Zašto se događa ozbiljna eskalacija najopasnijih političkih sukoba za Vojvodinu, onih motivisanih "nacionalnim patriotizmom", koji se kod nas najviše iskazuje borbom protiv "nacionalnih izdajnika i agenata stranih finansijera"
Za slobodu hrišćanske veroispovesti značajniji je Galerijev edikt. Za utemeljenje hrišćanske crkve kao svetovne organizacije, za njeno unutrašnje uređenje i teološku samospoznaju, Prvi vaseljenski sabor. Ipak, Milanski edikt, potpisan u Milanu 313. godine između ta dva događaja, jedna zapravo administrativna uredba koja utvrđuje ravnopravnost veroispovesti i povraćaj imovine hrišćanskim zajednicama i pojedincima, slavi se kao značajniji miljokaz hrišćanstva. Centralna proslava godišnjice Milanskog edikta u Srbiji održaće se na jesen u Nišu, rodnom mestu, za pravoslavce, Svetog Konstantina. Očekuju se desetine hiljada hodočasnika iz čitavog sveta
Poređenjem kontrole na aerodromima, čiju nužnost shvata, sa cenzurom u Kini, Mo Jan je na sebe navukao gnev zapadne umetničke i političke javnosti. Drugi pak upozoravaju: pročitajte prvo dela pisca, pa onda o njemu sudite
Demokratska stranka je došla u potencijalnu situaciju da 7. maja, pa onda 21. maja može da predloži predsednika vlade, ali je Boris Tadić odlučio da on bude premijer a ne ja. Tačno je, pričali smo o mestu premijera. Rekao sam tada predsedniku države i stranke da ja hoću da budem premijer kada premijer zaista bude premijer i da ne želim da budem predsednik vlade a da je zaista ne vodim već da služim za ukras
Dragan Đilas u intervjuu nedeljniku "Vreme" govori, pored ostalog, o poziciji Demokratske stranke i odnosima unutar nje, kritikama da je pragmatičan čovek bez ideologije, pregovorima o formiranju vlade, ponudama da bude premijer, izbornim rezultatima na svim nivoima u Beogradu, Izbornoj skupštini Demokratske stranke i načinu odlučivanja, odgovornosti za kampanju, ulozi krupnog kapitala u politici, Borisu Tadiću, Goranu Vesiću, Miškoviću i Beku, Tomislavu Nikoliću, Aleksandru Vučiću...
Vladajući VMRO-DPMNE tvrdi da je opozicioni SDSM "partija koja ne želi da se dozna istina" i koja štiti "poremećeni sistem vrednosti čije su osnovne karakteristike špijuniranje, laži i podmuklost", a opozicija optužuje vlast da od lustracije pravi svoj reality show i "politički cirkus", te da se vladajuća većina u Komisiji za lustraciju ponaša kao inkvizicija
Omiljena tema nezadovoljnika s prostora bivše Jugoslavije jesu mladi – tačnije, poređenje današnjih mladih danas s mladima davno prošlih vremena, na štetu onih prvih. S druge strane, omiljena tema mladih iz regiona takođe su mladi – kao i u slučaju prethodnih generacija, opterećeni su nezaposlenošću i budućnošću koja ne obećava mnogo, ali i sasvim novim problemima, koji su im ostavljeni u nasleđe. Mladima se bavila i poslednja emisija serijala "Okruženje". U publici su sedeli mladi iz Hrvatske, Crne Gore, BiH, Makedonije i Srbije, zemalja u kojima se na osam TV kanala ova emisija i emituje. Sasvim u skladu s temom, umesto Nenada Šebeka i Petra Lazića, emisiju su vodile Božana Bešlić iz Hrvatska i Nevena Jovanović iz Srbije, devojke koje su prvi put radile taj posao
Na skali ocena od 1 do 5, kao u školi, Ustav Srbije dobio je prosečnu ocenu 2,8. Samo deset odsto građana i četiri odsto pripadnika elite smatra da Ustav ne treba menjati. Zanimljivo je da je Ustav najvišu ocenu dobio od pripadnika političke elite, koja mu daje prosečnu ocenu 3, dok je intelektualna elita dala 2,8. Ustav su najniže ocenili predstavnici društvene elite, dali su mu prosečnu ocenu 2,6
Znameniti francuski teoretičar bugarskog porekla Cvetan Todorov (prevođen i na srpski, najviše u Biblioteci XX vek) nedavno je boravio u Mariboru, ovogodišnjoj evropskoj prestonici kulture. Tom prilikom je za ljubljansko "Delo" dao intervju govoreći, između ostalog, o tome jesu li u pravu "novi apokaliptičari", mahom sa levice, o olako zaboravljenom totalitarnom nasleđu istočne Evrope" o "ikonama levice" Žižeku i Bađuu, Evropi, izboru između demokratije i nihilizma... Intervju prenosimo u celosti
"Psihijatri su i do sada pružali pomoć osobama koje su pokazivale simptome zavisnog ponašanja, ali nisu mogle da naplate svoje usluge. Naime, osiguravajuća društva priznaju samo one poremećaje koji se nalaze u zvaničnoj klasifikaciji"
