"Mi gledamo unapred i vidimo Srbiju kao deo Evropske unije. Onog trenutka kada postane članica i njena poljoprivreda bi trebalo da bude konkurentna poljoprivredi ostalih zemalja Unije. Mi radimo na tome."
"Ljudi očekuju poboljšanje kvaliteta života, s obzirom na interesovanja i ulaganja investitora. U Rumi se trenutno dešava jedan značajan investicioni zamah", kaže Goran Vuković
Zbog loših rezultata i tanke zarade, poljoprivrednici su povećali površine pod pšenicom na kojoj se, istina, manje zaradi, ali su troškovi više od upola manji nego sa kukuruzom, jednostavniji je tehnološki postupak, manje se uostalom i radi oko nje, a i prošle godine, uprkos suši, dobro je rodila, pa kad se u obzir uzme i da se pšenica unovčava već u julu, odluka je razumljiva
Sve velike mlekare imaju opremu kojom na liniji proizvodnje kontrolišu kvalitet proizvoda pa i na koncentraciju aflatoksina i vrlo dobro znaju šta plasiraju na tržište, to vrlo dobro znaju i odgovarajuće službe u Ministarstvu poljoprivrede, ali se i jedni i drugi prave nevešti, jer "ko te pita", ali kad ih se zatekne "in flagranti", šta će drugo nego da svoju brljotinu prebace na politički teren i za sve optuže (prodane) političare, uvozničke i GMO lobije združene u zločinačkom poduhvatu uništavanja srpske poljoprivrede i srpskog seljaka, samo je mlekarski lobi, ako takav postoji, zaobiđen
Beda, nezaposlenost, štrajkovi, život bez struje i lož ulja, socijalni neredi, napadi neonacista na imigrante: dok društvo i narod propadaju, vlada u Atini likuje, zato što se brojke po diktatu Trojke na papiru popravljaju
Cene nekih namirnica će zbog klimatskih promena toliko porasti da će obična kafa postati skupocenija od najkvalitetnijih vina
Prosečni danski poljoprivrednik obrađuje 65 hektara zemlje, sa jednog hektara se požanje 6,7 tona pšenice, prosečna danska krava daje 9000 litara mleka, prosečna danska krmača oprasi 28 prasića godišnje
Otkad je udarila ekonomska kriza, koja je mnoge evropske zemlje do ivice bankrota dovela, u Danskoj je nezaposlenost upola veća – skočila je sa dva na tri odsto. Međutim, svakom ko ostane bez posla, a da nije otkaz sam dao, bivši poslodavac sledećih šest meseci isplaćuje platu kao da radi, zatim ga "preuzima" sindikat i država koji mu obezbeđuju sredstva za život dok se ne prekvalifikuje ili doškoluje
Idealni štrajkovi su oni koji nikome ne smetaju, koje niko ne vidi, i radnici koje niko ne čuje
Upadljivo socijalno raslojavanje u Srbiji. Zatvoreni kanali socijalnog uspona. Društveni slojevi se u većoj meri nego ranije zatvaraju i reprodukuju unutar sebe
U ovom veku ovo je četvrta suša, u poslednjoj deceniji prošlog bilo ih je tri, u pretposlednjoj četiri... U proseku, svaka treća godina je ozbiljno sušna, sa tendencijom da takva bude svaka druga. Da li se elementarnom nepogodom može nazvati pojava koja se događa gotovo u pravilnom ritmu
Može se desiti da ishod izbora 6. maja ne zavisi samo od rezultata favorita Borisa Tadića i Tomislava Nikolića, već i od toga koliko će partija osvojiti između pet i deset odsto glasova
Postoje tri aspekta rangiranja na vrh političke liste. Prvi – namiriti kadrove koji su nosili stranačku aktivnost. Drugi – na listi se moraju naći i partijske kolege iz unutrašnjosti. I treći – rezervisati mesta za ljude koji su povezani sa vlasnicima kapitala ili prosto rečeno, tajkunima
Pre dve nedelje, "Vreme" (broj 1108) je objavilo deo "Rečnika demagoških postupaka i procedura ili, popul(ar)istički rečeno, način da se biračima ‘zamažu oči’". U ovom broju objavljujemo neke od komentara naših čitalaca koji su na njega stigli. Tekst i sve komentare možete pročitati na sajtu "Vremena" (www.vreme.com)
U poslednjih 12 godina, od kako je Srbija zvanično u tranziciji, oprobani su svi poznati modeli subvencionisanja poljoprivrednika iz državnog budžeta: premiranje "po predatoj kili", potom kreditiranje tekuće proizvodnje po povlašćenim kamatama i nepovratnog učešća u investicionim ulaganjima, pa direktnog plaćanja "po hektaru", da bi pre nedelju-dve ponovo bile uvedene premije
Vladajuća VMRO-DPMNE je u toku poslednjih nekoliko godina pokazala ravnodušnost prema kritikama Evrope, potpuno se uživevši u ulogu patriotskog branioca Makedonije. Projekat Skoplje 2014. dosad je progutao više stotina miliona evra, a celom procesu izgradnje grandioznih antičkih zdanja i spomenika još se ne vidi kraj
"Savremeno ‘tržište rada’ temelji se na deregulaciji i potpunoj neizvesnosti, pa se tako javlja svojevrsna kultura nesigurnosti", kaže za "Vreme" Srećko Mihailović
Ako je do boga, dosta je: jesen je bila blaga pa su i okasneli stigli da poseju, zima je bila baš kako treba – sa snegom u mrazne dane da mlada biljka ne izmrzne, kiša je padala baš kad treba da se zrno nalije, udario je i grad baš kad treba – tek da ne bude da ga nije bilo, a kad je žito dozrelo, udarila je vrućina, baš kako treba. Sve je baš kako treba, samo da se akteri, ratari, mlinari, trgovci i država dogovore kako berićet da podele i da puk obaveste koliko će koštati hleb njihov nasušni
Nagodba Vlade Srbije i predstavnika politički, organizaciono i ekonomski najmoćnija tri udruženja uglavnom vojvođanskih "profi" poljoprivrednika (Klub 100P plus, Asocijacija poljoprivrednika i Udruženje "Vojvodina agrar") ukazuje da ni posle čitave decenije tranzicionih reformi nismo izgradili agrarno-politički sveobuhvatan, razvojno održiv i socijalno pravedan koncept agrarne politike
NATO u Topčideru, a Beograd liže sladoled. Strategijska vojna konferencija NATO-a za partnere u neutralnoj Srbiji, čijem se članstvu u NATO-u protivi 66 odsto građana, 38 odsto smatra da je NATO instrument u rukama SAD, dok samo 5,7 odsto građana NATO vidi kao odbrambeni savez
Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme" organizovali su tribinu "Čekajući kapitalizam: Uloga radničke klase u demokratizaciji srpskog društva", na kojoj su učestvovali sociolozi Mladen Lazić, Nebojša Popov i Srećko Mihajlović, ministar rada Rasim Ljajić i koordinator za sindikalne projekte Fondacije "Fridrih Ebert" Bojan Lađevac
Predizborno-socijalni dribling Vlade Srbije, koji je dosad uspevao mnogo puta, sada je, međutim, naišao na "tvrdo", jer su se izigranim osetili najmoćniji biznismeni koji rade u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji
Reč je o ustaljenoj scenskoj formi koja počinje novinskim napisima o drastičnim poskupljenjima ovoga ili onoga za svakodnevni život važnog i bez čega se ne može, a završava se mudrim i odlučnim potezom socijalno odgovorne vlade kojim poskupljenje biva sprečeno, odloženo ili svedeno na prihvatljivu meru
Domaćin Miša Todorović voćarstvom i vinogradarstvom se bavi preko 30 godina, a na njegovom gazdinstvu se oduvek uzgajalo voće. "Sa ovih deset hektara svake godine uspemo da naberemo sedam-osam vagona voća. Navodnjavanje će nam dosta pomoći. Računamo da ćemo imati bar za trećinu veći prinos. Ova ideja ljudi iz gradske vlasti deluje dosta dobro. Videćemo kako će to izgledati kad se završi", kaže zet Srećković
