Nije uvek sve ni do opozicije, ima nešto i do građana Srbije, pa bi najpre pitanje za istraživače javnog mnjenja trebalo da glasi da li građani Srbije primećuju, ili ne, da je zemlja zrela za promene
"U Vučićevoj Srbiji imamo sinergiju pohlepe, nekompetentnosti i bahatosti. Imamo vlast koja koristi kriminalce za suzbijanje uličnih protesta i zavođenje reda na stadionima, službe bezbednosti za organizovanje proizvodnje marihuane i praćenje opozicionih političara i novinara, vladine avione i diplomatsku poštu za iznošenje keša sa ikona iz zemlje, prethodno konvertovanog u devize u namenski gajenim menjačnicama. Slučaj Belivuk je Vučićeva brljotina koja ubrzava njegovu propast. On je toga svestan i zato je krenuo u mahnitu kampanju pravdanja i skretanja pažnje"
"Opozicija, osim što jasno pokazuje protiv koga je, nema mnogo zajedničkog. Već sama kvalifikacija "prave" i "lažne" opozicije deli opoziciono biračko telo. Dele ga i česte nesuglasice medu liderima slične orijentacije – pri čemu je ta orijentacija više intuitivno prepoznatljiva, nego dobijena jasnim porukama o važnim pitanjima. Ne sporim uticaj medija, ali istraživanja rejtinga se bave opredeljenjima birača, bez obzira šta je sve uticalo na to"
Bajdenova administracija želi da Amerika više liči na stagnantne privrede Zapadne Evrope koje troše 45–50 odsto BDP-a i regulisane su u znatno većoj meri nego američka. Sa inflacijom ili bez nje, cilj nije "ulaganje u infrastrukturu", niti išta od drugih izgovora za ovu gigantsku orgiju državnog trošenja, nego pretvaranje Amerike u Francusku ili Nemačku. Sa svime što uz to u ekonomskom pogledu ide
U životu Mekafija ukrštaju se posttraumatski sindrom, kreativnost pionira elektronskog doba, seks, droga i rokenrol, alkoholizam, kazino kapitalizam, bezuspešno bekstvo bogatih i egzotična supkultura bednih izopštenika i podzemlja sa Kariba
"Mislim da ova sada situacija nikome ne odgovara, ni opoziciji ni vlasti, i da će nekih ustupaka oko izbornih uslova biti, ali kakvih, to je veliko pitanje. Ne volim tu reč ‘ustupci’ jer se ne radi ni o kakvim ustupcima nego o osnovnom pravu"
U 53 zemlje 64 odsto ispitanika smatra da je ekonomska nejednakost glavna pretnja demokratiji; 44 odsto njih tako doživljava SAD, koje pretenduju da obnove ulogu globalnog čuvara demokratije, a tek 38 odsto Kinu i 28 odsto Rusiju
U Vučićevom matriksu, u kome svako ima svoju namensku ulogu, i javnu i tajnu, koju igra u strogo kontrolisanim uslovima podaničkog ponašanja, čisto gubljenje vremena predstavljao bi trud da se razloži i razume svačija politička finesa. Za sada, makar je jedno jasno: Aleksandar Šapić se konačno odlučio na koju će stranu i to je dobro za političku scenu Srbije, a za opoziciju najviše
Neću da kažem kako su ovi pregovori unapred osuđeni na propast ili da će evroparlamentarci u njima držati Vučićevu stranu? Ni jedno ni drugo. Ali mislim da šanse za uspeh objektivno nisu velike. Odnosno, taman su tolike da ipak više opravdavaju učestvovanje nego neučestvovanje u pregovaračkom procesu. I mislim da se ljuto varaju oni među srpskim opozicionarima koji misle da će im, nezavisno od pojedinačnih simpatija ili antipatija, evropski posrednici biti automatski i apriorni saveznici
Džozef Bajden planira da u posrnulu američku privredu i obnovu propale infrastrukture upumpa 4,8 hiljada milijardi dolara. Ako mu to pođe za rukom, bio bi to kraj prakse koja datira od Ronalda Regana da savezna vlada ne treba da se meša u ekonomiju. Ne bi li ispisao istoriju, Bajden će, međutim, morati da slomi otpor u redovima demokrata
Na poslednjim izborima lista koju je predvodio Palma gospodin, a koju su činili Jedinstvena Srbija, SPS i SNS, uzela 70 posto glasova. Naravno da ima i opozicije, u Gradsku skupštinu ušli i Grupa građana "Bunt", dva odbornika, i Grupa građana "Mita Arsić", koju u Gradskoj skupštini zastupa gospodin Mita Arsić
Đinđićeva vlada formirana 25. januara. 2001. je pred planinom problema koje je zatekla delovala prlično nemoćno: neformalna vlast i dalje je bila u rukama formalno poraženih grupacija; Đinđić nije mogao da računa na lojalnost policije, vojske i službi bezbednosti; država je praktično bila bankrotirala; unutar DOS-a su se odmah stvorile međusobno suprotstavljene frakcije; trebalo je nešto učiniti sa Slobodanom Miloševićem; nad Srbijom su visili trozubac i mreža Haškog tribunala…
Opozicioni predizbori po mađarskom modelu mogli bi da animiraju birače, približe ih političkim strankama, promovišu i kandidate i stranke. Predizbori bi mogli da povećaju legitimitet i popularnost opozicionih političkih stranaka, demokratizuju mahom liderske političke partije i omoguće opoziciji da preuzme deo medijskog prostora ili da barem diktira političku dinamiku i ukrupnjavanjem ugrozi vlast. Sve to, pored svih drugih nedaća, pod uslovom da se opozicioni lideri međusobno još više ne pokarabasaju pre pravih izbora
Donald Tramp je pregurao impičment broj dva. Senat ga je oslobodio optužbe da je svoje pristalice huškao na nasilničke nerede i juriš na Kapitol. Posle još jedne u nizu kontroverznih epizoda Trampove političke avanture postalo je jasno koliko je duboka njegova politička zaostavština
Hoće li se Beograđani, kad dođe vreme gradskim izborima, setiti malverzacija na tenderima, planirane seče šume u Košutnjaku, izgradnje spalionice u Vinči? Hoće li zapamtiti fušerajske i korupcionaške rekonstrukcije trgova i ulica, loš javni prevoz, otimanje obala reka, zagađen vazduh, otimanje Makiškog vodoizvorišta, muzičku fontanu, novogodišnju rasvetu? Ili će se, što reče Rukavišnjikov, "navići" na spomenik
Državi bi pametnije bilo da sačuva sredstva za dodatnu podršku privredi tokom leta, umesto da se pare rasipaju stanovništvu. Račun za to će kad-tad morati da se plati, i to odustajanjem od mnogih projekata i štednjom, ali to će se sve desiti kada prođu izbori. A to je Vučiću jedino važno
Donald Tramp je u više navrata prizivao 6. januar kao dan obračuna, pozivao "prave patriote" da se "bore snažnije" protiv "loših ljudi", pokažu svoju snagu na Kapitol hilu i "zaustave izbornu krađu". I njegovi najbliži saradnici su pozivali na "borbu", a pripadnici ultradesničarskih, nacionalističkih i militantnih pokreta su na društvenim mrežama mobilisali istomišljenike da se odupru sprezi "satanističkih pedofila, vlasnika velikih korporacija i demokrata". Okupili su se u Vašingtonu na skupu "Spasite Ameriku" i krenuli u pohod na Kongres. Amerika je i dalje u šoku
Iako je geslo "očekujte neočekivano" postalo aksiom američke politike poslednjih godina, jedno je izvesno: Donald Tramp pre izlaska narednog broja nedeljnika "Vreme" neće više biti predsednik SAD. Ukoliko bude poštovana redovna procedura, to će se dogoditi u sredu, 20. januara. Međutim, moguće je i da Tramp neki dan ranije bude bio primoran da stupi sa dužnosti – ukoliko se aktivira Amandman 25 ili Kongres predsednika proglasi nesposobnim
Da li svetu predstoji poslednji čin borbe sa pandemijom virusa kovid 19 i da li je rat vakcinama neizbežan? Ima li leka za rastuću globalnu nejednakost i ogroman broj izgubljenih poslova tokom epidemije? Ko će zauzdavati digitalne moćnike i ograničiti posledice sajber terorizma? Da li će nova američka administracija napraviti zaokret od Trampove politike i hoće li brojna krizna žarišta u svetu konačno izaći iz spirale nasilja? Sve to su samo neka od pitanja na koja čovečanstvo traži urgentni odgovor u bliskoj budućnosti
Uz časne izuzetke, postavlja se pitanje koga svekolike opozicione partije uopšte predstavljaju i na osnovu čega zahtevaju da budu uključene u dijalog o izbornim uslovima sa naprednjačkom vlašću, koji bi, uz posredovanje Evropskog parlamenta, trebalo da počne u martu. Drugim rečima: ko ste vi, bre, ljudi, koga zapravo predstavljate i ko vam je dao legitimitet da se za bilo šta pitate
Događaji u 2020. mogu se svesti na vodič kroz najfrekventnije termine i imena o kojima smo slušali ili čitali u medijima ili ih pretraživali na Guglu u proteklih godinu dana, zabrinuti za svoje zdravlje, vazduh koji dišemo i vodu koju pijemo. Ova godina je, kao nijedna pre, pokazala koliko su ugrožene naše osnovne ljudske potrebe. U godini koja će biti upamćena kao korona godina, većina reči je, nažalost, u vezi sa ovim virusom. Rečnik je, razume se, manjkav i nesavršen, a sigurno mu nedostaje i mnoštvo utisaka i raznoraznih smatranja koja su se, posebno u ovoj godini, istakla po insistiranju da svako mora da ih ima, o svemu, i još gore – da na osnovu toga neko nešto odlučuje
Poljska se suočava sa masovnim protestima i političkom krizom koju je potpalio izuzetno restriktivan zakon o abortusu. To nije jedina tačka poljskog razmimoilaženja sa shvatanjima većine članica Evropske unije, ali jasno simbolizuje ekstremni konzervativizam vlade u Varšavi iz koga proizilaze svi drugi problemi sa Briselom
Ko je više od dva puta slušao Vučića mogao je da ustanovi da "oni" svakakve pokore rade po Srbiji i da je pravo čudo da život pored "njih" takvih uopšte može da se odvija: "oni" su opljačkali narod, predali Kosovo, obogatili se, "oni" po društvenim mrežama pišu da hoće da ubiju i siluju Vučićevu decu, "oni" poseduju i drže pod kontrolom sve medije, "oni" drže i kontrolišu kompletno pravosuđe u Srbiji, "oni" se raduju svakoj novoj smrti, "oni" hoće da korona pobedi, "oni" hoće i Vučića da ubiju, samo da bi mogli da nastave da kradu… O svemu ovome sirote građane obaveštava par poštenih medija, koji se nepokolebljivo bore protiv moćne tajkunske medijske mašinerije i tako sprečavaju da tajkunski mrak pojede Srbiju
Aleksandar Vučić je prilično brutalan makijavelista po svom doživljaju politike kao neprestane i nemilosrdne borbe za osvajanje, povećanje i zadržavanje vlasti. Tu su fascinantne sličnostima između njegove političke tehnologije na unutrašnjem planu i one Vladimira Putina: predsednički kabinet kao komandni centar vlasti, formiranje "opozicionih" stranaka koje se probude pred izbore i kojima se diriguje telefonskim pozivom, kontrola nad celim nizom organizacija i pojedinaca međusobno ideološki potpuno udaljenih, i još mnogo šta drugog, sve u istom pravcu
Ma koliko ludovao na Tviteru, primetan je pad entuzijazma sa kojim Donald Tramp viče da je pokraden. Očekuje se mirna primopredaja vlasti, ali će teorije zavere o "levičarskoj zaveri" ostati da lebde nad američkim društvom. Negde tu se spominje i Srbija
"Čovek se oseća otuđeno i nalazi se u situaciji da zapravo niko nema potpuno razumevanja za to što je neko došao i rekao: ‘E, sad više ne možeš da radiš to što si radio poslednjih 30 godina’, pri čemu ne pričamo samo o finansijama, nego o svemu ostalom. A to je moj život, ceo život sam uložio u to da na taj način ne samo zarađujem, nego bivstvujem"
Zajedno sa onima koje su izašle na parlamentarne izbore, i bojkotaške partije žele da pod okriljem Evropske unije pregovaraju s vlašću o uslovima za učešće na predsedničkim i beogradskim izborima. Razlog za promenu njihovog stava je jednostavan: ovog puta vide šansu za dobar rezultat, a u Beogradu, veruju, čak i za pobedu
