Intervju – profesor Ivan Ivić
Lutanja i stranputice srpskog obrazovanja
"Danas imamo duplo više akreditovanih programa u visokom obrazovanju nego 2012. kada ih je već bilo previše, a s druge strane, smanjio se broj dece koja se rađaju. Svaka beba ima unapred dva mesta rezervisana za upis na fakultet. A kada imate u vidu broj onih koji izlaze iz srednjeg obrazovanja a mogu da studiraju, otprilike svako od njih imaće na raspolaganju oko 3,5 mesta. Ta visokoobrazovna hipertrofija rezultat je, naravno, profitnog interesa visokoškolskih ustanova, a ne potrebe društva"
Intervju – Galeb Nikačević
Magija normalnog razgovora
"Prvih dvadeset-trideset minuta izlaze te izverzirane rečenice. A onda se one potroše. I šta onda? Onda počinju rečenice u kojima se usporava tempo i u kojima razmišljaju šta da kažu. Tad dobijaš čoveka. Tad čovek dobija treću dimenziju, dobijaš taj ljudski oblik. Počinju polako poštapalice, počinju intimni uvidi i počinje da se otvara prozor u njih, kako oni razmišljaju, a ne kako je formulisana rečenica u kojoj nema rizika. I onda se nađu na terenu koji baš i nije prohodan i jednostavan"
»Zlatno doba« na jugu Srbije
Profesori savijaju kablove
Očigledno je da se o mnogo čemu, bar kad je u pitanju jug Srbije, nije razmišljalo ni ranije, a ni ovog trenutka. Opčinjeni uspehom socijalističkog modela, građani Niša, Leskovca, Vranja nisu na vreme shvatili da su "srpski Mančester" i "Švajcarska na jugu Srbije" samo gole političke floskule, a "zlatno doba" još daleko. Region Južne i Istočne Srbije je šesti najsiromašniji region u Evropi
In memoriam – Milan Gutović (1946–2021)
Raskošan dar u (pre)tesnoj koži
Nekome koga će se to ticati neće služiti na čast činjenica da Lane za života nije, a morao je, dobiti i Dobričin prsten i "Pavla Vuisića". Danas Seka Sablić kaže da je možda bio veći i od Čkalje, Gorica Popović naglas razmišlja da je makar bio egal Zoranu Radmiloviću, a Šerbedžija tvrdi da je bio najveći iz njihove generacije
O »slučaju Bjelogrlić«, napadu na nezavisne medije i nasilju u Zrenjaninu
Avgustovsko zagrevanje pred vruću političku jesen
Iz prethodnih iskustava, jasno je da režim "zna posao" i da posle svakog masovnog antivladinog protesta izlazi kao pobednik, sve jači i osioniji, i sve manje spreman na bilo kakav ozbiljan dijalog. Građani, opet, posle njih bivaju sve bezvoljniji
Intervju – Biljana Willimon
Ovo je moj način
"Ja ni od koga ne naplaćujem svoja politička ubeđenja. Ja sam umetnik i imam samo jednu želju, da dođe neko normalan na vlast i da nam dan ne počinje Vučićevim tužnim likom, od kojeg mi je muka"
Proza
Otpakivanje kutija sećanja
V. G. Zebald: Vrtoglavica; s nemačkog prevela Spomenka Krajčević; Plato, Beograd 2020.
TV manijak
Ničija deca
Dobra posledica objavljivanja izveštaja Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom mogla bi biti kontrola, evidencija, zapošljavanje potrebnog kadra i, naravno, ulaganje u bolju infrastrukturu
Napad u Nemačkoj
Džihad ili ludilo
Jedan Somalijac je nožem ubio tri žene i ranio šestoro ljudi u Vircburgu. Pitanje motiva razjasniće psihijatrijsko veštačenje – da li je čovek krenuo u krvavi pohod jer su ga gonile psihičke tegobe ili islamizam? Ili je moguće i jedno i drugo
Intervju – profesor Žarko Trebješanin
Snovi su putokazi
"Darvin godinama nije napredovao, Njutn isto tako, i naizgled ništa se ne dešava, već ideja samo jednom sine. Šta to znači? Ne dešava se ništa u svesti, već se dešava u nesvesnom. A stvaralaštvo jeste neka vrsta rekombinacije onoga što znamo i kada dođe do iznenadnog spoja, mi smo nešto otkrili. Vrlo se često ta faza iluminacije, prosvetljenja, zbiva upravo u snovima. Jer nama u stvaralaštvu smeta svest i naučeni kanoni kako se nešto rešava"
Seksualno nasilje u Istraživačkoj stanici Petnica
Zavera ćutanja koja je dugo trajala
Pet žena koje dele iskustvo seksualnog nasilja u Petnici govore za "Vreme" o onome što su preživele. Sve kao zlostavljača imenuju istu osobu i kažu da su u kontaktu sa više od 20 drugih žrtava. Situacije koje su prošle idu od manipulacije, preko prisile do brutalnih opisa zlostavljanja koje su doživele. Svi slučajevi su – prema tvrdnjama više advokata – zastareli. Uprava Petnice priznaje da je za problem znala od 2014, a da je za razmere saznala 2017, kada je sa spornom osobom raskinut radni odnos. Međutim, bar do kraja 2019. i dalje su ga angažovali. Žrtve, koje su se obraćale upravi, osećaju da su izneverene, dovođene u zabludu i smatraju da je reč o sistemskom zataškavanju. Uprava im se sada izvinjava, ali žrtve smatraju da se nikad ne bi izvinili da se one nisu obratile "Vremenu", te da i danas više brinu za nasilnika nego za decu
Šta su nama Novak Đoković i Nikola Jokić
Jedini Džokeri Srbije
"Dvojica vrhunskih asova mogu biti uzor da ‘ništa nije nemoguće’ i da svako od nas, ukoliko uloži u sebe, može dostići možda ne baš Đokovića i Jokića, ali neki nivo koji podrazumeva prepoznavanje i zasluge, bez obzira na to što potiče iz društva koje je na evropskoj periferiji i koje, što je posebno važno, sebe često kolektivno doživljava kao žrtvu svega i svačega", kaže za "Vreme" antropolog Ivan Đorđević. "Ne moramo biti ni neki zagriženi ljubitelji nekog sporta ili sportiste posebno, pa ćemo slično da reagujemo", nastavlja vanredna profesorka psihologije sa Fakulteta za sport i fizičku kulturu Ana Orlić. "Ta njegova pobeda biće i naša"
Hemofarm obeležio 61. rođendan
Rast zahvaljujući stalnom investiranju
Briga o zdravlju ljudi prioritet, ali i ulaganje od čak 40 miliona evra u ovoj godini
Provetravanje
Kristeva 4×20
Takozvano društvo spektakla, to carstvo svesrdno žurnalistički dramatizovanih stereotipa, paradoksalno je kao stvoreno da predupredi analizu fantazija i načina na koji se one oblikuju. Sledstveno tome, ne samo da preči bilo kakav revolt, nego i ništi svaki identitet
Intervju – Jovan Bajford, socijalni psiholog i izučavalac holokausta i antisemitizma
Srbija je sledbenik Franje Tuđmana
"Što se tiče Nedića, Ljotića i donekle četnika, njihova rehabilitacija je posledica reorijentacije fokusa kolektivnog sećanja – koja je započela još osamdesetih godina – sa heroizma partizana na stradanje srpskih civila. Tada su partizani predstavljeni kao nekakvi fanatici koji nisu marili za civilne žrtve nemačkih represalija i čija je borba samo pospešivala zločine nacista. Kada se jedanput tako postave stvari, onda kolaboracionizam postaje akt patriotizma, a antifašizam čin nacionalne izdaje. Tako Nedić i Ljotić i Draža postaju pozitivni likovi, a pravi antifašisti – partizani – postaju zločinci"
Ova situacija
Nebojša iz Beograda i 700.000 naprednjaka
Šta spaja Danila Vučića, "ćevape od ljudskog mesa" i bivšeg ministra unutrašnjih poslova? Kakva vrsta psihologije vlada u vrhu SNS-a? U čemu je bila tajna otpornosti Nebojše Stefanovića? Zašto se Aleksandar Vučić prilikom njegove smene zaklonio iza stranačkih odbora koje ionako nikad ni za šta ne pita? I kako je borba protiv kriminala svemu doprinela
Intervju – Vladimir Mihić, psiholog
Jagodina je simbol autoritarne države
"Država već godinama unazad promoviše ideju da je jednako validan stav o svim mogućim pitanjima doktora nauka koji se ceo život bave nekom temom i nekoga ko je o toj temi prvi put čuo na Hepiju, od lekara koji veruju da je Tesla putovao kroz vreme. To je posledica namernog i sistematskog urušavanja obrazovnog sistema u Srbiji, u kojem se, usled prave plime lažnih i kupljenih diploma, planski stvara slika da su diplome samo parče papira i da su oni koji ih poseduju potencijalno plagijatori i falsifikatori"
Iz ateljea
Po ženskoj liniji
Šemsa Gavrankapetanović, Selma Đulizarević-Karanović i Dunja Karanović, tri umetnice triju generacija iz iste porodice, školovane na istom Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, rade u istom ateljeu. Trenutno, ličnim projektima i poetikama, ali i zajedničkim, tragaju za kreativnim dodirnim tačkama inspirisanim prirodom žene i njenim statusom i ulogom u raznim vremenima i kulturama
Antivakseri, vaksoskeptici i zbunjeni
Plodna zemlja za jalovu buku
Koliko je zaista jak antivakserski lobi u Srbiji? Zbog čega su sve ljudi zbunjeni i može li se šta učiniti da izađu iz vrtloga poluinformacija? S obzirom da je reč o univerzalnom fenomenu, šta kažu naučna istraživanja – koji psihološki razlozi leže ispod toga, odnosno zašto neki ljudi i neke grupe potežu češće za teorijama zavere? Šta ovdašnje specifičnosti, kada je reč o verovanju u te teorije, govore o našem društvu? Zašto zdravstveni radnici imaju otpor prema vakcinaciji? Kakav je odnos države prema antivakserima? I kome se isplati da tvrdi kako virus korona ne postoji
Istorija poligrafa
Kada laže mašina istine
Uz ironiju koji često prati idealizam, subjektivan ili objektivan, ispostaviće se da će istina o samom detektoru sa decenijama postati opšta laž. Danas uopšte ne možemo reći da li i kada ova mašina razlikuje istinu od laži, tako da je, strogo posmatrano, sve što on kaže – laž. Osnovna ideja da pri laganju dolazi do fizičke reakcije ostaće upitna sve do danas
Mentalno zdravlje mladih
Život na čekanju
Kako pandemijske okolnosti utiču na mentalno zdravlje mladih? Koji su uzroci suicida kod populacije u ovom dobu? Na koji način se može prepoznati poziv u pomoć? Kako bi sistem – institucije, struka, škole – mogao da radi na prevenciji samoubistva i, uopšte, pristupu mentalnom zdravlju mladih? Gde je Srbija danas? U kojoj je meri psihičko zdravlje (tabu) tema? Kakva je uloga medija, odnosno kolika je njihova odgovornost
Nuspojave
Ko drži ključeve… i zašto
Ozbiljno bih se zapitao gde to fundamentalno grešim ako sam dospeo dotle da u poređenju s mojim idejama čak i one Gorana Vesića deluju kao primeri prosvećenosti
TV manijak
O opraštanju
Život ima smisao čak i u paklenim okolnostima, samo je potrebno da ga neprekidno pronalazite u sebi kroz druge
TV manijak
Crna jutra i kontraendorfin
Problem nastaje kada u svom radu referišete na bilo koji simbol tradicije jer se tog momenta vaš do tada prihvaćeni umetnički izraz osuđuje kao vulgaran, neprimeren, "jezik rijalitija i kafanskih priča" ili "pornografsko skrnavljenje kosovskog mita"
TV manijak
Teorije zavere
Od kriminala, preko telekomunikacija, pa do virusa korona, teorije zavere cvetaju u srpskom društvu