"Što se Balkana tiče, rekao bih da tu postoji nekakva kontradikcija, to je baš čudno… Unekoliko, čini se da je sve kao na Zapadu, ali postoje i istočnjački uticaji… S jedne strane postoji izvesna rafiniranost kulture, a postoji i taj element divljačkog nasilja. Skoro isto kao u Americi"
Džoni Štulić o Kosovskom boju i Marku Kraljeviću, ko je i kakav je Marko bio, i zašto je na Kosovo zakasnio
"Sredinom juna 1992, neka srpska vojna ili policijska formacija provalila je u naš stan i sina i mene nasilno mobilisala. Rafal u vrata, a onda: ‘Neka izađu svi muškarci!’ Sišao sam sa sinom. Ispred zgrade su već bile okupljene ostale komšije. Postrojili su nas, rasporedili: Srbe na jednu, Hrvate i Bošnjake na drugu stranu. Sjećam se, Nikola Šupica – ogroman, krupan čovjek u nekim razvaljenim papučama, magistar ekonomije, govori četiri strana jezika – pobunio se kada su ga izveli: ‘Ja sam Jugosloven!’, rekao je. ‘Neću sa vama!’ Nije pomoglo; kao i nas, i njega su odvojili na srpsku stranu. Odveli su nas na Vrace, iznad Grbavice, gdje su bili smješteni srpski magacini i komanda. Zadužili smo puške. ‘Napunite ih!’, naredili su. Kako da ih napunimo, bog te vidio! Pokazali su nam i komandovali: ‘Pucaj!’ Na Sarajlije, na komšije, na prijatelje, na braću... ‘Samo prebacujte preko Miljacke!’, vikali su"
Pasteli Ljubice Cuce Sokić iz njene zaostavštine, među kojima i deset koji do sada nisu viđeni, izloženi su u Galeriji SANU
Danas bi Jan Palah imao 64 godine, poput onih čikica džezera sa Karlovog mosta. Da je živ, uživao bi u raspamećujućoj lepoti svog slobodnog grada
Savezni ustavni sud Nemačke odlučiće 12. septembra da li su zakoni neophodni za sprovođenje fiskalnog pakta o štednji i uspostavljanje Evropskog stabilizacionog mehanizma ESM protivni nemačkom ustavu ili ne. Dotle će čitava kompozicija za spasavanje evra i evrozone morati da pričeka
"Hajne je rekao: loši pisci pišu to što im se kaže; mi, dobri pisci, pišemo ono što znamo, a Gete piše šta hoće. Ja nisam Gete i zato pišem ono što znam."
Mislim da je odluka predsednika Vujanovića da prisustvuje inauguraciji Tomislava Nikolića bila vrlo dobra i promišljena, jer – u simboličkoj ravni – predstavlja još jedan dokaz da Crna Gora uvažava ono što je demokratski izbor građana Srbije; istovremeno, to je i znak našeg opredjeljenja da sa Srbijom i njenim demokratski izabranim rukovodstvom gradimo najbolje odnose
Mislim da je odluka predsednika Vujanovića da prisustvuje inauguraciji Tomislava Nikolića bila vrlo dobra i promišljena, jer – u simboličkoj ravni – predstavlja još jedan dokaz da Crna Gora uvažava ono što je demokratski izbor građana Srbije; istovremeno, to je i znak našeg opredjeljenja da sa Srbijom i njenim demokratski izabranim rukovodstvom gradimo najbolje odnose
Da li je Angela Merkel prošle nedelje izgubila u Briselu? Da li Mediteranski klub dužnika slavi Pirovu pobedu? Kako su se premijeri Italije i Španije i predsednik Francuske udružili protiv nemačke kancelarke, kako su ucenom obuzdali nemačku opsesiju štednjom, ali pristali da se upuste u igru prebacivanja dela suvereniteta na briselsku administraciju
Na međunarodnom Bečkom festivalu prikazan je niz predstava koje tematizuju savremeni politički trenutak. Najjači utisak ostavile su, međutim, dve predstave koje se odigravaju u prvoj polovini XX veka, a koje na vanvremenski način problematizuju odnos dobra i zla
Koliko nadležnosti nacionalnih država treba prebaciti na Brisel. Zašto Nemačka neće beskonačno da servisira "transfer-uniju evrozone", mada bi u slučaju da evro krahira ona bila na gubitku oko 700 milijardi evra. O čemu će se razgovarati na još jednom kriznom samitu Evropske unije posvećenom spasavanju evra
Tek pre pet ili deset godina prvi put sam čitao Gombrovičeve dnevnike: nisam se dakle poveo za njim, nego sam do onoga što je Vitold zapisivao u prvoj godini mog života došao nekom svojom linijom
"Kako to da su svi – ratne vojvode i portparoli, sps/jul-ovski ministri i tajkuni – u međuvremenu postali ugledni građani, državni funkcioneri i činovnici, a da je taj status nekako izmakao samo Ljubiši Ristiću? Zašto je, od tolikih, jedino njemu ukinuto pravo na rad"
Posle Irske, Grčke i Portugala i Španija se obratila za pomoć Evropskoj uniji. Za sanaciju ugroženih španskih banaka EU je odobrila 100 milijardi evra. Sličan scenario preti Kipru, a Italija ne uspeva da se izbori sa ogromnim dugovima i nalazi se u recesiji. Stroge mere štednje pokazale su se kao nedovoljne za suzbijanje krize, a dok se države evrozone dogovaraju šta im je činiti, kriza se i proširuje i produbljuje
Ivica Dačić, ministar policije, dodelivši plaketu MUP-a patrijarhu Irineju (B92)
Do 2011. godine uloženo je više od 22 miliona evra, pre svega u tehnološko prestrukturiranje i modernizaciju opreme za proizvodnju vrhunskih vina, čime je stvorena jedna od najmodernijih vinarija u regionu sa svetskim ugledom
Mnogi elementi epohe u kojoj se dešava radnja filma Bel Ami Deklana Donelana i Nika Ormeroda, urađenog prema istoimenom Mopasanovom romanu, snažno korespondiraju s našim vremenom. Ima tu vojnih intervencija, političko-bankarsko-berzanskih prevara, zloupotrebe masovnih medija i čega sve ne. Čitav taj kontekst, međutim, u filmu ostaje u pozadini međuljudskih odnosa i ljubavnih igara
U svom dnevniku Koča Popović ocenjuje branitelje srpstva i "Srbe po profesiji". On kaže: "Bašibozluk, bagra i brabonjci ustali da obnove Dušanovo carstvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih makar malo opameti, a oduševljeno kliču svakome ko ih još više zaglupljuje, unazađuje i unesrećuje. Žalosno je što su Srbi u civilizacijskom i kulturnom pogledu ostali na nivou na kome su bili pre sto godina. Oni nisu u sukobu sa svetom, već sa samima sobom, vraćajući se na šajkaču i opanak iz kojih su jedva izašli. Bio sam i ostao Srbin, ali nisam bolesna zadribanda i Srbenda. Takvi su izdali i osramotili srpski narod i narugali se njegovoj slavnoj istoriji." Konačno se videlo da mu je budućnost dala za pravo, Koča je jedan od retkih ljudi koji su bez lične sujete postali nemirna savest našeg doba
Povodom sedamdesetogodišnjice smrti velikog slikara, u beogradskom Domu vojske Srbije otvorena je izložba slika Save Šumanovića na kojoj se nalaze platna nastala tokom poslednje decenije njegovog života
Njegovo carsko veličanstvo sultan Sulejman Prvi, Vladar carske kuće Osmana Sultan sultana, Kan kanova, Zapovednik vernika i naslednik proroka Gospodara svemira, Zaštitnik svetih gradova Meke, Medine i Jerusalima, Vladar Tri Grada: Konsatntinopolja, Adrijanopolja i Burse, i Damaska i Kaira, celog Azerbejdžana, Magrisa, Barke, Kairuana, Alepa, arapskog Iraka i Ajima, Basre, El Hasa, Dilena, Rake, Mosula, Partije, Dijar-i bekra, Kurdistana, Kilikije, vilajeta Erzerum, Sivasa, Adane, Karamana, Vana, Berberije, Abisinije, Tunisa, Tripolija, Damaska, Kipra, Rodosa, Kandije, vilajeta Moreje, Mramornog mora, Sredozemnog mora, Crnog mora i njihovih obala, Anadolije, Rumelije, Bagdada, Grčke, Turkistana, Tatarije, Kirkazije, dve oblasti Kabarde, Gruzije, ravnice Kipšaka, cele Tatarske zemlje, Kefe i susednih zemalja, Bosne i od nje zavisnih zemalja, grada i tvrđave Beograda, vilajeta Srbije sa svim zamkovima, tvrđavama i gradovima, Albanije, celog Iflaka i Bogdanije, kao i svih zemalja i granica koje od njih zavise, te mnogih drugih zemalja i gradova
Nedavno završena velika retrospektivna izložba u Berlinu i otvaranje iste postavke početkom juna u Parizu još jednom skreću pažnju na delo Gerharda Rihtera, jednog od najvećih umetnika današnjice, slikara koga mnogi smatraju Pikasom XXI veka
"Narodni muzej ne radi 10 godina. Sramota! I Savremeni muzej je zatvoren. Zašto? Sad živimo u kokošinjcu, jadna nam majka! Toliko smo politizovani – nemamo muzeje, ali zato imamo politiku! Nešto nam se desilo, nešto što ne nosi ništa dobro"
Dok protivnicima dominacije nemačke politike štednje Fransoa Oland uliva nadu, a razvoj političke situacije u Grčkoj, koja se nalazi na korak od ispadanja iz evrozone i u kojoj pobedonosna levica prkosi briselskoj tehnokratiji, bezmalo svima uteruje strah u kosti, budućnost Evrope opet zavisi od dogovora između Berlina i Pariza
