U periodu pred nama, naročito ako Donald Tramp ponovo pobedi na predsedničkim izborima, Srbiju po svemu sudeći očekuje vrlo delikatan period odnosa sa SAD, pre svega kad je u pitanju Kosovo. To podrazumeva, između ostalog, i niz dogovora i sporazuma o kojima će javnost u Srbiji malo ili nimalo znati. A ko je bolji kandidat za "čuvara tajni" iz Ovalnog kabineta od Đurića
Da ovakvi sastanci nemaju nikakvog značaja, ne bi bili ni organizovani, a američki predsednik ne bi potrošio čitavo popodne (samo dva meseca uoči izbora) zamajavajući se sa ljudima čija imena, funkcije, pa i probleme njihovih država suštinski i ne poznaje
Po čemu će se pamtiti period od 2012. do danas? Kako se došlo do brisanog prostora za obesmišljavanje rada i klasičnih političkih institucija i samih izbora? Šta govore poređenja sa prilikama u drugim zemljama bivše Jugoslavije
Ako se vlast ponaša prema svima kao "kolonijalni upravnik" i široko sprovodi "vaspitnu diktaturu", pendrecima, suzavcem, psima i konjima, pretpostavljam da je bolje da tome ne dajemo svoj doprinos
Da li se zaista u već drugde etabliranoj ali nestranačkoj ličnosti, koja bi stala na crtu Vučiću krije razrešenje naše situacije? Kakav bi taj čovek trebalo da bude? A šta o društvu govori ova težnja za spasiocem, bilo da se on vidi u episkopu Grigoriju (na fotografiji) ili Novaku Đokoviću? Da li je težnja za "neverovatnim likom ili silom koja se iznenada pojavljuje i rešava bezizlaznu situaciju" samo dobronamerno maštanje, odraz izvesne društvene nezrelosti ili, ipak, otvaranje vrata i početni korak posle kojeg će uslediti prave promene
Bajden trenutno ima prednost u odnosu na Trampa. Ali bi to moglo lako da se promeni
Beograđanin je Njegoš iako u Srbiji nikada nije bio. Beograđani su Andrić, Crnjanski, Selimović i partizan Ćopić. Beograđanin je Sarajlija Meho, musliman, koji na kiši sedi sam, sa rakijom, da budan sanja svoj san o komunizmu spram kog trezvena trgovačka preduzimljivost njegovog rođaka i brige svakodnevnog porodičnog života izgledaju kao besciljno ljudsko vrzmanje
"Cilj ne sme biti samo pad nedemokratske vlasti, već i postavljanje osnove za dugoročnu obnovu demokratskih ustanova. U suprotnom, čak i kada bi se ovaj režim urušio zbog međunarodnog pritiska ili sopstvenih problema, završili bismo kao Ukrajina, na partijskoj pijaci i ostavljeni na milost i nemilost ‘oligarsima’ i njihovim političkim i medijskim najamnicima"
Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Dušan Spasojević kaže za "Vreme" da su Dveri dobile i na vidljivosti jer usled pogoršanja stanja u demokratiji i usled radikalizacije protesta dolazi do situacija u kojima se Boško Obradović i Dveri odlično snalaze: "To se najbolje vidi ako ih poredimo sa Narodnom partijom Vuka Jeremića ili sa demokratama, koji su skoro potpuno nevidljivi u akcijama Saveza. Boško Obradović ih je uvlačio u neke konflikte za koje oni nisu bili spremni. Recimo, to je najbolje pokazao upad u RTS. On se u takvim situacijama snalazi kao riba u vodi, a ostali lideri su stegnuti i zbunjeni"
U prvom danu nakon ukidanja vanrednog stanja, kada duboko udahnemo slobode, možemo se vratiti i dijalogu o izborima. Tada se može i od Venecijanske komisije zahtevati mišljenje o celini izbornih procesa, kao i o zakonima koje je neophodno doneti kako bi izbori bili u potpunosti bezbedni za sve građane, i u skladu sa Ustavom
Oni koji u SAD razmah pandemije kovida 19 procenjuju preko broja obolelih i umrlih porede je sa Perl Harborom, 11. septembrom (9/11) i sa španskom groznicom 1918, a ekonomisti sa Velikom depresijom 1929.
"Ishod poslednjih stranačkih izbora za neke nije bio dovoljno jasna poruka članstva da žele suštinski zaokret i raskid sa lošim praksama iz prošlosti", kaže Nebojša Novaković, predsednik vojvođanskog odbora DS-a. Poslanik Balša Brković, jedan od stranačkih "disidenata", ne slaže se: "Mislim da je politika DS-a postala tiha, da ne kažem nevidljiva i nečujna. Ona prati odluke koje se donose van njenih tela"
