Razmena živih za mrtve sa Hezbolahom nije prvi takav slučaj. Najveća razmena zatvorenika dogodila se 2004. godine, kada je Izrael oslobodio 400 Libanaca u zamenu za oslobađanje jednog pukovnika u rezervi i tela trojice poginulih vojnika. Nakon poslednje razmene u izraelskim zatvorima nema više nijednog pripadnika Hezbolaha
Štampa vrvi od izveštaja o neslaganjima i nejedinstvu u vođstvu SPD-a
Tako vam je to s Deronjem: paori su njegova dnevna, mravlja strana, a tamburaši noćna, cvrčkovska, da prostite filozofska
Afrički političari, iako njihove države sarađuju i primaju pomoć zapadnih zemalja, pre svega EU i SAD, kada su unutrašnje stvari u pitanju, uglavnom se drže devize da afričke probleme treba ostaviti Afrikancima. Takav stav se može razumeti ukoliko se ima u vidu kolonijalna prošlost, ali u pojedinim primerima ne služi na čast onima koji se te devize pridržavaju
Smrt Tarasa Kermaunera ni za koga u Beogradu nije vest. Toliko je duboko propalo naše samopoštovanje: ništeći one koji su tvorili deo tvog života, poništavaš i sebe
Više od pola veka je bio u državnoj službi, doprevši do njenog samog vrha (predsednik vlade), da bi iz javnog života otišao posramljen, kad je na čast njegove porodice udario bestidni kralj
Katarina Karađorđević, princeza i supruga Aleksandra Karađorđevića ("Večernje novosti")
Velika drama oko toga što će opozicioni socijalisti odlučiti ko pravi vladu, kao da je to neki presedan: od 1990. do 2000. oni su samo dve godine vladali sami
Dok budemo gledali najbolje evropske reprezentacije u Austriji i Švajcarskoj, sa nostalgijom ćemo se prisećati 1960, 1968. i 1976, pa čak i 1992, kada smo, kao Jugoslavija, imali i igrače i igru, i tim i selektora (Antrfile: Ekskluzivno - Sećanje Dragana Džajića)
Za sve koji se na ovim prostorima, ali i u Evropskoj uniji, bave pitanjima proširenja, jedna od glavnih tema za razmišljanje jeste da li zemlje zapadnog Balkana treba da se udruže i zauzmu regionalni pristup procesu pridruživanja, ili ipak da nastave taj put svaka za sebe
Uz obaveznog službenog pratioca, majora Svetozara Garašanina, i poslužitelja Mite, sa knezom su se u Košutnjak tog kobnog popodneva izvezle u šetnju i tri žene
To junsko proleće ostavilo je neizbrisiv trag u istoriji – nezavisno od volje i želja neposrednih učesnika, ionako slučajno zatečenih tamo gde su se tih dana našli
Na nacionalnom studentskom takmičenju Microsoft Imagine Cup ubedljivo je pobedio tim mladih programera iz Kragujevca
Sarkozi, koji se sada bori da na svaki način slomi taj duh borbe za prava i kult nepoštovanja autoriteta, ubeđen je i da "je nasleđe ovog revolta uvelo cinizam u politiku i društvo i da je, pošto više nema pravila, moralnih vrednosti, poštovanja niti autoriteta, danas svima sve dozvoljeno"
Kako je moguće da svi koji su učestvovali u teškom zlostavljanju dvanaestogodišnje devojčice – od mladih nasilnica do medija gladnih maloletničkih pornografskih senzacija – prođu praktično nekažnjeno
Mada se Crkva trudi da u javnosti održava sliku o svojoj jedinstvenosti, kao i svaka institucija tog tipa, jasno je da unutar Crkve postoje mnoge struje. Poznavaoci kažu da prevagu odnosi ona strana koja uspe da se približi patrijarhu ili da drži pod kontrolom rad Sinoda
Olimpijska baklja, ritualno upaljena u Olimpiji 23. marta, spotiče se na gotovo svakom koraku – Pariz, London, San Francisko, Buenos Ajres... Masovni protesti, policijske intervencije, hapšenja, gašenje olimpijskog plamička, menjanje predviđene maršrute, nemili su pratioci simbola zamišljenog da predstavlja nešto sasvim drugo – praznik sportskog duha, mira i tolerancije
"Olimpijski plamen" goreo je prvi put na Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928. i, potom, u Los Anđelesu 1932. Bio je neka vrsta slučajne i ne baš značajne oznake Igara, sve dok se nemački profesor Karl Dim nije dosetio kako bi se "olimpijski plamen" mogao upaliti u Olimpiji – na Peloponezu, tamo gde su se tokom najmanje 1200 godina održavala takmičenja koja će inspirisati moderne olimpijske igre
Nikola Trajković, fudbaler Crvene zvezde ("Story")
Po spuštanju zavese na samitu, bilo je dovoljno samo dva sata da Bukurešt počne da liči na grad u kome prethodna tri dana kao da se ništa nije dogodilo. Kako se i poslednja kolona sa diplomatama uputila ka bukureštanskom aerodromu, tako je centar grada ponovo bio prepun automobila, policajci koji su se mogli videti na svakom koraku, nestali su, a pojavili su se i prvi prosjaci koji su prolaznicima tražili cigaretu. Jedino su džinovski plakati sa logom samita na zgradi Parlamenta i reklama sa likovima Buša, Putina, Merkelove, Sarkozija i Baseskua na video-skrinu, na trgu Unirea, svedočili da su se tu donosile odluke koje se tiču čitave planete
