"Kada sam se prvi put susreo sa Beogradom, doživeo sam, kako ja to zovem, ‘bum efekat’. Približio sam se Brankovom mostu, video sam ceo grad od Ratnog ostrva do Avale. Beograd vas dočeka, a utisak je da je tu, ispred tebe i ne možeš da ga zaobiđeš" – Johanes R.
Čin sirijskog kanibala jeste najbrutalniji, ali nije cinično reći da su podjednako šokantni svakodnevni prizori delova ljudskih tela rasutih po ulicama posle eksplozija automobila bombi koje podmeću različite radikalne muslimanske grupe. Samo što je svet, izgleda, na takve slike oguglao
Karađorđevići, koji su prolazili kroz periode, glorifikovanja i progona, od 26. maja počivaju u miru na Oplencu u Crkvi Svetog Đorđa, u kraljevskoj kripti: zemni ostaci kralja Petra II Karađorđevića preneti su iz manastira Sveti Sava u Libervilu (Ilinois, SAD); njegove supruge kraljice Aleksandre, s groblja Tatoi kog Atine; njegove majke kraljice Marije, udovice kralja Aleksandra, s britanskog kraljevskog groblja u Frogmoru pored zamka Vindzor; a kraljevića Andreja, najmlađeg sina kralja Aleksandra I, iz Nove Gračanice, Iilionis, SAD... Epoha nije štedela Karađorđeviće, ali ni njihovi podanici nisu prošli bolje
U svetu popularne umetnosti karijera Toma Vejtsa zauzima posebno mesto. I to ne samo zbog muzike u kojoj se srednjoevropski moritati susreću s bluzom Haulina Vulfa, u ambijentu koji određuju bitnička poezija i avangardna muzička stremljenja, a koju Vejts, u vešto modifikovanom kostimu Čaplinovog skitnice, superiorno izvodi. Čini se da je podjednako važno i to da je njegova karijera primer kako se lični integritet i hipertrofirani individualizam ne moraju trampiti za uspeh, priznanje i afirmaciju
Srednji će prst doživeti veoma zanimljivu istoriju kao oblik komunikacije
Svoditi nesporazume vlasti i crkve samo na pitanje Kosova bilo bi previše uprošćeno. Niti je to jedini razlog, niti su nesporazumi juče počeli, niti se odnosi svetovnih i verskih vlasti odnose samo na velika, državnička pitanja. Pre bi se moglo reći da je reč o spletu bezbrojnih zajedničkih interesa i problema, u kome država i crkva imaju mnogo lica i mišljenja. A što se tiče onih koji misle da je konačno došlo do raskida previše tesne veze crkve i države, biće da su se prerano poradovali. Ovi na vlasti vernici su taman koliko su patriote i Šešeljevi/Miloševićevi sledbenici, ali nisu protiv uticaja crkve sve dok im se crkva ne zameri. Onda se lako nađu dosijei, pravi i izmišljeni, i za crkvene velikodostojnike i za svakoga ko im nije po volji
Druga najveća reka u Evropi ne povezuje samo države, već i ljude i ideje. Ona i njen potencijal mogu da dovedu prekogranične partnere
"Procenjuje se da svake godine matematičari širom sveta dokažu oko 300.000 novih teorema. Kad sam bio mlad istraživač, nikad nisam mislio kako je moguće da dobijem Fildsovu medalju", kaže Sedrik Vilani, najuspešniji matematičar našeg doba
Teška je i glomazna ova monografija, ali vredi svaku paru: ona je serija nesmiljenih portreta likova koji nam određuju, a u većini i zagađuju živote
Ima mišljenja da bi kad bi se među naprednjacima održali izbori, Aleksandar Vučić bio u prednosti nad Tomislavom Nikolićem. Aktuelni lider, pored toga, nije doveo najbliže saradnike partijske poslušnike, nego ljude koji znaju posao, na neki način su eksperti, a nisu mnogo poznati u javnosti. Pomno prati sve medije, zna sve rejtinge. U njegovom okruženju sve funkcioniše kao sat, dok oko Nikolića ima amatera, prijatelja, rođaka
Nada je trenutno ponovo postala jača od strepnje u redovima evroentuzijasta, a obrnuto je u redovima onih koji su se ponadali da je Srbija krenula istočnim putem u potrazi za "zlatnim runom"
U Americi se nedavno pojavila do sada najkompletnija biografija Danila Kiša koju potpisuje britanski istoričar Mark Tompson. On Kišovom životu i delu prilazi s poštovanjem i simpatijom, čak i fanovski, ali bez strahopoštovanja i idolopoklonstva. Prilazi takođe sa erudicijom, istoričarskom akribijom i suverenim poznavanjem jugoslovenskog konteksta i kulture, ali ipak kao stranac. Impresivan je spisak sagovornika s kojima je Tompson razgovarao tokom višegodišnjeg rada na knjizi, kao i količina "tekstualnog materijala" koji je konsultovao. U njegovom postupku spajaju se perspektive istoričara, istraživačkog novinara i književnog kritičara
