Mario Vargas Ljosa – Književna biografija
Kao riba u vodi
Mario Vargas je pobunjenik, ali i sam kao da ne zna "protiv čega". On je protiv života bez cilja i smisla, smatra da je u svemu promašio zato što ni u šta nije verovao
Pariz
Kad ćemo u penziju
Iz ličnog ugla – Parada i glava
Ja znam gde ću biti 10. oktobra
Šta se zaista promenilo u odnosu na prošlu godinu kada je Parada ponosa otkazana iz bezbednosnih razloga i koliko smo sigurni da će ona ove godine doživeti svoju premijeru i da učesnici na njoj neće izgubiti glavu
Izložba Izbori 1990 – Dvadeset godina kasnije
Šta čoveku radi vreme
Izložba postavljena u sarajevskoj Umjetničkoj galeriji Bosne i Hercegovine u dnevnopolitičkom smislu je neodvojiva od ovogodišnjih opštih izbora u BiH koji se održavaju u nedelju 3. oktobra
Romsko pitanje u Evropi
Nema zemlje za Cigane
Evropska komesarka za pravdu Vivijen Reding je deportaciju Roma iz Francuske uporedila sa događajima iz Drugog svetskog rata, a ponašanje zvaničnog Pariza je opisala kao sramotno i šokantno. Francuska vlada reagovala je oštro na njene reči, predsednik Republike Nikola Sarkozi je Redingovoj poručio da Rome slobodno može da dovede u rodni Luksemburg. Romsko pitanje uzdrmalo je poslednjih meseci odnose unutar Evropske unije i rasplamsalo žučno raspravu o osnovnim ljudskim i evropskim vrednostima
Evropski univerzitet
Nauka i obrazovanje za XXI vek
Prateći kretanja i razvoj naučne misli i razvoj nauke i obrazovanja u Evropi i svetu i želeći da da svoj doprinos povezivanju obrazovno-naučnih institucija Evrope i Amerike, prof. dr Milija Zečević osniva Evropski univerzitet
Zapad i islam
Krstaši i mudžahedini
Širom Evropske unije vode se rasprave o zabrani nošenja burki, odeći koja podrazumeva potpuno prekrivanje lica i koju nose pojedine muslimanske žene. Neke zemlje su već preduzele konkretne korake. Drugi čovek Al kaide Ajman al Zavahiri se tim povodom u audio-poruci obratio muslimanskim ženama: "Moje muslimanske sestre, nosite svoj hidžab, čak i ako vas to košta novca, obrazovanja ili zaposlenja. Vi ste mudžahedati (ženski sveti ratnici) na najvažnijem bojnom polju"
Iz ličnog ugla – Kritički intelektualci u Srbiji
Uspon beznačajnosti
Ako jedno društvo sebi dozvoli da stigne dotle da se pristojnijeg, kritičnijeg, ponekad i obrazovanijeg sveta može sresti među "političkim delatnicima", negoli na katedrama univerziteta ili u kojekakvim, trebalo bi, "stručnim" udruženjima, onda je to društvo vrlo verovatno na dobrom i sigurnom putu samouništenja
Intervju – Svetlana Vukajlović, direktor RZZO-a
Ne bavim se politikom
Procenila sam da bi ova situacija, ovako kako se odvija, mogla da traje i sledeće dve godine, kao što traje u nekim drugim ustanovama. To nije dobro za Zavod, pošto mandat nije istekao samo meni već i svim direktorima filijala, a neizvesnost utiče na to da se sada svi više bave ličnim statusom, nego poslom
Holivud i Srbi
Anđelina osvete
Anđelina Džoli sa svojom ljubavnom pričom o Srbinu koji zarobljava muslimanku, a onda se zaljubljuju jedno u drugo, nije izmislila ništa novo. Čak i da je reč o famoznom "antisrpskom filmu", ona se samo uklapa u trend po kome su Srbi, zbog ratova u bivšoj Jugoslaviji, stavljeni na inače poširoki spisak ultimativnih filmskih zlikovaca. Kome baš mnogo smeta, nek se strpi, proći će
Evropska spoljna služba
Francusko-britanska predstava
Još uvek "strogo poverljiv" predlog Katarine Ešton, visoke predstavnice za spoljna i bezbednosna pitanja Evropske unije, o raspodeli ambasadorskih i diplomatskih funkcija u novoj Evropskoj spoljnoj službi, procurio je u javnost i izazvao buru negodovanja u "novim" članicama EU. Od 1900 EUplomata 90 odsto trebalo bi da bude iz 15 "starih" zemalja članica Unije, a od 115 ambasadorskih mesta samo dva bi trebalo da dobiju diplomate iz istočne Evrope
Uspeh u Belgiji
Pridruživanje Evropi
Mozak i govor
Moždani karantin za strane reči i tuđice
Koliko se moždani "centri" za govor razlikuju kod onih ljudi koji istovremeno govore kineski i francuski, a koliko kod onih koji govore srpski i hrvatski? I šta još krije arhitektura mozga
Portret savremenika – Vojin Đorđević
Lumpen-kapitalizam
Vojin Đorđević ima znatne troškove kako bi održao magiju svog uticaja na kreditore, poreznike i ministre Srbije. Nema te sponzorske akcije u kojoj on nije učestvovao, naročito u sportu, posebno košarci (fudbal drži drugi ogranak alko-mafije), pa čak i u rukometu, dok je predsednik jednog beogradskog rukometnog ligaša bio načelnik poreske uprave za Vojvodinu
Kultura sećanja – Vidosav Stevanović, Dnevnik samoće
Svedočanstva o sramnom vremenu
Iz knjige Vidosava Stevanovića Dnevnik samoće (1988–90 i 1991–93) izabrali smo nekoliko detalja: o jednoj poruci Dobrice Ćosića Ivanu Stamboliću iz 1986; o kafkijanskoj atmosferi i euforiji pobednika posle Osme sednice 1987. u kojoj su počeli bes i pad; o partijskoj istrazi povodom humoreske "Gojko i Savle"; o sudbini Dragiše Pavlovića političara koji je prvi suprotstavio Slobodanu Miloševiću; o beogradskoj čaršiji; o tehnologiji obračuna; o masovnoj opčinjenosti vođom i ostrakizmu njegovih oponenata – i o pitanju Slobe Miloševića: "Imaš li ti moj broj telefona? Zašto se onda ne javljaš?
Zoom
Kurirska posla Milke Forcan – Pamet se ne iskazuje izborom neprijatelja nego izborom saveznika
Da Mišković ima milionske fondove za medije, znaju i mala deca. Kako inače prodati juneći but, bez kosti, na akciji, s deset odsto popusta. Uostalom, to najbolje zna gospođa Forcan, u više anketa proglašavana za medijski najuticajniju ličnost u Srbiji
Srpsko-evropska posla
Revolucija u autobusu počinje
Ovako je u Berlinu: autobus na tu i tu stanicu stiže u 11.03, 11.07, 11.11 itd. Tako piše, a baš tako i biva, pa onda uđeš u klimatizovani dabldeker, penješ se na sprat, sedaš i razgledaš Berlin. Svaka sledeća stanica je ispisana na monitoru u prednjem delu vozila, a za svaki slučaj i preko zvučnika se na vreme najavljuje gde će autobus stati
Karađorđevići i Petrovići
Virtuelne dinastije i njihovi odnosi
Interes Srbije i Crne Gore za kraljevske porodice sasvim je u skladu sa svetskim trendovima: pripadnici različitih familija "plave krvi" nikada nisu bili nezanimljivi građanima, posebno ukoliko su u pitanju "primerci" živopisni poput Aleksandra Karađorđevića i Nikole Petrovića. Žalosno je, međutim, to što kraljevski prljav veš na drugim mestima podrazumeva vanbračne afere, problematičnu decu ili razuzdane princeze, a kod nas – opet i opet, iznova – nepravde stare skoro sto godina
Fragmenti iz jugoslovenske prošlosti
Jugosloven Tuđman, Radakrišnan, kurvoazije i Slobodan Penezić Krcun
Krcun je pričao i ponešto što nije bilo za objavljivanje, na primer, kako je uspeo da uhapsi Dražu Mihailovića. Rekao je da je u mladosti veoma poštovao četnike iz Prvog svetskog rata, da mu je bilo teško da shvati da je sada u odnosu na ljude, koji su sebe tako nazivali, na suprotnoj, neprijateljskoj strani. O Draži je rekao da je njegova tragedija bila, što je bio generalštabovac, a ne trupni oficir, što je hteo da diplomatiše, umesto da se bori. "On je svojom glupošću uterao srpskog seljaka, koji je zapravo bio odan kralju, nama u naručje", govorio je Krcun na moje veliko iznenađenje
Intervju – Zafir Hadžimanov, kantautor, glumac i pesnik
Од љубов не се бега
"U ovim mojim godinama dostigao sam nivo da mi niko ne treba na sceni osim jednog dobrog gitariste ili pijaniste koji će da me prati, a da ja sobom, svojim glasom, manirom, posvećenjem, dočaram sve filharmonije sveta, sve violine sveta, sve gajde sveta, a da se sve to čuje u tom jednom jedinom usamljenom glasu"
Lisica i ždral
Mali letnji zakonik
Volim da smišljam zakone pa bili ovi i samo gradskog ranga, mada bi evo ovaj o tablama mogao da bude baš i savezni
Međunarodni sud pravde
Trenutak istine
Trideset šest država, svih pet stalnih članica SB UN-a, stotine eksperata, savetnika i diplomata učestvovalo je u procesu pred Međunarodnim sudom pravde, što pokazuje da je teza o Kosovu kao "jedinstvenom slučaju" – puka koještarija
Rodonačelnici tabloidne štampe – Pera Todorović (1852–1907)
Legenda našeg modernog žurnalizma
Bez obzira na to što su ga na burnom životnom putu neprestano pratile kontroverze, Pera Todorović je postao legendarni lik modernog srpskog žurnalizma baš zato što je imao lucidnost i inteligenciju da ostane nezavisna ličnost čak i kada je bio u službi drugih, jer je zapravo uvek pisao u javnom interesu