Aleksandra Đerić, profesorka engleskog jezika iz Obrenovca, danima je bila zarobljena u poplavljenom gradu, čekajući evakuaciju. specijalno za "vreme", ustupila je izvode svog dnevnika, pisanog u danima katastrofe Dve godine posle:Dokumentarni film N1: Poplava neodgovornosti, SRbija i dalje nespremna za odbranu od poplava i nebezbedna
Uz ambiciju da menja svet, režim se prihvatio i krađe glasova. Posledice hvatanja u krađi su blokade i štrajkovi
Film Mladost Paola Sorentina od prošle je nedelje u redovnoj bioskopskoj distribuciji širom Srbije, a nedavno je u prevodu objavljen i Sorentinov roman Svi su u pravu. I film i knjiga potvrđuju status Paola Sorentina kao jedne od najzanimljivijih ličnosti na savremenoj evropskoj umetničkoj sceni
Poslednje decenije XX veka u Srbiji moramo da se sećamo tačno onako kakva je bila, da ne bi podlegli "specijalnoj operaciji" koja je na delu ovih dana: da se Milošević od autokrate prepakuje u "dobrog momka". Tako oni koji su s njim stajali rame uz rame više neće biti loši momci. Oni koji trenutno vladaju Srbijom, žele zaborav i krivo tumačenje prošlosti, jer kad govore o napretku, oporavku, pomirenju, evropskim integracijama, voleli bi da se zaboravi da su nas upravo oni odvukli u suprotnom pravcu: u rat, bedu, glad, u mržnju...
Aleksandra Đerić, profesorka engleskog jezika iz Obrenovca, danima je bila zarobljena u poplavljenom gradu, čekajući evakuaciju. Specijalno za "Vreme", ustupila je izvode svog dnevnika, pisanog u danima katastrofe
"U većini slučajeva ne idemo da prijavimo neki zločin, devojke budu prebijene, silovane... Zato što postoji strah da ćemo biti uhapšene, znamo iz iskustva, policija na nas ne gleda kao na žrtve nasilja nego kao na kriminalce. Ovaj zakon u stvari podstiče nasilje. I nasilje i trafiking"
Mnogima je pao kamen sa srca nakon što su izbori u Libiji protekli mirno, uz izglede da je pobedila umerena politička opcija. Međutim, zakon propisuju oni koji drže oružje u rukama, a takvih je mnogo na sve strane. Oni odgovaraju samo vođi, plemenu ili mestu iz koga dolaze i ne pridržavaju se nikakvih pravila
David Albahari je negde napisao da su gradovi kao žene – neke ti se svide zbog onoga kako izgledaju, druge zbog onoga što nose u sebi, a ima i onih, bezbojnih, pored kojih si krajnje ravnodušan, kao što ima gradova u kojima ti je svejedno kada se u njima nađeš. Bangkok bi, ako posmatramo ovako, bio od onih žena koje se ne svide odmah, čak, deluju odviše nesređeno i haotično, ali se njihov šarm otkriva iz dana u dan, i na kraju ne možete da poverujete da vam se nisu dopale od samog početka
Henri Sloun je u istoriju popularne kulture ušao kao čovek od koga je Čarli Paton, prva velika zvezda bluza, po svom priznanju sve naučio o ovoj muzici. Ipak, o njemu ne postoji niti jedna zabeleška, iza njega nije ostao nijedan snimak, niti ga je iko ikad fotografisao. Postoji samo legenda o njemu
