Portret savremenika – Jovan Krkobabić, predsednik PUPS-a
Profesionalni predsednik u penziji
Igrom političke sudbine Krkobabićeva penzionerska stranka, zajedno sa Dačićevim socijalistima i Jedinstvenom Srbijom Dragana Markovića Palme, našao u poziciji da se za njihovu naklonost otimaju dve vodeće političke grupacije u zemlji. A iz te pozicije lako se stiže do ubeđenja da je ta odlučujuća uloga stvar njihove vrednosti, umeća i zasluga, a ne puke nužnosti da se obezbedi stabilna većina
Privatni penzioni fondovi
Mislite na duge staze
Reformom penzionog sistema pooštreni su uslovi za odlazak u penziju. Državni penzijski fond sve teže podnosi porast broja penzionera, a penzije narednih generacija su sve neizvesnije. Kao jedno od rešenja osnovan je dobrovoljni privatni penzioni fond, koji nudi mogućnost da se obezbede sigurna primanja u trećem dobu
Egipat
Čekajući raisa
Pred drugi krug predsedničkih izbora 16. i 17. juna u Egiptu vladaju haos i potpuna neizvesnost. Izbor Egipćana je manje-više sveden na šerijatsku državu, ili je nastavak neke vrste vojne diktature. Očekuje se da će mnogi birači bojkotovati izbore, a neke političke partije traže da se "izborni cirkus" okonča. To što je bivši predsednik Hosni Mubarak osuđen na doživotnu robiju, nije ni na koji način smirilo napetu situaciju. Naprotiv
Vreme uspeha! (jun 2012)
Poslovne vesti
Intervju – Andrea Simončeli, predsednik UO Delta Generali osiguranja
Obezbediti mogućnost izbora
"Promena poreske politike bila bi win-win situacija, jer se razvijanjem privatnog zdravstvenog osiguranja odgovornost i troškovi lečenja stavljaju na pleća osiguravajućih kompanija"
Start privatnih izvršitelja
Ceh građanina pokornog
Da li je uvođenje privatnih izvršitelja odraz slabosti pravosudnog sistema ili potreba da se rasterete sudovi, a sve u želji da postupci izvršenja ne budu tema sve češćih predstavki protiv države koje građani zbog dužine trajanja i neizvesnosti u izvršnom postupku podnose Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu
Intervju – Vladimir Đorđević, izvršni direktor za obnovljive izvore energije EPS-a
Spremni za budućnost
Od 1. januara 2013. zaključno sa 2015. srpsko tržište električne energije se postepeno otvara. EPS će imati obavezu da snabdeva sva domaćinstva i male industrijske potrošače, sve ostalo će biti na tržištu Sada radimo petogodišnji plan do 2017, sa prospekcijom do 2025. i sve te cifre ulaze u kalkulacije. EPS ne prima nikakve donacije i subvencije iz budžeta. Nikakve
Zoom
Zbrka u glavama
Loše ekonomske prilike, politika dinara
S čim i s kim zaustaviti paniku
Malo ko se danas u Srbiji usuđuje da podigne cene svoje robe ili usluge, makar bio u gubitku, zbog slabe kupovne moći ovdašnjih potrošača
Intervju – Tasos Kurakis, funkcioner SIRIZA
Možemo da ih zaustavimo
"Memorandum (koji je Grčka potpisala sa EU)treba da se izloži u atinskom Ratnom muzeju kao oružje masovne katastrofe", SIRIZA
Tragom vesti
Takoreći posao veka
Ustupanjem zemljišta za izgradnju "najveće solarne elektrane na svetu", koja bi trebalo da bude izgrađena "negde na jugu Srbije", ako je računica ispravna, od poreza na dobit država će ostvarivati prihod od čak 10.000 evra po hektaru pašnjaka na kojima decenijama nema stoke, već zvrje prazni. Još samo kada bi se to zaista i ostvarilo
Koceljeva, a u Srbiji
Glasanje za sebe
Koceljeva je jedina opština u Srbiji gde dve najveće partije nisu prešle cenzus na lokalnim izborima. Naprednjaci uzeli 4,24, a pojačane Demokrate celi’ 4,39 posto glasova. Otkud ovaj rekord, otud što su građani glasali za sebe
Reportaža – Prvi put u Podgorici, na Sajmu knjiga
Pejzaži, mirisi i vazduh
U političkom životu i u glavnoj medijskoj struji možda se i forsiraju takozvana identitetska pitanja, ali su obični ljudi u tom smislu uglavnom relaksirani. Listom se od srca smeju novim slovima crnogorskog jezika (čitaj: meko š). To, međutim, ne znači da crnogorski jezik nema svoje specifičnosti. Beležim samo dve. Lokalni tabletomani imaju zgodan izraz za Diazepam; zovu ga Kameron, zbog glumice što se preziva Diaz
Izbori u Srbiji i međunarodna situacija, koja se intenzivira
Kreće se lađa francuska sa pristaništa solunska
Pre i za vreme drugih srpskih opštih izbora posle 1990, u Evropi je padala vlada za vladom, rasle su socijalne napetosti, a politički procesi su menjali kurs kao igla na seizmografu. Po pravilu "što južnije to tužnije", u Srbiji potencijal za napetosti mogao bi biti veći, ali je i teži odgovor na pitanje: "Šta posle?" To je možda odredilo i ponašanje birača
Zoom
Dve mačke u izbornom džaku – Drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji važniji je iz drugih razloga, a ne zbog dileme da li će pobediti Tadić ili Nikolić
Čovek koji za tužilaštvo tvrdi da su lažovi drugim rečima kaže da priznaje samo sud svoje partije i teško je verovati, posle energije i retorike uložene u osporavanje prethodnog izbornog kruga, da će on priznati rezultat koji mu ne odgovara. To plaši narod
Intervju – Darko Babić, generalni direktor DHL-a za Srbiju i Crnu Goru
Spremni za budućnost
"DHL se već prilagođava u meri u kojoj je to moguće u određenoj zemlji. Mi u nekim državama koristimo sto odsto obnovljive izvore energije, ali u Srbiji to još nije moguće"
Vreme uspeha! (maj 2012)
Poslovne vesti
Francuska – Predsednički izbori
»La gauche caviar« i dvorski populista Sarkozi
Posle vođstva u prvom krugu predsedničkih izbora socijalista Fransoa Oland ima dobre izglede da u drugom krugu 6. maja pobedi aktuelnog predsednika Nikolu Sarkozija i prekine neprijatnu seriju izbornih poraza evropskih levih partija. Ključ izbora drže glasači Nacionalnog fronta Marine le Pen, koja je sa 1,5 miliona glasova nadmašila rezultat svog oca Žan-Marija le Pena iz 2002. Sarkozi kampanju prilagođava biračima sa ekstremne desnice a Olanda optužuje da zapravo predvodi la gauche caviar – kavijarsku levicu
Izbori 2012 – Kako ući na listu u prvih 50
Ne postoje slučajni kandidati
Postoje tri aspekta rangiranja na vrh političke liste. Prvi – namiriti kadrove koji su nosili stranačku aktivnost. Drugi – na listi se moraju naći i partijske kolege iz unutrašnjosti. I treći – rezervisati mesta za ljude koji su povezani sa vlasnicima kapitala ili prosto rečeno, tajkunima
Koncertni nastup Tupaka Šakura, 15 godina nakon smrti
Cirkus mrtvih duša
Tupak Šakur je pre neki dan na pozornici ponovo zapevao i zaigrao, mada ga nema među živima već petnaestak godina, a Snup Dogi Dog je izašao na scenu pored njega, mada je živ. Ovaj trenutak na čuvenom Koačela festivalu održanom u SAD pamtiće mnogi, jer im je mimo svake logike ispunjena želja da bar za trenutak ponovo vide Tupaka "uživo", makar njegovu hologramsku projekciju. Sledeće pitanje je koga još od mrtvih ili nepostojećih pop zvezda želite da vidite na pozornici – "živog Elvisa", operu koju izvodi "živi Šaljapin" ili "Marija Kalas", ranog "Majlsa Dejvisa"? Zašto samo da stanemo na muzici, zamislite ostale izvođačke delatnosti – ili čak sport? Zamislite utakmice poznatih holograma?
Ruma
Opština potencijala
"Strategijom razvoja od 2010. do 2020. godine kao osnovni cilj predvideli smo da Ruma bude opština bez nezaposlenih. Ako nastavimo ovim tempom, Ruma će taj cilj ispuniti daleko pre 2020. godine. Mislim da je kriza 2008. usporila investicioni zamah koji je postojao. Cilj Rume u svakom slučaju mora da ostane da naš grad bude prvi u rešavanju problema nezaposlenosti", kaže Goran Vuković
Novi Sad
Ulaže se više nego ikad
"Uveli smo stimulanse za sve vrste uplata, bilo da je reč o zakupnini za objekte u vlasništvu Grada ili o isplati drugih dažbina Gradu. Danas u Novom Sadu imamo ozbiljne investicije. Samo su mala i srednja preduzeća u prethodnom periodu investirala preko sto miliona evra u svoje objekte", kaže Igor Pavličić
Izjava nedelje
»Domaće životinje najbolje osete ko je pravi kandidat.«
Matija Bećković, pisac, o čestim posetama političara u kampanji štalama ("Alo")
Intervju – Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa
Kad imaš platu 400 evra, sve je skupo
"Ono što je New Deal značio za Ameriku posle velike ekonomske krize, to bi mogla da bude izgradnja Južnog toka kroz Srbiju. Jer se na ovakav projekat prirodno naslanjaju mala i srednja preduzeća"
Televizija – Okruženje
Ogledalo sedme sile
Večno teoretičarsko pitanje o tome da li su mediji ogledalo ili avangarda jednog društva, jedno je od onih koja je na prostoru bivše Jugoslavije nepotrebno i postavljati. Ako je išta moglo da nagovesti u kojoj će se količini krvi ugušiti zajednička domovina, bili su to mediji. Ako je išta uticalo da ojačaju inače snažne ubilačke emocije, bili su to mediji. Konačno, ako danas postoji išta što vrlo slikovito prikazuje mehanizme vladanja i mentalnog upravljanja građanima nekadašnje države, to su svakako mediji. Nije stoga isključeno da će to, ukoliko se ikada izvučemo iz ovoga u šta smo do guše utonuli, postati očigledno upravo u medijima. Do tog trenutka, međutim, put je dug: baš kao i ljudi, mediji grcaju u problemima iz kojih je izlazak prilično neizvestan. O ovim problemima, ali i o slikama koje je medijsko ogledalo prikazivalo svih ovih godina, razgovaralo se u trećoj epizodi emisije "Okruženje". Prvi regionalni tok-šou koji se prikazuje na osam TV kanala u Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH, Makedoniji i Srbiji u startu je osmišljen kao pokušaj odgovora na pitanja "ko smo", "gde smo", "kakvi smo" i "šta nas čeka u budućnosti". Jedna od nezaobilaznih stavki ka tim odgovorima svakako je i pitanje "kakvi su nam mediji"