Govoreći na TV Pinku, Aleksandar Vučić je izjavio da u Srbiji prema nezvaničnim rezultatima još nezavršenog popisa živi oko 6.550.000 osoba. Dodao je otprilike i da je to ludilo od uspeha, jer se očekivalo da će brojnost biti tek oko 6,1 miliona. Prava istina je da su skoro svi demografi predviđali da Srbija ima oko 6,5 miliona stanovnika. Inače, na popisu 2011. ubeleženo je nešto više od 7.180.000 žitelja ove države
U knjizi Sunovrat: Kriza liberalne demokratije Manuela Kastelsa (Clio) nema ni reči o Srbiji, pa ipak, njegova priča o ovoj temi zasnovana na primerima Amerike i država Evropske unije pomaže razumevanju i ovdašnjih zbivanja
Kombinatorika treće vlade Ane Brnabić ista je kao i kod svih dosad: malo vernih prijatelja, malo novih lica, nekoliko ispadanja, nešto prepakivanja naprednjačkih frakcija… I naravno, obećanje predsednika države da ni ova vlada neće izgurati pun mandat, jer su, kako reče, tu da preguraju zimu
Mrđan Bajić je jedan od najistaknutijih i najaktivnijih srpskih umetnika, značajne međunarodne reputacije i uzorne biografije, koju ispisuje u neuzornim, turbulentnim decenijama diskontinuiteta
Srpska napredna stranka nikada suštinski nije napustila prethodnu, radikalsku politiku, već ju je samo ublažila i zašećerila zapadnim šarenilom u supermarketima. A pogotovo nije promenila infrastukturu na kojoj su radikali počivali, a to su nacionalističke institucije, “duboka država”, ratnoprofiterske i kriminalno-ekstremističke grupacije
Arhitekta Bogdan Bogdanović rođen je 20. avgusta 1922. godine u Beogradu. „Moje poslednje sećanje na njega je sećanje na graditelja gradova užasnutog nad delima gradorušitelja“, napisao je Milan Milošević povodom njegove smrti. Povodom stogodišnjice njegovog rođenja objavljujemo delove intervjua iz „Vremena“ broj 96 iz 1992. godine
“Trećina Skupštine je opoziciono orijentisana. To je ozbiljan potencijal. Ono što je za veliko žaljenje jesu trvenja u opoziciji. Ako se ičeg bojim, onda je to da će ovaj opozicioni potencijal u parlamentu biti straćen zbog eventualne eskalacije unutrašnjih razmirica između, pre svega, Narodne stranke i Stranke slobode i pravde. Potrebno je i poželjno da u opoziciji postoje različita mišljenja, ali ne bi smelo biti preganjanja gde će ko sedeti i borbe oko odbora i potpredsedničkih mesta koja ne znače ništa. Mislim da je neophodna praktična koordinacija u delovanju. Ako opozicija stvarno želi da ugrozi Vučića i njegov pogubni režim, mora naći zajednički jezik”
Proces nestajanja devedesetih godina prošloga veka, koje će ne mali broj komentatora nazvati najsramnijim u srpskoj istoriji, poklapa se sa procesom brisanja savremene srpske istorije iz kolektivnog sećanja, ali zato procvat doživljavaju srpski srednji vek i, razume se, poslednjih desetak godina koje, pod vlašću Aleksandra Vučića, poprimaju mitski karakter
Vladimir Putin se razočarao u ideju partnerstva sa Zapadom i izabrao novi kurs, usmeren na vraćanje Rusiji statusa prvorazredne supersile koja će umeti da nametne svima svoje interese. Za to mu je bio potreban stručan, ali apsolutno lojalan čovek, spreman da uvek prati šefov kurs, ma koliko je rizičan bio i da se mnogo ne obazire na diplomatske “manire”
“Ono što je za Srbiju nepovoljno nije samo rast cene energenata nego i to što će Nemačka, Italija i Austrija, nama glavna izvozna tržišta, ali i zemlje odakle dobijamo dobar deo stranih investicija, biti prilično pogođene razvojem događaja, tako da se to odražava na našu ekonomiju i kroz trgovinski i kroz investicioni kanal. Trpećemo inflatorne pritiske kao i svi, ali je za odbranu od viših cena sa međunarodnog tržišta dobro da Srbija u ovim uslovima pokuša da održi sve trgovačke odnose koje može”
“Što je situacija u svetu gora, to više ima smisla igrati pozorište. Prvo pozorište, prva dramska poezija je nastala u Grčkoj, prema zapadnom shvatanju pozorišta. U ono vreme je Eshil napisao Persijance i opisao poraz Persijanaca protiv Grka. Ali njegov motiv nije bio da slavi pobedu, nego da Grcima pokaže kakvu štetu su učinili persijskom narodu. Šta to znači? Cilj teatra je bio upozoriti Grke na ovu patnju, da je ne čine drugim narodima, jer bi ih jednog dana mogla stići ista od strane drugih naroda po kosmičkom zakonu hibrisa i nemesisa. U tom smislu, osnovno značenje pozorišta od početka njegovog nastanka je da neprestano pokušava da ubedi ljude kako rat treba jednom zasvagda zabraniti”
Predviđanja da će pandemija potpuno i nepovratno promeniti naše navike, naše načine rada, kupovine, putovanja i druženja i da ćemo se iz pandemijskog košmara probuditi u Hakslijevom novom vrlom svetu – sada izgledaju preuranjena i preterana. Pandemijsku depresiju zamenjuje ratna psihoza
Proces nestajanja devedesetih godina prošloga veka, koje će ne mali broj komentatora nazvati najsramnijim u srpskoj istoriji, poklapa se sa procesom brisanja savremene srpske istorije iz kolektivnog sećanja, ali zato procvat doživljavaju srpski srednji vek i, razume se, poslednjih desetak godina koje, pod vlašću Aleksandra Vučića, poprimaju mitski karakter
“U uslovima pandemije i uprkos otporu onih koji se pozivaju na pravo slobode odlučivanja, građanska prava i teorije zavere, privatni sektor je morao sprovesti javnozdravstvene mere i održati proizvodnju oslanjajući se na hijerarhijsku organizacionu strukturu. Nikome se ne isplati da radnik u najproduktivnijim godinama završi u bolnici zbog toga što neko neće da nosi masku ili se na bilo koji drugi način nepropisno i rizično ponaša na radnom mestu”
Francuski pesnik Prosper Merime objavio je srpske narodne pesme kao da su autentične, Vladislav Jovanović Marambo je o njima odbranio doktorat, i kakve veze u svemu tome ima Luka Mesečina
Nauka je reagovala munjevito, vakcine protiv kovida bile su spremne i puštene u upotrebu brže nego bilo koja vakcina ikada ranije. Sećamo se lekara koji su, oslanjajući se na prethodna iskustva, govorili kako su potrebne godine da bi se ispitala pouzdanost vakcine, a njihovo dejstvo se, zakeranjima uprkos, pokazalo nesumnjivim: vakcina spasava živu glavu. Nespremnim se, međutim, pokazalo mišljenje, zakazala su tumačenja korone: naša svest je koronu dočekala nespremna
Kao odgovor na višednevne nerede, predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev smenio je vladu, uveo vanredno stanje i uz pomoć Moskve preuzeo svu vlast od bivšeg lidera nacije Nursultana Nazarbajeva, ali ne žuri da se obračuna sa svim njegovim ljudima
U krvavoj pobuni do sada je stradalo na desetine ljudi. Rusija je na poziv predsednika Tokajeva poslala trupe da obezbeđuju ključne insfrastrukturne objekte. Dok kazahstanske vlasti govore o “spoljnom faktoru” koji hoće da destabilizuje zemlju i “teroristima” na koje se može pucati bez upozorenja, na ulice su izašli nezadovoljni naftni radnici, omladina, aktivisti i predstavnici vansistemske opozicije. Nejasna je uloga bivšeg predsednika, “Oca nacije” Nursultana Nazarbajeva
Zašto zanemarujemo činjenicu da zajedničko u religijama, a ima ga, može da širi mir? Otkako je sveta i veka, religijska pripadnost je jedan od razloga što ljudi ratuju. Oni koji veruju u jednog boga smatraju da su im oni koji veruju u drugog neprijatelji, samo zato što nije njihov. A nisu, niti mogu to da budu. Isticanje sličnog i istog u religijama pomoglo bi da se netrpeljivost smanji. Za početak, dovoljno je da razgovaramo. Profesor Patris Broder, s kojim otvaramo temat o kulturi religije, kaže da “odbijanje dijaloga danas nije opcija jer ono označava odsustvo osnovne ljudske etike, društvenog (sa)učestvovanja u korist zajedničkog dobra. Ako hoćemo da preživimo, takmičenje više nije održiv način u oblasti politike”
Bila je “Kolova devojčica” sa istoka. Nemci su je doživljavali kao mamu. Nakon šesnaest godina na čelu Nemačke, za Angelom Merkel mogla bi da ostane priča o mudroj i odmerenoj vladarki. Ili o virtuoznoj igračici prljavog političkog pokera. Kako se kome sviđa
Beogradski izbori su na proleće. Pred prethodne, naprednjačka vlast je ofarbala autobus u boje metroa i provozala ga gradom, čak su i lažne karte za metro odštampali. Sada, planiraju da "ofarbaju" i sve građane Srbije koji će plaćati udobnost novoj klasi, umesto da reše gorući problem građana – javni gradski saobraćaj
Izdavačko preduzeće Službeni glasnik objavilo je knjigu dokumenata Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja, gde su sabrani programski tekstovi, pisma, protesti nastali tokom petogodišnjeg trajanja tog odbora, od novembra 1984. do druge polovine 1989, kada je prestao sa aktivnošću jer su, po rečima Dobrice Ćosića, najagilnijeg osnivača odbora, tada "poverovali da će ulogu odbora preuzeti političke stranke i nove demokratske ustanove"
Dragan Prole: Ničeovi trubaduri, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića
Podrška države po pravilu ne vodi onom cilju koji je država zamislila, ali bi, ako bude bilo najavljenih finansija, podstakla razvoj mnogih laboratorija i istraživačkih timova. A tamo gde na takav način raste znanje, neizostavno raste i nada za budućnost. Ako najave nisu lažne i ako stvari krenu na takav način, nova vakcina na Torlaku tako bi nas mogla vakcinisati ne samo protiv kovida, nego i protiv neznanja i beznađa
Povodom knjige Mijata Lakićevića Desimir Tošić – između ekstrema u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada
