Posmatrano iz hrvatskog ugla na današnji dan pre 27 godina oslobođeno je jedanaest hiljada kvadratnih kilometara „okupiranog“ područja u severnoj Dalmaciji, Lici, Banovini i Kordunu. Iako su se na ceremoniji pojavili zajedno, netrpeljivost između premijera Andreja Plenkovića i predsednika Zorana Milanovića ponovo je dospela u prvi plan. Jedinstveni su, međutim, bili u oceni da su branitelji stub hrvatske države
U sagi zvanoj Visoki predstavnik u BiH maske su pale. Za jedne je BiH jedino moguća po meri isključivih entonacionalnih politika, za druge je građanska država paravan za ekstremni nacionalizam, za treće je ovaj koncept, zapravo, “prozapadna prljavština”
Na protestu u Sarajevu građani su poslali poruku Kristijanu Šmitu da ne žele nametnutu izmenu Izbornog zakona. Visoki predstavnik planira da iskoristi bonska ovlašćenja i nametne izmene ovog zakona, kojima bi se u prvom redu izašlo u susret željama hrvatskih političara
Zašto se zabrana Vučiću da poseti Jasenovac pretvorila u otužni cirkus? Zbog čega su krvave godine dvadesetog stoleća postale sredstvo za homogenizaciju biračkog tela? I dokle se otišlo u opskurnoj banalnosti nacionalizma
Predsednik Srbije za nešto više od jednog sata nije rekao ništa, što mediji već nisu bili preneli. Lajtmotiv ovog obraćanja naciji bila je mržnja Hrvata prema njemu, i da je njegov prioritet da ode u Jasenovac, a ne u Rovinj, a svaka čast onim Sbima kojima je prioritet Rovinj, a ne Jasenovac
Od 1. januara 2023. godine zvanična valuta u Hrvatskoj biće evro. Vlasti govore o istorijskom danu, poručuju da je to u interesu građana, ekonomije i države, dok opozicija tvrdi da Hrvatska ekonomski još uvek nije spremna za evro, a neki građani su zabrinuti
U Hrvatskoj, zakon koji garantuje pristup abortusu datira još iz doba jugoslovenskog socijalizma, ali od nezavisnosti 1991. godine napadi na ovo pravo su se umnožili i ženama je postalo sve komplikovanije da prekinu trudnoću. Na ovo nas je bolno podsetio novi skandal
Prijemu u ambasadi Rusije povodom Dana Rusije prisustvovali su premijerka Srbije Ana Brnabić, ministri Siniša Mali, Nebojša Stefanović, Aleksandar Vulin, Nikola Selaković, Anđelka Atanasković, Nenad Popović, predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik..., pa onda Boško Obradović, Vojislav Šešelj i drugi opozicioni rusofili. Aleksandar Vučić nije bio jer je na službenom putu
O antiruskoj histeriji, zabrani razgovora, tj. zatvaranju evropskog neba za Lavrova, o zapadnim medijima koji lažu i ambasadorima od čijih mu se izjava prevrće utroba, o „tutorsko-naredbodavnom“ tonu premijera Hrvatske, o organizovanoj hajci na malu Srbiju koja nikome ništa nije skrivila, o strašnoj zimi koja dolazi i svom lošem osećaju. Srpsku opoziciju nije, začudo, ni spomenuo
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
Zbog čega premijerka spremno reaguje kada je Zoran Milanović nazove bodulicom dobrodošlom u Hrvatsku, a zanemi na prozivanje Marije Zaharove? I kakvu tu ulogu igra Aleksandar Vučić
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
