Francuska – Novo pozicioniranje

Merkron i Emangela

Nakon Bregzita jedina nuklearna sila, jedina stalna članica Saveta bezbednosti UN u Evropskoj uniji pokazuje ambicije da preuzme lidersku ulogu. Mladi, novi, ambiciozni predsednik Emanuel Makron vodi diplomatsku ofanzivu na steroidima, koja je, međutim, limitirana stanjem francuske ekonomije. Pitanje je kada će oduševljenje zbog izbornog hepienda zvano "makronmanija" početi da se topi. I dokle će udarni dvojac EU Emanuela Makrona i Angelu Merkel, od milja nazvan "Merkron" ili "Emangela", veslati u istom pravcu

Kultura sećanja – Sto godina od smrti Dragutina Dimitrijevića Apisa

Apis posle Apisa

"Apis nije mogao biti pomilovan, ne zbog atentata na Aleksandra, za koji je bio osuđen, nego za atentat na Franca Ferdinanda, za koji nije bio ni suđen", piše Slobodan Jovanović. Međutim, to je samo olakšalo njegovo sudsko ubistvo. Vođa Crne ruke streljan je isključivo zato da bi Aleksandar prigrabio njegovo mesto u društvu i državi – samo daleko moćnije, još opasnije, lišeno svih obzira, ali ne i ideologije

Lični stav – Balkan i EU

Tršćanski preokret ili zaokret

Pariski samit, održan u godini brojnih neočekivanih izbornih rezultata na tlu Evropske unije, nije doneo vidljivije pomake na polju regionalne saradnje, što ovogodišnjem susretu u Trstu daje obeležje popravnog ispita

Kultura sećanja – Sto godina od smrti Dragutina Dimitrijevića Apisa (III)

Jesen jednog hajduka

"Mi nismo ubili Aleksandra Obrenovića da bi Aleksandar Karađorđević vladao isto onako kao što je on vladao. Mi jesmo protivu Pašića, ali to je samo stoga što on više misli na stranku nego na narod i državu", objasnio je Apis svoje i držanje crnorukaca na Solunskom frontu prema prestolonasledniku i premijeru. Sve i da je mogao, drugačije nije želio. Račun za taj stav polako je ali sigurno dospevao na naplatu

Za Anitu Palenberg (1942–2017)

Rock’n’roll chick

Da li sa neumitnim odlaskom rokenrola kao kulturnog modela polako sa scene odlazi i rokenrol devojka, kao jedan od razloga zbog koga je on uopšte postojao?

Forum civilnog društva – Trst 2017.

Treći susret i nove teme

Promene koje Srbiju i druge države regiona vode ka načinu života koji već ima dobar deo Evrope podrazumevaju da oko tih promena postoji društveni konsenzus – a on je nemoguć bez uključivanja civilnog društva, građana i građanki, ekspertskih grupa, instituta i drugih nedržavnih aktera u političke i društvene procese

Evro barometar

Zašto kažeš Brisel, kad misliš na Berlin

Javno mnjenje u deset evropskih zemalja o Bregzitu, migracijama, ekonomiji, trgovini, briselskoj birokratiji i privrženosti EU, novim statusnim referendumima, i o rastućoj moći Nemačke

Stric

Kultura sećanja – Sto godina od smrti Dragutina Dimitrijevića Apisa

Čovek od koga su strepeli vladari

"Nikada, ni na ulici, ni u kavani nisam ga video sama, nego uvek u društvu većeg ili manjeg broja oficira koji su izgledali kao njegova pratnja", piše Slobodan Jovanović o svom savremeniku i poznaniku Dragutinu Dimitrijeviću Apisu. "Gledan tako među svojim ljudima, on je ne samo svojim fizičkim izgledom nego celim svojim držanjem činio utisak jednog kolovođe." Zaista – ko je bio taj pukovnik od koga su zazirali prinčevi i kraljevi, ministri i generali i kako ga je na gubilište poslao onaj koji mu je dugovao krunu? I zašto

Darko Rundek – Koncert, jubilej, knjiga

Povratak (posle)ratnika

Uz ovacije za oko dva i po sata programa, relativni manjkovi koncerta na Stadionu Tašmajdan primete se tek u poređenju s Rundekovim vrhunskim dometima

Salon – »Izazovi – Vojvodina« (I)

Između slobode i autonomije

Vojvodina, kao izazov, bila je glavna tema ovogodišnjeg skupa intelektualaca raznih profesionalnih usmerenja neformalne forumske institucije nazvane Salon, tema kojoj se pristupilo pre svega na stručan i konstruktivan način. U širokom korpusu pitanja razmatrano je, između ostalog, šta je Vojvodina danas, šta čini njen identitet, šta određuje autonomiju pojedinca, šta daje sposobnost zajednici da ima svoju autonomiju

Velika Britanija

Izbori u senci terorizma

Dežurna politička retorika govori da se mora sprečiti teroristička indoktrinacija mladih preko interneta. Uzroci te tragedije koja se ponavlja ne nalaze se, međutim, u virtuelnom prostoru, nego na zemlji