Intervju – Latinka Perović
Ostrašćenost je naša druga priroda
Ne možete u svakome ko drugačije misli videti neprijatelja! Pored toga, odavno smo prestali da vodimo ozbiljne polemike o bilo čemu. Umesto argumenata, imate diskreditacije, uvrede ad hominem… Zašto? Čemu uopšte služi prosipanje takvog otrova po hartiji i po ekranima? Zašto bismo se morali obračunavati na taj način? Pobogu, ne možete čoveku, samo zato što se sa njim ne slažete, uništi dostojanstvo! Sa druge strane, kritika vlasti, podsećanje ljudi na njihovu prošlost, na ono što su rečima ili konkretnim činjenjem proizveli, nije vređanje; ono je racionalno upozorenje
Naučna baština – Nikola Tesla i Mihajlo Pupin
Treći čovek
Ne bi bilo ništa ispravnije da se umesto Teslinog, Dan nauke obeležava na Pupinov rođendan. Možda bi najpodesnije za Dan nauke bilo izabrati jedan sa početka marta – onaj dan kad su se neposredno pred smrt, dva velikana konačno susrela i pomirila
Intervju – Tvrtko Jakovina
Zaostavštine zajedničke prošlosti
Mislim da bi od Tita i Jugoslavije valjalo uzeti ono što je najbolje, a odbaciti ono što ne valja. Interesantan je način na koji je taj sistem u to vreme razmišljao o svetu, o velikom svetu: postojala je empatija za druge, male, udaljene
Lični stav
Kakva nam je parlamentarna reforma potrebna
Šta nam je onda činiti da izbegnemo dve opasnosti – prvu: parlament sastavljen od demagoga i cirkusanata – i drugu: parlament sastavljen od sterilnih i nabeđenih elitista, koji neće imati produktivan odnos sa građanima
Juriš desnice na Novi Sad
Poligon za vežbanje nasilja
Zašto se događa ozbiljna eskalacija najopasnijih političkih sukoba za Vojvodinu, onih motivisanih "nacionalnim patriotizmom", koji se kod nas najviše iskazuje borbom protiv "nacionalnih izdajnika i agenata stranih finansijera"
1700 godina od Milanskog edikta
Kako je Hristos pobedio Jupitera
Za slobodu hrišćanske veroispovesti značajniji je Galerijev edikt. Za utemeljenje hrišćanske crkve kao svetovne organizacije, za njeno unutrašnje uređenje i teološku samospoznaju, Prvi vaseljenski sabor. Ipak, Milanski edikt, potpisan u Milanu 313. godine između ta dva događaja, jedna zapravo administrativna uredba koja utvrđuje ravnopravnost veroispovesti i povraćaj imovine hrišćanskim zajednicama i pojedincima, slavi se kao značajniji miljokaz hrišćanstva. Centralna proslava godišnjice Milanskog edikta u Srbiji održaće se na jesen u Nišu, rodnom mestu, za pravoslavce, Svetog Konstantina. Očekuju se desetine hiljada hodočasnika iz čitavog sveta
Nobelova nagrada za književnost
Crno-beli svet
Poređenjem kontrole na aerodromima, čiju nužnost shvata, sa cenzurom u Kini, Mo Jan je na sebe navukao gnev zapadne umetničke i političke javnosti. Drugi pak upozoravaju: pročitajte prvo dela pisca, pa onda o njemu sudite
Intervju – Dragan Đilas, zamenik predsednika Demokratske stranke
Zameraju mi isto što i Đinđiću
Demokratska stranka je došla u potencijalnu situaciju da 7. maja, pa onda 21. maja može da predloži predsednika vlade, ali je Boris Tadić odlučio da on bude premijer a ne ja. Tačno je, pričali smo o mestu premijera. Rekao sam tada predsedniku države i stranke da ja hoću da budem premijer kada premijer zaista bude premijer i da ne želim da budem predsednik vlade a da je zaista ne vodim već da služim za ukras
Intervju – Dragan Đilas, zamenik predsednika Demokratske stranke (najava)
Zameraju mi isto što i Đinđiću
Dragan Đilas u intervjuu nedeljniku "Vreme" govori, pored ostalog, o poziciji Demokratske stranke i odnosima unutar nje, kritikama da je pragmatičan čovek bez ideologije, pregovorima o formiranju vlade, ponudama da bude premijer, izbornim rezultatima na svim nivoima u Beogradu, Izbornoj skupštini Demokratske stranke i načinu odlučivanja, odgovornosti za kampanju, ulozi krupnog kapitala u politici, Borisu Tadiću, Goranu Vesiću, Miškoviću i Beku, Tomislavu Nikoliću, Aleksandru Vučiću...
Odlomak iz knjige Moj beogradski dnevnik Darka Hudelista
Novinarovi zapisi
Makedonija
Lustracija ili lov na veštice
Vladajući VMRO-DPMNE tvrdi da je opozicioni SDSM "partija koja ne želi da se dozna istina" i koja štiti "poremećeni sistem vrednosti čije su osnovne karakteristike špijuniranje, laži i podmuklost", a opozicija optužuje vlast da od lustracije pravi svoj reality show i "politički cirkus", te da se vladajuća većina u Komisiji za lustraciju ponaša kao inkvizicija
Televizija – Okruženje
Nevidljivi za institucije
Omiljena tema nezadovoljnika s prostora bivše Jugoslavije jesu mladi – tačnije, poređenje današnjih mladih danas s mladima davno prošlih vremena, na štetu onih prvih. S druge strane, omiljena tema mladih iz regiona takođe su mladi – kao i u slučaju prethodnih generacija, opterećeni su nezaposlenošću i budućnošću koja ne obećava mnogo, ali i sasvim novim problemima, koji su im ostavljeni u nasleđe. Mladima se bavila i poslednja emisija serijala "Okruženje". U publici su sedeli mladi iz Hrvatske, Crne Gore, BiH, Makedonije i Srbije, zemalja u kojima se na osam TV kanala ova emisija i emituje. Sasvim u skladu s temom, umesto Nenada Šebeka i Petra Lazića, emisiju su vodile Božana Bešlić iz Hrvatska i Nevena Jovanović iz Srbije, devojke koje su prvi put radile taj posao
Istraživanje – Zašto Ustav mora biti promenjen
Uslov svih obećanja
Na skali ocena od 1 do 5, kao u školi, Ustav Srbije dobio je prosečnu ocenu 2,8. Samo deset odsto građana i četiri odsto pripadnika elite smatra da Ustav ne treba menjati. Zanimljivo je da je Ustav najvišu ocenu dobio od pripadnika političke elite, koja mu daje prosečnu ocenu 3, dok je intelektualna elita dala 2,8. Ustav su najniže ocenili predstavnici društvene elite, dali su mu prosečnu ocenu 2,6
Intervju – Cvetan Todorov
Ne dajte vlast intelektualcima!
Znameniti francuski teoretičar bugarskog porekla Cvetan Todorov (prevođen i na srpski, najviše u Biblioteci XX vek) nedavno je boravio u Mariboru, ovogodišnjoj evropskoj prestonici kulture. Tom prilikom je za ljubljansko "Delo" dao intervju govoreći, između ostalog, o tome jesu li u pravu "novi apokaliptičari", mahom sa levice, o olako zaboravljenom totalitarnom nasleđu istočne Evrope" o "ikonama levice" Žižeku i Bađuu, Evropi, izboru između demokratije i nihilizma... Intervju prenosimo u celosti
Intervju – dr Dušan Kecmanović, psihijatar
Prodaja svetih knjiga
"Psihijatri su i do sada pružali pomoć osobama koje su pokazivale simptome zavisnog ponašanja, ali nisu mogle da naplate svoje usluge. Naime, osiguravajuća društva priznaju samo one poremećaje koji se nalaze u zvaničnoj klasifikaciji"
Intervju – Dragan Prole, filozof
Misliti bez čvrstog oslonca
"Pišem za sve ljude kojima smeta banalizovana i jednostrana misao. A budući da naš svet nudi bogatu paletu bizarnosti, šareno upakovanih u komercijalne ili demagoške svrhe, potreba za višeznačnošću, a time i za filozofijom je i te kako primetna"
Jezik moćnika i njegovi tumači
Đavo je skriven u detalju
Reč ili logos? Beneficium, dobročinstvo ili feud? Šta znači mokusatsu? Rat ili mir u zavisnosti od prevoda. Kad Putin hoće da kastrira ili Staljin da strelja i jezičke peripetije u briselskom Vavilonu
Intervju – Dragan Džajić
Borim se protiv živog blata
"Idite u Zvezdu pa pitajte, pitajte nekog igrača je li mu uzeo Dragan Džajić pare. Pitajte za koliko su prodati svi ti igrači koji su bili pod ugovorom. Ako nekoga prodaš, to je bila zamena za sportska poboljšanja. To je prava i jedina istina, i neka je sramota sve one koji su uradili onako sa mnom, i sa Zvezdom, i doveli je u ovakvu situaciju"
Makedonija
Umorni večiti mladoženja
Vladajuća VMRO-DPMNE je u toku poslednjih nekoliko godina pokazala ravnodušnost prema kritikama Evrope, potpuno se uživevši u ulogu patriotskog branioca Makedonije. Projekat Skoplje 2014. dosad je progutao više stotina miliona evra, a celom procesu izgradnje grandioznih antičkih zdanja i spomenika još se ne vidi kraj
In memoriam – Profesor Mihailo Đurić (1925 – 2011)
Jedna tragična paradigma
Umro je Mihailo Đurić, akademik, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je 1971. bio osuđen zbog izlaganja na stručnom skupu u toku javne rasprave o ustavnim promenama
SANU – prvih 170 godina
Akademija nije sekta
Nesporan značaj i te kako uglednih akademika u oblasti recimo fizike, ili međunarodnog prava, ili izgradnje savremenog umetničkog ili književnog jezika, neretko se zaboravlja pod snagom pojedinačnih dnevnopolitičkih svrstavanja
Obrazovanje odraslih u Nemačkoj
Šansa za svakoga
Danas, kada procene pokazuju da u Nemačkoj živi oko 7,5 miliona nepismenih, a nadležni kažu da je njihov broj teško utvrditi jer je reč o "nevidljivoj" kategoriji, visoke narodne škole i dalje obavljaju svoju prvobitnu funkciju opismenjavanja i pružanja osnovnog obrazovanja, ali su svoj rad osavremenile uključivanjem koncepta celoživotnog obrazovanja, prekvalifikacija i dokvalifikacija
Turska i Evropska unija
Nadobudni kandidat
Većina u Evropskoj uniji ni posle šest godina pregovora neće ni da čuje za ulazak Turske. Najnoviji izveštaj Evropske komisije o napredovanju pristupnih procesa govori o zastoju. Turska je dopingovana svojim privrednim rastom i ulogom vodeće snage "arapskog proleća", koju je sama sebi pripisala. Ipak, ambicije Ankare koče pitanje Kipra i unutrašnji problemi
Politički život
Mala predizborna licitacija
Bila je to samo vežba "ništa nas ne sme iznenaditi", ili eho male rasprave među prijateljima – izbori će biti raspisani 90 dana pre isteka mandata sadašnje skupštine, do 21. maja; 81 partija u Srbiji može da traži prosca i miraz. Da li izborna vrednost evropske karte opada, a teška pitanja o drugom talasu krize ostaju po strani