Intervju, profesor Vladica Cvetković, dopisni član SANU
Šangajska lista u zemlji plagijata i kupljenih diploma
"Meni je, u stvari, taj medijski aspekt vladavine Aleksandra Vučića gori od svega... Ako su, kako se priča, ovaj način održavanja na vlasti zaista smislili neki mnogo pametni medijski manipulatori, ja im čestitam, uz jedno pitanje: Imaju li oni ikakvu ideju, to jest šta o tome kaže njihov model, na šta će ličiti narod kad i ta vlast prođe? Bojim se da će nas ova vlast unazaditi u pogledu nečega gde nikada nismo bili za pohvalu, a to je potencijal da ikada na ovom prostoru izgradimo jednu normalnu i modernu građansku državu. Taj potencijal, recimo, stoji u vezi s brzinom kojom naučna znanja prodiru u jedno društvo. Konstantno zaglupljivanje, kao osnovni princip svake populističke vlasti, pravi i neguje ksenofobično društvo koje teško prihvata nova znanja, a još ih teže primenjuje"
Intervju – Blagoje Pantelić
Kad se osvestimo, olupaćemo se o pod
"Pošto se sastav Sinoda redovno menja, pretpostavljam da će svaki sledeći otpuštati one profesore za koje proceni da nisu podobni ili simpatični, tako da će život Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta biti veoma dinamičan i uzbudljiv. I šta nam to govori? Pa da je situacija u SPC daleko od dobre. Imamo pravoslavnoj crkvi neprirodnu centralizaciju. Imamo sve češća denunciranja i progone nepodobnih i neistomišljenika. Odluke se donose apsolutno netransparentno, nekoliko ljudi odlučuje o svemu i koriste svaku priliku da svoju svemoć demonstriraju"
Misija Apolo 11 – 50 godina kasnije
Biram Mesec
Kad su se 20. juna 1969. iskrcali na Mesec, u oblast poznatu kao More spokojstva, ljudi su ponovo postali samo ljudi – ništa više, i ništa manje
Lični stav
Odgovor na predsednikovo pismo
Kad smo kod ironije, predsednikov tekst odiše upravo tim tonom, pa se tako služi izjavama kao što su "mi, glupi deo Srbije", "mi krezubi" i tome slično. Ironija je, a trebalo bi to predsednik da zna, poslednje utočište nadmenosti i elitizma – baš kao što se za nacionalizam govori da je poslednje utočište hulja
Festival
Radovi na sceni
Samo(iz)gradnja, tema srpske postavke na Praškom kvadrijenalu, shvaćena je kao razvoj potencijala svih pojedinaca u društvu koje to omogućava i zagovara, ne bi li i samo napredovalo
VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999
PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme
Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.
Kultura i država
Biram koga hoću
Da li je upravo izabrani novi saziv Nacionalnog saveta za kulturu najava gašenja njegove inicijalne funkcije: razvoja kulture
Intervju – Branko Kukić, pisac i izdavač
Čovek je slobodan ako je ličnost
"Srbija danas liči na pojavu sa nekog festivala mađioničara: jedan nas izvlači iz šešira u obliku svilene marame, drugi u vidu belog goluba, treći kao šarenu lažu, četvrti kao ribu-devojku… A što je najgore i najsmešnije, mi sebe doživljavamo zavisno od mađioničarevog trika"
Spomenik
Proterivanje iz javne uspomene
Prvi delovi spomenika Stefanu Nemanji izliveni u bronzi u ateljeu vajara Aleksandra Rukavišnjikova u Moskvi, u maju će stići u Beograd. Da li ćemo skrštenih ruku sedeti i gunđajući na društvenim mrežama iskazivati nezadovoljstvo zbog ruženja, unižavanja i narušavanja grada
Intervju – Vladimir Kostić, predsednik SANU
Bez jasnog uvida u sopstvene vrednosti
"Na opustošenom prostoru preostaju još samo ‘burazeri’ različitih vrsta, mada ni u njih ne treba imati bezgranično poverenje, i vođe, koje ćemo slaviti, a potom bacati pod noge. Mnogi dragoceni ljudi uporno izbegavaju svaku formu javnog delovanja plašeći se da ne budu, u ‘društvu u kome se deca na sijalicama uče gađanju’, proglašeni za autoritete, što je potencijalno subverzivno i opasno. Institucije kao da ne umemo da gradimo ili ih rušimo često i zbog toga što su smetnja personalizovanoj vlasti. Izvestan uticaj u svemu tome ima i naše istorijsko iskustvo da su u nekim vremenima države u kojima smo živeli, a time i najveći broj institucija, bile tuđe. Na našim pijacama se prodaju lažni konektori za sigurnosne pojaseve za kola, a da nismo baš jasno raščistili koga time zapravo varamo"
Sećanje na Miroslava Jovanovića (1962–2014)
Izgaranje za novom istorijom
Za ovog istoričara politički odnosi Srbije i Rusije kroz vekove samo su jedan (ne i najvažniji) segment njihovih ukupnih odnosa, trajno obeleženih vremenskim i interesnim kontekstima, kao i značajnim razlikama u međusobnim percepcijama
Intervju – profesor Zoran Radovanović, epidemiolog
Epidemija raka je politička izmišljotina
"Kolegama koji su pozvani da učestvuju u radu Komisije za ispitivanje posledica NATO bombardovanja po zdravlje građana rekao sam da se politika menja i za godinu dana Vučić može da kaže, ulazeći u NATO, da su njega obmanuli da je osiromašeni uranijum kriv za rak, i da je on kao političar bio žrtva lažnih informacija, a za stručnjaka je to doživotna bruka, mrlja koje se ne može oprati"
Intervju – Dmitar Tasić, istoričar
Prećutkivanje i otvorene laži
"Sigurno je da treba da se napiše mnogo knjiga i naučnih radova ne bi li se stekla što preciznija slika o jugoslovenskoj državi. Ali već sada možemo slobodno da kažemo da su obe Jugoslavije bile emancipatorske i modernističke za narode koji su je sačinjavali. To je neosporno. A protiv politički motivisanog revizionizma u nauci može da se bori samo iskrenošću, profesionalizmom i objektivnim istraživanjem"
Intervju – Vesna Pešić
Neoradikalsko davljenje Srbije
"Što se Nebojša Stefanović toliko uznemirio na reč glupost i najgluplji kad je njegov šef rekao za ove što su rušili u Savamali da su ‘kompletni idioti’? Pa na KTV Šešelj je u svom poznatom stilu izjavio da je Stefanović kreten, imam sačuvan snimak. Predsednik države naziva novinare ološem, ove druge žutim lopovima, javni govor je toliko radikalski ogrubeo da upotreba reči glupost, i to u kontekstu suspendovanja države, zvuči skoro nežno"
Dosije »Vremena« – Jezik u Evropskoj uniji
Engleski bez Engleza
I posle Bregzita u institucijama Evropske unije nastaviće da se koristi engleski kao lingua franca, samo što neće biti Britanaca da im kažu da govore pogrešno. Borba za ravnopravnost jezika unutar EU nalikuje borbi za nacionalni identitet i ravnopravnost malih zemalja. Kao što ni za šta u EU ne postoji jednostavno rešenje, tako se i "jezičko pitanje" nakon Bregzita prilično iskomplikovalo
Portret savremenika – Vojislav Šešelj, osuđeni ratni zločinac
Nosilac ordena za govor mržnje
Politički intonirana ili ne, presuda Šešelju će staviti makar jednu tačku u njegovoj bogatoj biografiji. Mehanizam za međunarodne krivične sudove izrekao je 11. aprila presudu po kojoj je Vojislav Šešelj ratni zločinac osuđen na 10 godina zatvora. Tačka. Da li će to biti tačka i na njegovu poslaničku karijeru u srpskom parlamentu, u ovom trenutku nije izgledno, zato što ga bez svake sumnje državni vrh podržava i ostaje nem na nove ispade i pretnje
Srbija i Kosovo – 2018. godina raspleta (12)
Budućnost računa na nas
Istorijski gledano, u Srbiji nikad nije bila bolja politička situacija za pronalaženje rešenja problema Kosova nego što je to slučaj danas: Vlada je stabilna sa značajnom podrškom u biračkom telu, a opozicija (uglavnom) najavljuje podršku kompromisnom rešenju
O ljudima i prilikama
Beleške pisane čekajući voz koji kasni neograničeno
Da bi se govorilo o uzrocima moralnog, istorijskog, društvenog i ekonomskog sloma srpskog naroda, potrebno je uporediti zapažanja, analize, iskustva i upozorenja onih ljudi koji su iz ugla psihologije, antropologije, istorije, sociologije i književnosti slali svoja upozorenja i opomene. Zbog toga su njihova mišljenja bila osnova i nekih mojih zapažanja koja želim da ovom prilikom istaknem. Ubeđen sam i nepokolebljiv u svojim uverenjima da ovom našem stanju mora postojati neki dubok uzrok i da su osnovni uzroci pre svega u nama samima. Zbog toga sam se odlučio da u ovom tekstu ne iznosim samo svoja razmišljanja nego da ih argumentujem i mišljenjima nekih naših istaknutih ljudi, pre svega Jovana Cvijića, Ive Andrića, Slobodana Jovanovića, Jovana Skerlića, Vladimira Dvornikovića i Vladimira Velmara Jankovića
Egipat – Masakr na Sinaju
Senka loše beskonačnosti
Masakrom u sufijskoj džamiji na Sinaju Islamska država nakon agonije u Iraku i Siriji nagoveštava novi prostor za svoje delovanje u "mekom trbuhu" Egipta pritisnutog socijalnim, ekonomskim, generacijskim i političkim problemima
Intervju – Božo Prelević
Režim protiv naroda
"Ponekad mislim da treba da pitamo ove na vlasti koliko im je para dovoljno. Pa kad kažu, da mi građani to nekako skupimo jer će potpuno da unište sve – zdravstvo, školstvo, pravosuđe, medije, celu zemlju, sve što dotaknu. Dajte, ljudi, da skupimo – isplati se; dajte da im platimo, to će biti jeftinije od ovoga šta nam rade"
Intervju – Ivan Čolović, esejista i izdavač
Krugovi slobode
"Pre dve godine, u vreme kad sam završavao ovu knjigu, izgledalo je da je kosovski mit u krizi. Danas mi se čini kao da je kriza prošla, da se ovaj mit lepo oporavio. Dobio je važno mesto u Strategiji razvoja kulturnog razvoja Srbije"
Intervju – Slobodan Nakarada
Muzej mora da inspiriše
"Za početak, za nas je jedan od suštinskih problema sa kojim ćemo morati da se suočimo po otvaranju muzeja – kako vratiti publiku nazad. Ovih deset godina nisu samo bile pogubne za nas jer nismo izlagali, već i zato što srpska javnost nije dugo mogla da vidi najbolja dela koja imamo u depoima. Izgubili smo generacije koje stvarno više ne znaju šta je muzej. Čitao sam istraživanje u kojem su srednjoškolcima postavljali pitanja, na primer, šta je / ko je Lubarda, a oni su odgovarali ‘poslastičarnica’, zatim da je ‘Pijana lađa’ kafana..."
Roman – Zaslepljenost
Knjiški moljac u izgnanstvu
Mladenačko remek-delo Elijasa Kanetija i danas se čita kao veličanstveno lucidni "sken" epohe i naravi
Slom nezavisnih institucija
Neki novi članovi
O odluci Vlade da imenuje dva nova člana, u Savetu za borbu protiv korupcije saznali su iz Službenog glasnika. Pre dve-tri godine Savet je Vladi predložio svoje kandidate, ali od toga, naravno, nije bilo ništa
Baština i mi
Da li i kome nasleđe vredi
"Skoplje 2014", "Beograd na vodi", rušenje i nadograđivanje starih gradskih četvrti Novog Pazara, Subotice i Prizrena, primeri su koji konkretizuju odgovor na pitanje kakav je uticaj naše društvene i političke svakodnevice na nasleđe, kojim se bavila nedavno održana međunarodna konferencija "Kulturno nasleđe vredi Jugoistočnoj Evropi" (organizatori Evropa Nostra Srbija i Mreža za nasleđe jugoistočne Evrope)
Reagovanje
Ko je rekao Vojvodina
Povodom tekstova "Salon: Izazovi – Vojvodina", "Vreme", br. 1380. i 1381.