Zašto Zapad izbore održane usred građanskog rata u Siriji naziva "demokratskom farsom", a izbore u Egiptu u kome vlada vanredno stanje ocenjuje kao "poštene", i kako je ukrajinska kriza bacila u drugi plan dešavanja na Bliskom istoku
Donjeck i Lugansk – republike. Kijev pregovara samo s lojalistima. Moskva čeka razvoj situacije u Odesi i Harkovu, a EU i SAD referendumima o nezavisnosti na jugoistoku Ukrajine demonstrativno ne pridaju nikakav značaj
Dok diplomate uvežbavaju reprizu hladnog rata pričama o legalitetu i sankcijama, u senci Crnomorske flote Krim se odvaja od Ukrajine
Ovoga puta revolucija u Kijevu nije bila narandžasta. U finišu tromesečnog sukoba poginule su 82 osobe, a oko 600 je ranjeno. Desni sektor kontroliše administrativni centar u Kijevu i poput boljševika u Petrogradu 1917. diktira tempo Privremenoj skupštini koju preuzima dosadašnja opozicija. Vlast se valja ulicama Kijeva, patroliraju naoružane grupe branilaca Majdana, gore partijska sedišta i traje napeto iščekivanje u luku od Harkova do Simferopolja na Krimu, od Vašingtona, preko Brisela do Moskve
Propustio sam priliku da čujem dva kratka pitanja Vučićevog izbornog štaba i dam lični doprinos istraživačkom novinarstvu. Ali, stvar je zbilja za razmišljanje. Ne moje, koliko za razmišljanje Tomislava Nikolića. Vodi li Vučić ličnu, predsedničku ili parlamentarnu kampanju?
Pre tri godine, 25. januara 2011, počele su demonstracije posle kojih je okončana tridesetogodišnja vlast Hosnija Mubaraka. U protestima koji su trajali osamnaest dana poginulo je oko 850 ljudi, uglavnom u sukobima sa policijom i vojskom koje su branile tadašnjeg predsednika. Konačni pad Mubaraka usledio je pošto je vojni vrh zaključio da mu je vreme isteklo pred gnevom koji se valjao ulicama. Govorilo se tada da su oni koji su poginuli u demonstracijama dali živote za novi Egipat, u kome neće biti represije i nepravde. A sada kao da sve počinje iz početka
Nije bilo pitanje da li će, već kada će da eskalira sukob premijera Redžepa Tajipa Erdogana i moćnog imama Fetulaha Gulena. Međutim, bez obzira na ishod, ovaj obračun dvojice najmoćnijih Turaka današnjice Tursku je udaljio od Evrope i opasno, prvi put posle 1923. godine, približio Orijentu
Iran je još jednom iznenadio svet: na predsedničkim izborima ubedljivo je pobedio umereni reformista Hasan Rohani, koji je još u prvom krugu osvojio 50,68 odsto glasova. Rohanijevo ime je zaokružilo čak 18,6 miliona Iranaca. Ali, da li će njegova pobeda nešto da promeni
Razlika između studenata koji pohađaju kurseve persijske poezije i onih koji prisustvuju rok koncertima, ne može biti očiglednija. Čini se da postoji unutrašnja borba za budućnost avganistanske duše. Ipak, sve više ljudi shvata da ne moraju da se odreknu tradicije i kulturnog nasleđa da bi bili "moderni i demokrate". A šta će biti kada se krajem naredne godine NATO povuče iz Avganistana, niko ne zna
Veze između zemalja Osovine, i prvog i drugog ešalona, uglavnom su više neprijateljske nego prijateljske. Irak i Iran su ratovali od 1980. do 1988, uz preko milion žrtava; Sirija je podržala napad zapadne koalicije na Sadama Huseina; Iran je podržao pobunu protiv Gadafija. Razlozi neprijateljstava su mnogostruki, od ideoloških do ličnih
Nekoliko dana pre našeg dolaska u ni od koga priznatu republiku Nagorno-Karabah dva azerska vojnika su ubijena na severu, na teritoriji pod jermenskom kontrolom. Oni su bili u sastavu grupe komandosa koju je presrela jermenska patrola. Noć pre našeg dolaska, snajperi su gađali mlade regrute na položaju koji obilazimo, a dva dana kasnije jermenski vojnik je pogođen na drugom mestu. Za zvanično zamrznuti sukob između Jermenije i Azerbejdžana, na liniji razdvajanja vlada veoma živo ratno stanje. Nas je magla čuvala od snajperista
U ovom trenutku nema zemlje u svetu sa više neprijatelja od Sjedinjenih Američkih Država. Najpoznatiji simboli otpora Americi, doduše, nestaju – nema više Uga Čavesa, Moamera el Gadafija, Osame bin Ladena, Sadama Huseina – ali utisak je da broj neprijatelja SAD raste, samo što naslednici pomenutih lidera nisu tako medijski atraktivni
Đinđićeva glavna ideja je bila kako Srbiju izvući iz zaostalosti. U nekim stvarima je bio prebrz, često donosio ishitrene zaključke; bio je energičan, gnevan na našu zaostalost i opsednut namerom da modernizuje Srbiju
Građanski rat u Siriji na pragu treće godine dostigao je "nečuveni stepen užasa". Ujedinjene nacije proglasile su humanitarnu katastrofu: od početka rata, bez podataka iz januara, poginulo je više od 60.000 ljudi, dva miliona je interno raseljeno, oko 2,5 miliona gladuje, a za četiri miliona ljudi potrebna je hitna humanitarna pomoć. Kraj se ne nazire
Ugo Čaves veruje da je reinkarnacija Simona Bolivara i božji čovek u misiji protiv Amerike, i verovaće sve dok ga narod podržava na izborima. "Mali Kastro" ili "kamuflirani Pinoče", kako ga nazivaju Amerikanci, gromoglasno je objavio svetu program socijalizma za 21. vek
Demokratska stranka je došla u potencijalnu situaciju da 7. maja, pa onda 21. maja može da predloži predsednika vlade, ali je Boris Tadić odlučio da on bude premijer a ne ja. Tačno je, pričali smo o mestu premijera. Rekao sam tada predsedniku države i stranke da ja hoću da budem premijer kada premijer zaista bude premijer i da ne želim da budem predsednik vlade a da je zaista ne vodim već da služim za ukras
Dragan Đilas u intervjuu nedeljniku "Vreme" govori, pored ostalog, o poziciji Demokratske stranke i odnosima unutar nje, kritikama da je pragmatičan čovek bez ideologije, pregovorima o formiranju vlade, ponudama da bude premijer, izbornim rezultatima na svim nivoima u Beogradu, Izbornoj skupštini Demokratske stranke i načinu odlučivanja, odgovornosti za kampanju, ulozi krupnog kapitala u politici, Borisu Tadiću, Goranu Vesiću, Miškoviću i Beku, Tomislavu Nikoliću, Aleksandru Vučiću...
Šta se to u društvenoj i političkoj klimi dogodilo pa je sa jedne strane, Tomislav Nikolić, iako je jedan od reprezenata politike devedesetih, nacionalista, zaštitnik lika i dela optuženih za ratne zločine, postao sasvim prihvatljiv za ljude stavova dijametralno suprotnih njegovim, a sa druge, kako je Boris Tadić postao personifikacija svega što u Srbiji ne valja i neko potpuno neprihvatljiv za bilo koju funkciju u izvršnoj vlasti
Tadić, koji kao psiholog i bivši sportista sigurno više zna o "tim bildingu" nego o nacionalnoj ekonomiji, uprkos kratkom stažu u predizbornoj ulozi Fijatovog probnog vozača, verovatno će pred koalicionim partnerima reprizirati ono što je govorio kada je 2004, pobedom na partijskim izborima još na njega besnog Zorana Živkovića, preuzimao Demokratsku stranku: "Kad nas sve ovako vidim zajedno, pitam se zašto smo se rastajali..."
Predsednik Socijalističke partije Srbije prešao je dug put od predvodnika mladih socijalista Beograda kome su se protivnici zlobno smejali i zvali ga Mali Sloba, jer se trudio da i frizurom i stavom što više liči na Miloševića, portparola stranke koja je simbol užasa devedesetih, do nezamenljivog člana proevropske vlade, čoveka bez koga se, čini se, nijedna vlada ne može formirati i nijedna važna odluka doneti
Tadić u ove dve nedelje vodi bitku ne samo za mesto predsednika Srbije već i za očuvanje prvenstva i kredibiliteta unutar stranke, kao i Nikolić, kome je ovo poslednja šansa da izbegne sudbinu političkog penzionera i biografiju večitog gubitnika
Ima šest teorijskih mogućnosti da se sastavi vlada. Dosadašnja koalicija manje kažnjena nego što se moglo očekivati, samo su partneri postali skuplji. Da li su glasači odbacili dvopartijski sistem. Nekada: prvo ustav pa izbori. Sada: prvo predsednik pa vlada
Može se desiti da ishod izbora 6. maja ne zavisi samo od rezultata favorita Borisa Tadića i Tomislava Nikolića, već i od toga koliko će partija osvojiti između pet i deset odsto glasova
Do zaključenja ovog broja, u utorak 3. aprila, predsednik Boris Tadić još nije objavio da li će podneti ostavku i tako omogućiti da se uz parlamentarne, pokrajinske i lokalne održe i predsednički izbori. U slučaju opštih izbora, očekuje se povećana izlaznost birača. Kome ona u ovom trenutku najviše odgovara i zašto
Slušajući zakletve ko s kim neće posle ovih izbora, valja se podsetiti kako su na samom početku višestranačja u Srbiji, ali i kasnije, izbore vodili Zoran Đinđić i Slobodan Milošević, jesu li izbori tada bili nešto sudbonosniji od današnjih "sudbonosnih", kakve su se tih godina "neprincipijelne koalicije" pravile, ko je koga podržavao "ispod žita" a ko koga javno
Dva su pitanja koja nedeljama unazad uznemiravaju predizbornu Srbiju – da li će se predsednički izbori održati kad i parlamentarni i ko će biti kandidat demokrata za premijera
