Tri dokumentarca
Neki cirkusi su značajniji od drugih
Natalie Wood..., Beastie Boys Story i Circus of Books
Natalie Wood..., Beastie Boys Story i Circus of Books
Osobeno dete bruklinskog asfalta, veliki glumac svetske kinematografije, Harvi Kajtel nekoliko puta je boravio u Beogradu – u feljtonu Srbija i Sjedinjene Američke Države, dve zemlje jedna kultura, koji objavljuju magazin Vitraž i "Vreme"
Autoritarni režimi, pogotovo oni koji imaju na svom vrhu koloritnu ličnost, ne trpe nikakvu kritiku i spremni su da čine razne bedastoće kako bi je ukinuli. Naprednjački režim to radi onako kako jedino zna: reaktivno, brutalno, bez šlifa, bez ikakvih tragova kreativnosti, po principu "spaljene zemlje"
Negde u simboličkoj zameni poželjnih, opšteprihvaćenih vrednosti, bilo da je reč o karijeri, porodici, velikoj plati ili svemu tome zajedno za posao u prodavnici ploča i gluvarenje po pabovima, leži smisao popularnosti hornbijevske pobune
Vladimir Iljič (Uljanov) Lenjin rodio se pre 150 godina, 22. aprila. Mnogo godina nakon što je postao vođa Oktobarske revolucije u Rusiji, osnivač prve Komunističke partije i utemeljivač Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike i Sovjetskog Saveza, postao je i rado viđen lik popularne kulture u mnogim zemljama sveta
Za svega petnaest godina aktivne karijere Bil Viters postigao je da ga putem radija, kompilacija i reizdanja stalno slušaju, njegove refrene učestano koriste za reklame, TV i filmove, a bezbrojne obrade i semplovi njegovih numera produžavaju uticaj. Da to nisu ritam-i-bluz i rep, rekli bi kao za starogradske "pesme koje su postale narodne još za života svog autora"
Unorthodox od prvog do poslednjeg kadra zadržava prekopotreban ton i oreol ličnog i intimističkog, svoje krajnje stilsko ishodište uspešno pronašavši u kamernoj, tihoj i diskretnoj drami o bekstvu koje je duboko ličan čin
RTS je sa serijom Apis dobio program koji se upravo ovih dana pokazuje kao najdragoceniji – onaj edukativne prirode. Zato se, sticajem okolnosti, ovaj serijal bez problema može koristiti u nastavnom programu istorije
Džim Džarmuš, reditelj čiji je najnoviji film Mrtvi ne umiru na programu aktuelnog Festa, dva puta je bio u Srbiji. U ovom nastavku feljtona "Srbija i Sjedinjene Američke Države – dve zemlje, jedna kultura", koji realizuju "Vreme" i magazin "Vitraž", između ostalog, podsećamo na Džarmušovo gostovanje na koncertu Partibrejkersa
Među onim pločama koje su se mogle desiti samo jednom, ističe se album koji je pre četiri decenije postao svojevrsni vrhunac modernizma u rok muzici. Inspirisan afričkim pogledom na svet, ostavio je za sobom jedinstvenu veru u budućnost koja pripada svima
Otac ne daje lake odgovore na teška pitanja. Ambivalentnost završnice je jedan od razloga koji će gledaoce naterati da o viđenom razmišljaju i nakon što napuste bioskop. Tipični holivudski hepiend, ma koliko ga priželjkivali, jednostavno ne pripada ovoj priči
"Imao sam situaciju da mi austrijski producent kaže: ‘Znate šta, ovaj vaš scenario nije dovoljno makedonski.’ Postoji tendencija da se filmovi prave tako da odslikavaju kulturu neke zemlje na način koji je neko zamislio. To je defakto rasizam. Zato se ja od samog početka bijem sa producentima, često bude krvi do kolena. Mnogo je lakše prodati egzotiku, ali kako ćeš onda da živiš sa sobom"