Intervju: Dr Ozren Tošić
Bez zdravlja nema biznisa
“U uslovima pandemije i uprkos otporu onih koji se pozivaju na pravo slobode odlučivanja, građanska prava i teorije zavere, privatni sektor je morao sprovesti javnozdravstvene mere i održati proizvodnju oslanjajući se na hijerarhijsku organizacionu strukturu. Nikome se ne isplati da radnik u najproduktivnijim godinama završi u bolnici zbog toga što neko neće da nosi masku ili se na bilo koji drugi način nepropisno i rizično ponaša na radnom mestu”
Esej
Γενναίον ψεύδος (Gennaion pseudos)
Francuski pesnik Prosper Merime objavio je srpske narodne pesme kao da su autentične, Vladislav Jovanović Marambo je o njima odbranio doktorat, i kakve veze u svemu tome ima Luka Mesečina
Tumačenja korone
Razaranje zajedničkog prostora
Nauka je reagovala munjevito, vakcine protiv kovida bile su spremne i puštene u upotrebu brže nego bilo koja vakcina ikada ranije. Sećamo se lekara koji su, oslanjajući se na prethodna iskustva, govorili kako su potrebne godine da bi se ispitala pouzdanost vakcine, a njihovo dejstvo se, zakeranjima uprkos, pokazalo nesumnjivim: vakcina spasava živu glavu. Nespremnim se, međutim, pokazalo mišljenje, zakazala su tumačenja korone: naša svest je koronu dočekala nespremna
Kazahstan
Divlja pobuna ili obračun elita
Kao odgovor na višednevne nerede, predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev smenio je vladu, uveo vanredno stanje i uz pomoć Moskve preuzeo svu vlast od bivšeg lidera nacije Nursultana Nazarbajeva, ali ne žuri da se obračuna sa svim njegovim ljudima
Analiza
Anatomija kazahstanske pobune: Od demonstracija do oružanog sukoba
U krvavoj pobuni do sada je stradalo na desetine ljudi. Rusija je na poziv predsednika Tokajeva poslala trupe da obezbeđuju ključne insfrastrukturne objekte. Dok kazahstanske vlasti govore o “spoljnom faktoru” koji hoće da destabilizuje zemlju i “teroristima” na koje se može pucati bez upozorenja, na ulice su izašli nezadovoljni naftni radnici, omladina, aktivisti i predstavnici vansistemske opozicije. Nejasna je uloga bivšeg predsednika, “Oca nacije” Nursultana Nazarbajeva
Kultura religije
Susret čoveka sa čovekom
Zašto zanemarujemo činjenicu da zajedničko u religijama, a ima ga, može da širi mir? Otkako je sveta i veka, religijska pripadnost je jedan od razloga što ljudi ratuju. Oni koji veruju u jednog boga smatraju da su im oni koji veruju u drugog neprijatelji, samo zato što nije njihov. A nisu, niti mogu to da budu. Isticanje sličnog i istog u religijama pomoglo bi da se netrpeljivost smanji. Za početak, dovoljno je da razgovaramo. Profesor Patris Broder, s kojim otvaramo temat o kulturi religije, kaže da “odbijanje dijaloga danas nije opcija jer ono označava odsustvo osnovne ljudske etike, društvenog (sa)učestvovanja u korist zajedničkog dobra. Ako hoćemo da preživimo, takmičenje više nije održiv način u oblasti politike”
Portret savremenika – Angela Merkel
Maestro bez remek-dela
Bila je “Kolova devojčica” sa istoka. Nemci su je doživljavali kao mamu. Nakon šesnaest godina na čelu Nemačke, za Angelom Merkel mogla bi da ostane priča o mudroj i odmerenoj vladarki. Ili o virtuoznoj igračici prljavog političkog pokera. Kako se kome sviđa
Metro za novu klasu
Od ničega do nigde i nazad
Beogradski izbori su na proleće. Pred prethodne, naprednjačka vlast je ofarbala autobus u boje metroa i provozala ga gradom, čak su i lažne karte za metro odštampali. Sada, planiraju da "ofarbaju" i sve građane Srbije koji će plaćati udobnost novoj klasi, umesto da reše gorući problem građana – javni gradski saobraćaj
Umesto omaža – Tekst Dragoslava Grujića o Odboru za odbranu slobode izražavanja, »Vreme« br 1010, 13. maj 2010.
Zvončići slobode
Izdavačko preduzeće Službeni glasnik objavilo je knjigu dokumenata Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja, gde su sabrani programski tekstovi, pisma, protesti nastali tokom petogodišnjeg trajanja tog odbora, od novembra 1984. do druge polovine 1989, kada je prestao sa aktivnošću jer su, po rečima Dobrice Ćosića, najagilnijeg osnivača odbora, tada "poverovali da će ulogu odbora preuzeti političke stranke i nove demokratske ustanove"
Teorija
Protiv antikvarne savremenosti
Dragan Prole: Ničeovi trubaduri, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića
Vakcine u Srbiji
Torlak V
Podrška države po pravilu ne vodi onom cilju koji je država zamislila, ali bi, ako bude bilo najavljenih finansija, podstakla razvoj mnogih laboratorija i istraživačkih timova. A tamo gde na takav način raste znanje, neizostavno raste i nada za budućnost. Ako najave nisu lažne i ako stvari krenu na takav način, nova vakcina na Torlaku tako bi nas mogla vakcinisati ne samo protiv kovida, nego i protiv neznanja i beznađa
Reč o delu – »Velika biografija« Desimira Tošića
Otporan na nacionalne zablude
Povodom knjige Mijata Lakićevića Desimir Tošić – između ekstrema u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada
Lični stav
Državni kriminal u svetlu logičke analize
Prva i valjda najvažnija funkcija i obaveza vlasti jeste održavanje pravnog reda i zaštita prava i sloboda. Ako se u društvu nanizalo mnogo "zločina", pa još onih "jezivih i šokantnih", onda to znači da vlast nije valjano obavila svoju osnovnu dužnost. To je najšokantnija kritika vlasti, koja je ovoga puta potekla iz njenih redova
Intervju – Miroljub Radojković, profesor Fakulteta političkih nauka
Promovisanje vrednosti javnog interesa
"Smatram da je za Srbiju najbolje rešenje da se regulatorno telo REM i pravni akti na osnovu kojih ono radi ukinu; da se zajedno sa RATEL-om osnuje novo nezavisno regulatorno telo u čiju nadležnost bi spadala sva prava"
Lični stav
Tabloidsko uništavanje Srbije
U koje tri svrhe i sa kakvim posledicama vladajuća struktura koristi tabloide
Bosna i Hercegovina – Afera ikona
Sve zavere protiv Milorada Dodika
Dodikova snaga jeste opala, on je uzdrman nakon lokalnih izbora i brojnih afera, pod pritiskom je zahteva Evropske unije da razmesti migrante i na teritoriji Republike Srpske, u strahu je od poteza novog američkog predsednika i snage bošnjačkih lobista, novaca nema, a redovi ispred javnih kuhinja su sve veći. Uprkos svemu tome, Dodik još uvek nije blizu prevremenog političkog penzionisanja
Vakcine
Koju ćeš izabrati?
Za Srbiju i druge države sličnih kapaciteta pitanje vakcina bukvalno je pitanje opstanka, ali dok čekamo na odgovor, imamo i jednu neobičnu mogućnost
Ličnost godine – Pavle Petrović
Nisam važan ja, već Fiskalni savet
"Ovih dana, sa raznih strana, poručuju mi da treba da dam ostavku. Ne bi mi to bilo teško, mogao bih lako da se sklonim pod nadstrešnicu Akademije i da se u miru bavim svojim istraživanjima. Ali, ne radi se o meni, već o instituciji i stvorenom ljudskom kapitalu koji bi se urušili"
Godina zavera
Kako pobediti bezumlje
Ljudski mozak, kako to ističe naučni pisac Grejem Louton, prirodno funkcioniše sa nekoliko kognitivnih predrasuda zbog kojih je toliko sklon teorijama zavere
Terorizam – stanje, iskustva, pouke
Đavo je u informacijama koje želite da čujete
"BIA, VBA i VOA svakako sarađuju po pitanju razmene informacija o potencijalnim izvorima opasnosti od terorističkih akata na prostoru Srbije, ali je ta saradnja u domenu formalne razmene informacija, ali ne i zajedničkog usmerenog i koordinisanog angažovanja", kaže za "Vreme" penzionisani oficir koji insistira na anonimnosti. Jedan od ključnih razloga je i poremećen sistem vrednovanja rezultata rada svakog pojedinca, pa i službi u celini, koji se zasniva na statističkim parametrima, iako sami sadržaji informacija često ne moraju da imaju ikakve veze sa događajima koji slede nakon toga, pa čak ni sa tačnošću. Što bi se reklo, broj je broj"
Dvesta godina od rođenja Fridriha Engelsa
Druga violina bauka komunizma
U subotu 28. novembra navršilo se 200 godina od rođenja jednog od očeva naučnog socijalizma i marksističke teorije države i društva, Fridriha Engelsa. Čini se da će u Srbiji 21. veka ovaj jubilej proći nezapaženo, iako je do pre samo nekoliko decenija, pored Karla Marksa, njegovo ime izgovarano uz veliko divljenje i poštovanje. Ipak, Engelsova intelektualna zaostavština zavređuje bar kratak osvrt, imajući u vidu značaj koji je njegovo delo ostavilo na tokove svetske istorije
Portret savremenice – Gordana Čomić
Salto mortale vojnika partije
Pitanje bez odgovora je koji su bili razlozi Gordane Čomić da se priključi ljudima prema čijem je ponašanju iskazivala prezir, nazivala ih kič-fašistima, precizno secirajući njihovo neprestano nasilje, isključivost i agresiju
Intervju – Boris Dežulović, kolumnista i pisac
Samo je Tito umro na vlasti
Pre tačno trinaest godina, recimo, u novembru 2007, "Večernje novosti" – pronađite negde taj broj – na naslovnoj su stranici kao glavnu temu najavile "Srbiju budućnosti 2020". "Godine 2020. Srbija će biti razvijena zemlja i članica Evropske unije", pisalo je u Večernjim, "prosečna plata biće 1.200 evra, penzije oko 500, a nezaposlenost će se smanjiti na svega pet odsto". Danas, u novembru 2020, Srbija je, kako vidite, ista kao 2007, samo gora. Nije to lepo čuti, ali trideset godina kasnije izvesno je kako su i Hrvatska i Srbija istorijski nepopravljivo propali projekti, i što pre to shvatimo, dulje ćemo živeti u nekoj koliko-toliko uređenoj evropskoj provinciji, pizditi na evropske elite, svirati klavir i pričati deci poučne priče o tome kako su naše krunjene glave završile na seoskim grobljima
Skandal »Otkup knjiga«
Cenzura i poslednji dani
Ovogodišnja konkursna komisija Ministarstva kulture i informisanja, koja je trebalo da odredi koje će publikacije biti otkupljene za biblioteke Srbije – po mišljenju ministra, u principu je dobro obavila posao, ali je napravila tri neoprostive greške. Na spisak za otkup uvrštene su, naime, i tri knjige koje – verovatno tako misli ministar – podrivaju Srpstvo
Zablude (2)
Draža nije prvi gerilac
Knjiga Dejana Ristića Zablude srpske istorije je pokušaj da se raskrinkaju neistine koje su plasirane o prošlim događajima i ličnostima radi političkih interesa