste i njihovim delima? Koje su teritorije koje bi u tom ratu vlast mogla ne samo da odbrani već da osvoji? Može li se govoriti o virusu korona drugačije i konstruktivnije? Na koji način
Intervju – Dr Mikloš Biro, psiholog
Korona i ogoljena propaganda
"Kad me već pitate da li ima razloga za paniku, onda ja vidim jedan. To je status i kapacitet našeg zdravstvenog sistema. Naš zdravstveni sistem je urušavan godinama, a dotučen poslednjih nekoliko godina odlaskom lekara i medicinskih sestara na rad u inostranstvo. Bedne plate zdravstvenih radnika i nipodaštavanje njihove stručnosti i društvene važnosti, dovele su čitav sistem na ivicu opstanka. To ne zna samo onaj ko je imao sreću da ne mora da ide kod lekara"