"Što se reprezentativnosti tiče, njih može biti i dvanaestoro i sve bi bilo ponovo isto. Oni mogu u parlament postaviti i 250 plišanih meda samo sa raznobojnim kapicama da bi se znalo iz koje partije dolaze", kaže za "Vreme" Marko Blagojević
Kada jedan projekat od početka bude praćen nizom malih skandala koji se provlače po štampi, kada se u tom projektu nađu naizgled nespojive ličnosti, direktor Međunarodnog instituta za bezbednost SCG uključen i u trgovinu kontraobaveštajnom tehnikom, supruga bivšeg ambasadora najmoćnije države sveta, profesor poznat po svojim javnim nastupima u kojima ponekad koristi bizarne metafore, onda je nekako logično da pažnja javnosti bude više okrenuta ka takvim detaljima nego prema njihovim akademskim titulama
Težak zadatak: zakon o vladi, Mladić, evropski pregovori, ustav, investicioni plan, kosovski pregovori, zakon o radio-difuziji...
Dve trećine slavne koalicije nazvane Demokratska opozicija Srbije danas, šest godina posle obaranja režima Slobodana Miloševića, ima vanparlamentarni status i odgovarajući – gotovo nikakav – uticaj na političku scenu Srbije. Ni udruživanje "malih" nije im u međuvremenu pomoglo da preskoče lestvicu izbornog cenzusa. Neki su se, pojedinačno ili kolektivno, utopili u sestrinske "velike" stranke, drugi pišu saopštenja i saopštavaju mišljenja, treći se bave memoarima... I osnivaju "nove" stranke
Vlasnik TV Pink poznat je kao čovek koji se ne libi da odreši svoju pozamašnu kesu i da finansijski stane iza projekata koji na prvi pogled nemaju nikakve veze s njim, ali je isto tako poznat i kao neko ko kesu ne dreši vođen isključivo humanitarnim i kolegijalnim razlozima. Pošto je formalno-pravno Mitrović čist kao suza, javnosti je prepušteno da nagađa o pravim razlozima njegove kolegijalne pomoći, a članovima Saveta Republičke radiodifuzne agencije da, kako znaju i umeju, izađu iz još jednog skandala u kome su glavni akteri
Ko nas predstavlja i kakvi ljudi bi trebalo da predstavljaju Srbiju u svetu? Dobro bi bilo da kandidat nije alkoholičar ili kleptoman. Poželjno je da ne demonstrira svoju moć sazivanjem sastanaka celokupnog diplomatskog osoblja u rane jutarnje sate, isključivo radi provere budnosti ekipe. Takođe bi bilo dobro da su svi ambasadori fakultetski obrazovani i da ne moraju svuda da vode prevodioca. Ima li takvog kadra u Ministarstvu spoljnih poslova koji bi pokrio mesta kao što su Moskva, London, Madrid ili Rim
"Želimo da se ljudi različitih rasa, vera, nacionalnosti i političkih ubeđenja zbliže kako bi razgovarali i otkrili ono što ih spaja; nastojimo da se oni upoznaju lično, a ne kao pripadnici bilo koje grupe", kaže direktor Unije govornika engleskog jezika Valeri Mičel
Nastojeći da istovremeno budu unutar i izvan aktuelnih zbivanja, pojedini članovi SANU-a, nakon što su potrošene sve mogućnosti sukoba sa drugim narodima, rešenje vide u različitim oblicima izolacionizma
Oni koji će odlučivati o eventualnom ukidanju presude Slobodana Jovanovića ne traže od istoričara argumente da je njegova vlada u izbeglištvu bila na strani antifašističke koalicije, niti dokaze stručnjaka da Jovanović nije bio odgovoran za četničke zločine
Velika obaveštajna ofanziva Pentagona došla je na talasu šoka i straha od novih terorističkih napada, ali i ogromne podrške naroda i plime patriotskih emocija posle 11. septembra 2001. Ispitivanja javnog mnjenja otkrivaju jaku podršku Bušovoj politici "čvrste ruke" po ovom pitanju
"Ovde postoji problem što su do sada jedini izvor teološkog znanja koje daje unutrašnju perspektivu – potrebnu za razumevanje prave prirode religije – bili matični teološki fakulteti. Između njih i šireg akademskog obrazovanja ne postoji ništa. Ova disciplina, religiologija, upravo premošćava jaz koji postoji između teologija i šireg akademskog obrazovanja"
Opet istorija u Srbiji: odlaganje pregovora sa Evropskom unijom zbog toga što nije uhapšen general Mladić, Koštuničin poziv Mladiću da se preda; ostavka potpredsednika srpske vlade i glavnog evropskog pregovarača Miroljuba Labusa
Posle ovog poraza izvesno je da De Vilpen mora da smanji političke ambicije, jer mu je popularnost pala na najniže grane
Kakve su bile karijere i odnos prema Slobodanu Miloševiću Milorada Vučelića, Milutina Mrkonjića, Bogoljuba Bjelice, Uroša Šuvakovića, Dragana Hadži Antića i Bojana Kekića
Na početku kosovskih pregovora u zvaničnim istupima različitih međunarodnih političara ipak dominira poruka da nema unapred datog rešenja. To može biti injekcija za umirenje, ali ne treba zaboraviti da se ovaj čin balkanske drame odvija i u periodu kada se traži rešenje da se ceo region nekako upakuje u evropski paket
Drama koja je zadesila najstariju evropsku demokratsku zemlju samo je pokazala do koje mere je već više decenija vođena pogrešna politika kroz licemerje i zataškavanje istine, gde su se ređali lažna obećanja, retorika i nemarnost, umesto pravih i konkretnih poteza; radi pridobijanja izbornih glasova, zanemarivana je prava slika stanja na terenu
U zemlji u kojoj preko 80 odsto mladih nikada nije kročilo van granica zemlje, putovanje u Evropu predstavlja pravu privilegiju. Vizni režim koji su zemlje EU-a uvele kao meru sankcija našoj zemlji u vreme vladavine Slobodana Miloševića i dalje je na snazi iako je prošlo pet godina od demokratskih promena, što građani doživljavaju kao veliku nepravdu. Ovo pitanje obavijeno je političkom maglom, a naši političari često se hvale da u ime građana lobiraju u Briselu da se naša zemlja stavi na pozitivnu listu zemalja potpisnica Šengenskog sporazuma. Ređe nam, međutim, saopštavaju hladne odgovore iz Brisela gde se od nas očekuje da najpre demilitarizujemo granice, uspostavimo integrisano upravljanje granicama, pojačamo kontrolu nad ilegalnom emigracijom, regulišemo problem azilanata u skladu sa evropskim standardima, uvedemo pasoše koje je teško falsifikovati... Treću tribinu od planiranih pet, koje nedeljnik "Vreme" organizuje u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert", posvetili smo uslovima koje naša zemlja treba da ispuni da bi naši građani, kao nekada, bez vize putovali u Evropu. Na tribini su učestvovali Vlado Ljubojević iz Ministarstva spoljnih poslova, Bernhard Hauer, generalni konzul Ambasade SR Nemačke u Beogradu, i dr Jovan Teokarević, direktor Beogradskog centra za evropske integracije. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"
Antiamerikanizam je deo latinoameričkog folklora isto kao i karneval
Novi ustav je proteklih godina mogao biti ona karika koja povezuje građane i političare u zajedničkom poduhvatu korenitih promena, ali je ona nestala pre nego što je nastala. Može li danas biti drukčije?
Sve države koje su prošle dug put do priključenja Evropskoj uniji morale su da sprovedu sveobuhvatne reforme, a nosilac najvećeg dela posla oko usklađivanja standarda i pregovaranja bila je državna administracija. Proces je toliko snažan da je naprosto primorao državni aparat da se reformiše kako bi efikasnije na sebe preuzimao ispunjavanje obaveza i standarda. Aktuelna vlada je nakon povoljne ocene Studije o izvodljivosti, prvog ugovornog odnosa koji naša zemlja ima sa EU-om, zadala sebi relativno kratak rok da se popne na sledeću stepenicu: da potpiše Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju. No, iz čitanja Studije o izvodljivosti vidljivo je da je do tog koraka pred našom zemljom još mnogo teških zadataka. Zbog toga smo odlučili da prvu od pet tribina o odnosu naše zemlje i Evropske unije koje nedeljnik "Vreme" organizuje sa Fondacijom "Fridrih Ebert" posvetimo kapacitetu naše državne administracije koja se u ovom trenutku bavi ovim poslom. Nedavno je jedna norveška eskpertska komisija objavlila izveštaj o reformi javne uprave u Srbiji od 2001. do 2004. pod rečitim nazivom "Nedovršena tranzicija". Sa našim sagovornicima Tanjom Miščević, sekretarom Kancelarije za pridruživanje EU-u pri Vladi Republike Srbije; profesorom Mijatom Damjanovićem, predsednikom PALGO centra i Jadrankom Jelinčić, izvršnom direktorkom Fonda za otvoreno društvo, pokušali smo da otkrijemo kakvi preduslovi moraju da se stvore kako bi se čitav državni aparat ozbiljno uključio u ovaj dug i složen proces koji iziskuje najrazličitija znanja. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"
Zašto i kako prema tvrdnjama Zajednice udruženja žrtava Drugog svetskog rata, Nemačka duguje Srbiji i Crnoj Gori 360 milijardi dolara
Visoka javna potrošnja posledica je uverenja vlade da ekonomska (pogotovo fiskalna) politika na privredni rast ima veći uticaj nego restrukturisana privreda
