Kako je zemlji koja je manje od pedeset godina nakon atentata na Martina Lutera Kinga izglasala crnog predsednika, uspelo da na čelo dovede rasistu i šovinistu, koji poriče da postoji globalno zagrevanje
Izborna bitka između Hilari Klinton i Donalda Trampa promenila je Sjedinjene Američke Države. Pomerene su granice političke korektnosti, zemlja nije bila toliko podeljena još od građanskog rata. Bilo da se u trenutku kada čitate ovaj tekst za selidbu u Belu kuću spremaju šovinistički, rasistički klovn" Tramp ili "licemerna, lažljiva" Klintonova, Americi predstoji period preispitivanja. Na kraju, 45. predsednik SAD postao je Donald Tramp
"Nema potrebe da objašnjavam koliko je apsurdno i licemerno kada premijer, čija vlada svake godine dobija samo od EU oko 200 miliona evra pomoći, nekoga iz civilnog društva optužuje da je strani plaćenik. Građanski front poseduje oružje protiv ovakve prljave medijske kampanje, a to je humor"
"Cilj opozicije treba da se sažme u jednoj reči a to je konsolidacija. To znači da je opoziciji potrebno uvođenje u red i sređivanje odnosa između različitih opozicionih formacija. I onda bi usmerenjem ka tom cilju biračima bio poslat signal da su u opoziciji ozbiljni ljudi koji mogu da rešavaju probleme. Siguran sam da bi građani nagradili takvo ponašanje. Takođe, mislim da kao deo te konsolidacije opozicija treba da napusti defanzivne formule, tipa da je prelazak cenzusa na izborima pobeda"
Početak probnog emitovanja programskog paketa "Antena plus" izazvao je pravu pometnju u javnosti, a bilo je teško odrediti da li su problem zakoni, procedure, personalna rešenja ili nešto sasvim drugo. Tome je možda i najviše doprinelo uporno ćutanje REM-a
"Život moj i moje porodice zavisi lično od gospodina premijera", ponavljala je svim medijima gospođa iz Bora 8. jula na trotoaru ispred Nemanjine 11. "Jedino on može nas, mene i moju porodicu, da izvuče iz pakla. Ja sam svedok državnog kriminala i korupcije"
Medijska opservatorija je istražila okolnosti pojavljivanja, ulogu i način rada informativnih medija koji su poslednjih godina u našem regionu osnovani od strane krupnog stranog kapitala ili vlada velikih svetskih sila. U fokusu našeg istraživanja u Srbiji bili su američka privatna televizija N1 i ruski državni medij Sputnjik
Mi bismo voleli da izaberemo domaćina koji "pokriva" sve naše rizike. To je neka vrsta braka iz računa, i sve dok u tom braku imamo neke benefite, ili nas "domaćin" uspešno i ubedljivo laže, mnogo bolje od drugih, mi mu verujemo i izbegavamo ono što se zove rizik
Kako je nastup jednog nemačkog satiričara naljutio predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana i da li je Angeli Merkel važniji sporazum o zaustavljanju izbegličkog talasa od slobode govora
Šta sve srpski premijer Aleksandar Vučić može da nauči od nekadašnjeg britanskog kolege Tonija Blera
Novi ustav je proteklih godina mogao biti ona karika koja povezuje građane i političare u zajedničkom poduhvatu korenitih promena, ali je ona nestala pre nego što je nastala. Može li danas biti drukčije?
Na fakultetu su me naučili kako da koristim telefon (danas od milja prozvan fiksni) koji još dugo neću imati: obuka je prethodila svakodnevnoj upotrebi i samom vlasništvu
Za jedne je predavanje bilo gubljenje vremena, neki su došli zbog bodova, drugi zato što vole premijera, a neki da bi zauzeli mesto omladini Srpske napredne stranke. Fakultet je bio pod posebnim merama bezbednosti, a zgradu su obezbeđivali i pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ). Posle premijerove poruke studentima da rade i razmišljaju o rezultatima, usledila je Soltenbergova recitacija "Ringe raja"
Mogućnost zajedničke interpretacije sukoba i izvlačenje pouka, značaj postjugoslovenskog iskustva u suočavanju sa ratovima i zločinima, važnost politike sećanja kao sredstva političke legitimacije, ideologizacija i instrumentalizacija kulture u međunacionalnom sukobu, te kako očuvati i učiniti boljim nesavršeni postjugoslovenski mir, bile su teme međunarodne naučne konferencije "Interpretacije jugoslovenskih sukoba i njihove posledice: između suštinskog neslaganja i dijaloga"
U novinarstvu je teško preživeti i godinu dana, ali uz čvrst stav, moguće je dočekati i 25. rođendan. "Vreme" je nastalo u doba poplave populizma koji je vređao profesionalno samopoštovanje. Sada je došlo vreme tabloidnog novinarstva, a pitanje je da li se to može uopšte nazvati novinarstvom
Mada se kuražio dosetkom da posle "Otpisanih" dolazi "Povratak otpisanih", Dragan Marković je teško podneo odlazak iz NIN-a. Strefio ga je infarkt
"Kad je Siriza došla na vlast, a posebno nakon referenduma, čini mi se da je globalna levica masturbirala i uživala, najčešće sa sigurne distance, u pobedama Sirize. A čim nije doživela orgazam, levica je za impotenciju optužila Ciprasa umesto da je razloge i za Sirizine neuspehe detektovala kod sebe same"
Aleksandar Vučić je predstavnik sadašnje političke elite koja je kidnapovala ovdašnje narode da bi ostvarila svoje interese u novim nacionalnim okvirima. To što je on pre bio četnik, a sad je stavio kravatu i smeška se po Briselu, ništa ne znači u kontekstu nacionalizma. Da je Draža Mihailović danas na vlasti, isto bi pregovarao o pridruživanju EU
Umetnost vladanja u današnje vreme jeste kako obezbediti političku stabilnost u uslovima kad imate sve žešću eksploataciju. Oni koji u tome uspevaju visoko su cenjeni u međunarodnim institucijama. Vučić je uspeo da sprovede reforme koje su ne samo nepopularne nego i kontraproduktivne za kvalitet života većine ljudi, a da pri tome to nije izazvalo ozbiljnije potrese. Tajna uspešne politike onako kako je ona danas shvaćena jeste da ljudi glasaju za vas uprkos tome što radite protiv njihovih interesa
Od 11 studentskih domova, koliko ih je u sastavu Studentskog centra Beograd, sedam nosi nazive po nekoj ličnosti. Većina domova je zadržala nazive koje je dobila u vreme SFRJ, a nekima je, poput nekadašnjeg doma "Ivo Lola Ribar", vraćeno staro ime ("Kralj Aleksandar I"). Studenti ih i dalje zovu po višedecenijskim nadimcima – Lola, Penezić, Vera, Rifat, Patris, Mika, ali većina njihovih današnjih stanara ne zna ko su bili ti ljudi i čime su zaslužili da domovi u kojim žive nose njihova imena
Šta sve srpski premijer Aleksandar Vučić može da nauči od nekadašnjeg britanskog kolege Tonija Blera
Pokoravanje je fascinantan roman koji bi trebalo da pročitaju svi slobodnomisleći levičari, liberali, libertarijanci i feministkinje. On bi mogao da ih podstakne da još jednom razmisle i nađu spremne odgovore na Uelbekove tvrdnje o posledicama francuske buržoaske revolucije, liberalizma i države blagostanja. Desničari, međutim, ne bi trebalo da nakon ovog romana likuju
Pablo Iglesijas Turion (36), profesor politikologije s Madridskog univerziteta, najpopularniji je političar u Španiji, a njegova radikalno levičarska stranka Podemos (Mi možemo), osnovana u martu 2014, najbrže je rastuća stranka u Evropi. Mladi šef stranke do sada je ostvario svoj politički naum – da uzdrma špansku političku scenu, nepromenjenu već 40 godina. Uoči parlamentarnih izbora u Španiji na jesen ove godine, ankete predviđaju za Podemos ili pobedu ili drugo mesto, iza socijalista. Pablo Iglesijas tvrdi da više nije reč o borbi između levice i desnice, nego između demokratije i diktature
Poslednje nedelje u 2014. godini emitovana je prva emisija "Zumiranja", jednočasovnog razgovora pred kamerama koji sa sagovornicima vodi Dragoljub Žarković, glavni urednik "Vremena". U produkciji našeg nedeljnika"Zumiranje" će se snimati svake nedelje od dvadeset časova u medija centru Udruženja novinara Srbije
"Skerlić je tvrdio da ovde vlada slovenska melanholija na koju je legao orijentalni fatalizam. Od te ubitačne kombinacije, svake godine izgubimo po 30.000 ljudi koji odlaze u svet. Mi smo nacija u rasejanju. Pola nas je ovde, a pola rasuto po svetu. Na putu ka nebeskoj Srbiji, zaglavili smo se kao konobari u Bonu ili stjuardi u Abu Dabiju. Što bi rekao Branko Miljković: naša budućnost premeštena je iza nas"
