Rat u Ukrajini

Ruski i ukrajinski saveznici

Verovatno je za Kremlj jedan od elemenata koji su bili važni pre početka rata bila procena da će izazovi krize narušiti odnose u EU i NATO-u, da će dovesti do visokih tenzija između članica tih organizacija i drastično oslabiti ili čak srušiti savez protiv Rusije. Za sada, dokaza o tome nema i odnos Poljske prema Ukrajini, odnosno izdašna pomoć u sredstvima ratne tehnike, pokazuje da antiruski diskurs može da bude održiva osnova za saradnju tih zemalja

Mađarska i EU

Veto ili pare

Mehanizam uslovljavanja isplate iz budžeta EU počeo je da pokazuje zube na Mađarskoj i Poljskoj, što su njegovi tvorci i želeli, ali bitke između Evropske komisije i Orbana tek predstoje. EU će dugo morati da se nosi sa mađarskim premijerom koji je osnažen pobedom sa 54 odsto glasova na aprilskim izborima, čime je zacementirao vlast za naredne četiri godine

Mundijal u Kataru 2022.

Pustinjski vetar

Masa koja projektuje svoje želje i frustracije na našu fudbalsku reprezentaciju je u korenu promena koje nikako da se odigraju. Ako se poneka i odigra na tren, reč je o tome da se suštinski ustali i ostvari na duže. A zajednica koja nije u stanju da praktično rešava svoje probleme nestaje sa mape sveta. Ne bi bili ni prvi, ni poslednji

Balkanski timovi na svetskom kupu

Hrvatska zaustavljena u polufinalu

Težak poraz od Argentine nije promenio činjenicu da je Hrvatska, jedina od svih država sa Balkana, u poslednjih nekoliko decenija izrasla u fudbalsku velesilu

Demografski trendovi i predviđanja

Prazna Evropa i “varvari” na granicama

Kako će izgledati svet 2100. godine? Koja će biti najmnogoljudnija zemlja, a koje će državi biti opustele? Šta to znači za ekonomiju i promene u ekonomskoj moći? Koliko će stanovnika imati Srbija? I zašto je migracija ključna reč za budućnost

Francusko-nemački raskol

Mali skandali i veliki nesporazumi

U nedostatku bliske saradnje između Pariza i Berlina, teško se može očekivati da će Evropska unija uspeti da uspešno prebrodi ozbiljne probleme pred kojima se nalazi. Ni Šolc ni Makron očigledno nisu političari velikog formata iako je Aleksandar Vučić jednom ocenio da je “Makron geopolitički genije”

Analiza

Donald Tramp: Treći pohod na Belu kuću

Kandidatura bivšeg američkog predsednika za republikanskog predsedničkog kandidata na izborima 2024. nagoveštava turbulentna vremena unutar Republikanske partije. A Tramp kao Tramp – jedino on može Ameriku da spase od propasti u koju je vode Bajden i njegovi levičarski ludaci

Rat u Ukrajini

Eksplozija u Poljskoj: Krizna noć u svetu

Predsednik SAD Džo Bajden je izjavio da je “malo verovatno” da je projektil koji je ekslodirao na poljskoj teritoriji ispaljen iz Rusije. Istraga je u toku. Ambasadori zemalja članica pri NATO-u zakazali su sednicu na osnovu člana 4 ugovora vojnog saveza. Krizne sednice nacionalnih saveta za bezbednost održavaju se širom sveta. Jedna je usred noći održana i na Baliju gde je u toku bio samit G20

Na licu mesta: Rumunija

Komšijski recept za borbu protiv korupcije

Šteta je što u Srbiji nema mnogo znanja i interesovanja za najbližeg suseda, ne samo zato što je Rumunija prelepa zemlja, nego i zato što bi moglo da se vidi dokle je, od olovnih osamdesetih i sivih devedesetih, stigla Rumunija danas, i što bi od današnje Rumunije Srbija mogla da nauči mnogo toga

Svet

Električna energija iz obnovljivih izvora: Rekordna proizvodnja u EU

Od početka rata u Ukrajini Evropska unija proizvodi rekordnu količinu električne energije iz obnovljivih izvora. Od marta do septembra skoro jedna četvrtina potrošene struje dobijena je iz sunčeve svetlosti i vetra

Svet

Mađarska: Špijunarinje građana za potrebe Viktora Orbana

Poslednjih nedelja milioni Mađara su dobili anketu koju treba da popune u sklopu desetogodišnjeg popisa stanovništva. Na društvenim mrežama to je izazvalu provalu anksioznosti, ponekad i čiste paranoje. Zašto se vlada Viktora Orbana tako pomno raspituje o nečijem domu i životnom standardu? Da li treba da priznam da posedujem dva televizora sa ravnim ekranom? I gde će uopšte završiti svi ovi osetljivi privatni podaci? U Mađarskoj ovakvi strahovi nisu nimalo neosnovani

Svet

Sabotaža energetske infrastrukture EU: Ko je probušio Severni tok

Zbog složenosti akcije u kojoj su na više mesta probušeni gasovodi Severni tok 1 i 2 CIA sumnja na državni terorizam. NATO i sve tajne službe pogođenih zemalja sarađuju na otkrivanju počinioca. Evropska unija preti oštrim merama

Komentar

Ruski dezerteri na granicama NATO-a: Nazad u mobilizaciju!

Vrhunski cinizam je da države koje su na prvoj liniji podrške Ukrajini, rečnikom ruskog rukovodstva pozivaju Ruse da ne beže kod njih, već da „ispune svoju građansku dužnost“, odazovu se mobilizaciji i odu da ratuju u Ukrajini

Poljska i Nemačka

Odšteta “teška” 1,3 biliona evra

Više od osam decenija nakon početka Drugog svetskog rata, Poljska je odlučila da zvanično zatraži od Nemačke da joj plati ratnu odštetu. Nemci odmahuju glavom i smatraju da je to pitanje odavno rešeno. Varšava i Berlin u poslednje vreme sve češće se igraju gluvih telefona

EP u košarci

Debakl favorita za zlato: Osvrt na sadašnjost, pogled u budućnost

Srbija je u osmini finala izgubila od reprezentacije Italije sa 94:86. Da li po kvalitetu zaslužujemo da budemo u grupi zemalja koje će se boriti za 9 mesto u Evropi? Svakako ne. Da li budućnost srpske košarke uliva nadu? Takođe ne

Jedno čitanje

Leksikon za Borisa Davidoviča

Kiš je mislio kako je afera proizvedena da se “likvidiraju pisac i knjiga” i bio je potpuno u pravu. To je bio pravi atentat i naručeno književno ubojstvo

Rat u Ukrajini

Zemlja gori od raketa

Ukrajinsko političko vođstvo kao da postupa bez odgovornosti i od vojske traži da pokrene odlučujuću ofanzivu na Herson. Ima smisla, naravno, povratiti nekim konkretnim delom nešto poverenja u sebe, ali nema resursa za to

Pad Borisa Džonsona

Frizura, skandali i laži koji su prevršili meru

Ugledni nedeljnik “Ekonomist” bez ikakvog uvijanja kaže da je “gospodina Džonsona srušilo sopstveno nepoštenje” i dodaje da nikada nije bio spreman da preuzme odgovornost za bilo šta – uvek bi neko drugi bio kriv. Bar je čitaocima ovog nedeljnika dobro poznato kako to izgleda u praksi. No, za razliku od Srbije, Velika Britanija je ipak daleko ozbiljnija država sa najdužim stažom parlamentarizma u svetu i u njoj stranka nije prirepak svog šefa, već živi organizam

Svet

Gasna kriza: Zbrka oko kanadske turbine za ruski gas za Nemačku

Zbog sankcija Rusiji Kanada ne može direktno da isporuči remontovanu simensovu turbinu za koju Gasprom kaže da je neophodna za rad gasovoda Severni tok 1 preko koga se u velikoj meri podmiruje nemačko tržište. Dok Gasprom sve više redukuje isporuke gasa, Nemačka u panici traži rešenje za nastalu situaciju

Istraživanje Demostata

Beda dnevnog političkog pragmatizma

Konfuzna je spoljna politika Srbije, konfuzan je odnos EU u politici prijema novih članova, a naročito prema Srbiji. Konfuzija u javnom mnenju građana Srbije je u velikoj meri posledica percepcije konfuzije u politici Srbije, a potom i konfuzije u politici Evropske unije. Ima dovoljno razloga da “srpsku konfuziju” objasnimo svesnim namerama onih koji vode tu politiku, dok je konfuzija koja obeležava odnos EU prema prijemu novih članova više rezultat neprincipijelnosti i neke vrste “dnevnog pragmatizma”

Vesti

Kijev Prajd: Ako dođu Rusi, bićemo izbrisani

Današnji Kijev Prajd održava se u Varšavi. Ako bi Ukrajina bila poražena, to bi bila tragedija za ukrajinski narod u celini, a LGBTQ ljudi bi bili izloženi riziku da budu "potpuno izbrisani" - ubijeni, primorani da pobegnu ili da sakriju svoj identitet

Međunarodni dan izbeglica

Zemlje različite, muka ista

Međunarodni dan izbeglica se 2022. godine dočekuje sa rekordno visokim brojem prisilno raseljenih ljudi širom sveta. Brojni oružani sukobi i krizna žarišta, kao i masovno i sistematsko kršenje ljudskih prava širom planete, rezultirali su činjenicom da je u maju ove godine, prema procenama Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), broj prisilno raseljenih ljudi prvi put u istoriji premašio 100 miliona

Serije: Borgen – Moć i slava

Nova iskušenja Hamletove praunuke

Tvorci Borgena bili su očigledno svesni da su u prve tri sezone u dobroj meri iscrpeli potencijal danskih “dvorskih” intriga, nadmetanja i pripetavanja, i da im je potreban neki širi pogled, a da istovremeno zadrže izvorni, domaći štih (“svetsko, a dansko”!). I pronašli su ga na najbolji mogući način. Njihova zlatna žila zove se – nafta, ali ne u arapskoj pustinji ili tako negde nego na – Grenlandu

Vesti

Radnici Fijata: Pregovori propali, najavljen protest

Radnici Fijata sutra kreću u štrajk kragujevačkim ulicama. Pregovori sa Vladom su propali, a država je jasno dala do znanja da im je interes firme Stelantis iznad interesa radnika. Zaposleni žele da znaju “pravo stanje stvari” oko odlaska u inostranstvo, ali predstavnici vlasti odbijaju da daju bilo kakva konkretna rešenja

Intervju

Ginter Gras: Treći svetski rat uveliko traje

Ginter Gras (1927-2015) je u svom poslednjem intervjuu za „Vreme“ pod naslovom „Lekcije koje sam naučio“ pre gotovo osam godina rekao da je Treći svetski rat već počeo, da lobističke grupe ubijaju demokratiju koje bez socijalizma ne može biti, da je globalizovani krupni kapital pobedio sindikate koji su ostali zarobljeni u nacionalnim okvirima. Mi Treći svetski rat danas gledamo u rasplamsanom obliku: krvopriliće i razaranje u Ukrajini, još smrtonosnija glad u Africi, inflacija, poskupljenja i pad standarda u Evropi. Tim povodom ponovo objavljujemo ceo intervju sa dobitnikom Nobelove nagrade za književnost koji se bio osvrnuo i na Tita, i na to da je pogrešio što je podržavao bombardovanje SR Jugoslavije, na to kako je završio u SS  jedinici...

Istorija

Srbi u Ukrajini: Nekadašnji čuvari granica

Za razliku od Bugara i Nemaca, koje je Katarina Velika nastojala da u što većem broju naseli na putanji realizacije tzv. “Grčkog projekta”, Srbi preseljeni u Ukrajinu su se skoro u potpunosti asimilovali već početkom 19. veka. Mada u Ukrajini i do dan-danas ima dosta ljudi sa prezimenima srpskog porekla, broj građana koji se izjašnjavaju kao Srbi veoma je mali

Iz istorije: Srbi u Ukrajini

Nekadašnji čuvari granica

Za razliku od Bugara i Nemaca, koje je Katarina Velika nastojala da u što većem broju naseli na putanji realizacije tzv. “Grčkog projekta”, Srbi preseljeni u Ukrajinu su se skoro u potpunosti asimilovali već početkom 19. veka. Mada u Ukrajini i do dan-danas ima dosta ljudi sa prezimenima srpskog porekla, broj građana koji se izjašnjavaju kao Srbi veoma je mali