Povodom nereda u Nikaragvi više uticajnih zapadnih listova zaključuje da je u toku propast političke levice širom Južne Amerike, ali izgleda da nema nikoga ko može da smeni nekadašnju perjanicu globalne levice Danijela Ortegu, koga sada porede sa Robertom Mugabeom
Posle dva dana ispitivanja na najvišem mestu u SAD pre suda, jedno je sigurno. Mi o načinu kako funkcioniše Fejsbuk ne znamo ništa, a Mark Zakerberg se svojski trudio da nas ubedi da smo ionako podlegli predrasudama
Ako zbog opšteg stanja u društvu, opozicione apatije i odsustva bilo kakve spoljne podrške, trenutno i ne bi bilo mnogo koristi od izlaska iz skupštine, očigledno je da i ostanak u njoj, ovakvoj, sa ovakvim "sagovornicima" i ovakvim "pravilima igre" kakve svakodnevno demonstrira i nameće skupštinska većina, ima sve manje političkog smisla. (A o ličnom dostojanstvu da i ne govorimo.) Stoga mi se čini da "izaći ili ostati" zapravo više skoro da i nije pitanje, odnosno da je sa svakim danom sve manja dilema. Samo je pitanje – kad? I ono još važnije: Šta posle toga?
Krajem marta, iz pokreta "Dosta je bilo" izbačena su tri narodna poslanika i više odbornika širom Srbije. Ovo je tek međukorak u procesu rastakanja DJB, koji se može okončati na dva načina: sigurnom propašću, ako pobedi "struja" Saše Radulovića, i trnovitom, neizvesnom budućnošću građenja stranke i pridobijanja glasača "od nule", ukoliko se dogodi suprotno
Više od 56 miliona Rusa potvrdilo je vlast Vladimira Putina. Ovako ubedljiva pobeda je šamar za Zapad i signal da će Rusija nastaviti da se ponaša kao svetska sila koja ne preza od toga da se zarad sopstvenih interesa hvata u koštac sa kime god, gde god i po ma koju cenu
"Devedesetih smo imali ratove koji su bili potrebni samom režimu, da se legitimiše kao zaštitnik od svih spolja koji nas mrze. A danas osim Kosova nemate tako izražen konflikt koji bi omogućio da isplivaju ponovo svi ti negativni sentimenti. I onda tipu autoritarca, totalitarca stalno treba žrtveni jarac, neko ko će biti kriv. Potreban je izmišljeni neprijatelj koji će se držati u strahu, a sve zarad dnevno-političkih svrha. U takvoj vladavini terorom ljude stalno držite u strahu. Mene u tome najviše plaši to što sve više dolazi do moralnog pada, do toga da su se pomešale granice između dobra i zla, izgubili smo kriterijume, nemamo ni za šta da se uhvatimo jer zakoni nekad važe a nekad ne važe"
Možda zahtev za raspravom o izbornim uslovima izgleda kao povratak u pretpolitičko stanje od pre gotovo trideset godina, ali je situacija slična najmanje u dve stvari – medijskim manipulacijama i brutalnoj upotrebi državnih resursa i državnog aparata u cilju izborne pobede
Kao i na republičkim i pokrajinskim, i na beogradskim izborima je sejanje mržnje prema "neprijateljima", to jest lopovima, to jest opoziciji, bila jedna od glavnih disciplina esenesovske kampanje. Ona je sama po sebi bila objava rata urbanom duhu koji je ustuknuo pred naletom primitivne agresije koja sve deli na "nas i njih"
O onima koji su se veselili s razlogom ili bez njega, i onima koji znaju zašto su pokisli
Tesnom pobedom u drugom krugu predsedničkih izbora dosadašnji šef države Miloš Zeman izborio se za novi petogodišnji mandat, uprkos kritikama iz Brisela i njemu nenaklonjenih čeških mejnstrim medija
Čini se kao da je za pravljenje beogradske odborničke liste SNS-a od presudne važnosti bio utisak koji su na Vučića ostavili Aja Jung i Mihail Barišnjikov na večeri u vili "Mir". Barišnjikov je predsednika, ukratko, fascinirao. Jer, baletsku zvezdu bije glas da je odistinski poseban ne samo na sceni nego i privatno, i ako o njemu tako govore i Sara Džesika Parker i Ivan Tasovac, razume se da ni Vučić nije mogao biti srca kamenoga. E pa, taman tako je rađena i naprednjačka lista za beogradske izbore, sa sloganom koji obično ide uz časopise iz frizerskog salona: "upoznajte poznate"
"Nije dovoljno pričati kako je pre bilo bolje u Beogradu. Od ovoga danas, sve je bolje. Videćemo liste, ali ne vidim da iko ima kapacitet za promene u opoziciji kao što ima naša koalicija okupljena oko Demokratske stranke. Ko, ako ne DS? Pojedinci? U front protiv SNS-a može samo neko ko može da se bori frontalno. Mi se borimo na svim frontovima, borimo se sve vreme i nismo se nijednom povukli"
U alpskom svratištu 0,001 odsto dobitnika globalizacije vlada dobro raspoloženje: zarade milijardera od 2010. rasle su po stopi od 13 odsto godišnje, a plate radnika po godišnjoj stopi od dva odsto, a i svetska ekonomija se nakon krize 2008. vraća u kolosek. MMF je 2017. izmerio rast globalnog BDP-a od 3,6 odsto – što mi u Srbiji nismo osetili
Samo jedna stvar je izvesna dve nedelje posle završetka protesta u Islamskoj Republici: kada se Iran zatrese, podrhtava ceo svet, sa dobrim razlogom. Ova država je jedan od ključnih faktora ne samo za ono što se dešava na Bliskom i Srednjem istoku, već i mnogo šire. Vesti o demonstracijama u Iranu su sve ređe, ali Iran ostaje u fokusu svetskih medija
Kakav savršen zločin – i ako pređe i ako ne pređe cenzus, tzv. Beli je divan poklon za režim
Zaista je tačno da se na predstojećim izborima za vlast u prestonici radi o nečem daleko većem i važnijem od toga ko će upravljati gradskom kasom i odnositi smeće sa beogradskih ulica. Uz rizik da zvučim previše dramatično, rekao bih da se radi o pitanju da li se u dogledno vreme može preokrenuti trend kolektivnog ludila i društvene propasti, koji se sve jasnije pomalja ispod našminkanih statistika i lakiranih TV izveštaja
"Mi sumnjamo u patriotizam. Ta emocija je izmanipulisana. Neki ljudi su se okoristili patriotizmom, a neki drugi su pljuvali po sebi da bi dobili pare. I jedni i drugi su profiteri. Zato kažem da je vreme za neke nove ljude, koji nisu pod hipotekom. Ako si ti čist i imaš kredibilitet, ljudi će ti poverovati"
Mada je spisak zahteva demonstranata posle predsedničkih izbora bio podugačak, mada se spontanost isprečila pred njih kao ozbiljnija prepreka, protesti protiv diktature bi, u slučaju da biramo politički događaj godine, svakako bili u najužem izboru. Zato što su baš njihove mane, dugačak spisak zahteva i spontanost, istovremeno bile i njihove glavne vrline
„Ako intelektualci ne reaguju, onda primitivci uzurpiraju sve poluge vlasti. Ako se pravimo da je sve svejedno, onda je normalno da te nakarade iz devedesetih sa biografijama koje nikome ne biste poželeli presvuku svoja peta, sedma, deseta odela, izgovaraju proevropske fraze i budu lideri i ove zemlje i regiona u kome živimo. U svetu moralnih ljudi, u svetu ljudi koji reaguju, tako nešto je apsolutno nedopustivo. Ali pošto su se svi povukli, onda je normalno da imamo celu plejadu polusveta koji uživa na vlasti u Srbiji"
Ostalo je u pamćenju da je pristanak opozicije da učestvuje na prvim izborima 1990. olakšao međunarodnim posmatračima da ocene te izbore – slobodnim, a sve dotadašnje primedbe o nedemokratskoj proceduri, neslobodi medija, diskriminaciji opozicije na RTS-u nisu više bile ni tako uverljive ni tako važne. Tako je počelo, a 27 godina kasnije, većina tih problema aktuelna je i danas, samo što su tada opozicionari bili izvan parlamenta boreći se za poštene i fer prve višestranačke izbore. Danas opozicionari uglavnom ne žele da izađu iz parlamenta bez obzira na to što i sami tvrde da je Aleksandar Vučić sa svojim režimom obesmislio Skupštinu i pretvorio je u instrument za ponižavanje i blaćenje opozicije
Verovatno bi ovima što sad stupaju na izbornu scenu odgovaralo i da Vučić ipak raspiše republičke parlamentarne izbore, jer je veliko pitanje da li su jači sada nego što će biti za dve godine
Šta se dešava u opozicionim partijama pred beogradske izbore, prvom izbornom ciklusu u kojem bi mogli da pobede aktuelni režim u Srbiji? Da li je reč o razračunavanjima zbog sujete lidera, borbi za biračko telo, ili je sve plod režije spin doktora iz vlasti. Konačno, može li opozicija da promeni dosadašnji jalovi način delovanja i kako
Samo dva dana pred teatralnu odluku GO SNS-a da vanrednih izbora ne bude, glavna vest postao je taj pravno-obavezujući dokument o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine kojim će Beograd biti obavezan na promenu Ustava. Ni predsedniku Srbije ni bilo kome iz vlasti ugovor između Srbije i Kosova nije nepoznanica još od pre Briselskog sporazuma, a čini se da ga je sad Vučić izvukao iz naftalina kao kakav novi uslov, kojim će pokušati da ucenjuje i Brisel i građane Srbije, pa ko pre popusti
Neočekivana ostavka direktorke Agencije za borbu protiv korupcije kap je u moru problema s kojima se ovo telo godinama suočava, a najodgovornija za to je – vladajuća većina
Bilo da su njihovi međusobni sukobi i animoziteti stvarni ili su samo bacanje prašine u oči, Vučić i Nikolić su uvek do sada postizali dobar kompromis. Jedan je dobijao vlast i moć, a ni drugi nije ostajao kratkih rukava
Ceo sistem bezbednosti praktično u rukama ljudi koji su, osim što su lično bliski Vučiću, visoki funkcioneri SNS-a ili (u slučaju Vulina) prijateljske stranke sa liste SNS-a. Stiče se utisak da je granica između države i stranke u Srbiji postala gotovo neprimetna, sa tendencijom da u bliskoj budućnosti bude sasvim izbrisana
Moguće parlamentarne izbore, uz redovne beogradske, u isto vreme i najavljuju i demantuju isključivo predstavnici vlasti. Opozicija je potpuno fokusirana na beogradske izbore i nema kapacitet da se posveti i republičkim. Ako parlamentarnih izbora uopšte i bude, jedini uzrok će im biti strah vlasti da, uprkos apsolutnoj političkoj, medijskoj i ekonomskoj dominaciji, može da izgubi prestonicu
