Lisica i ždral

U okovima drugorednosti

Tek pre pet ili deset godina prvi put sam čitao Gombrovičeve dnevnike: nisam se dakle poveo za njim, nego sam do onoga što je Vitold zapisivao u prvoj godini mog života došao nekom svojom linijom

Intervju – Ljubiša Ristić, reditelj (ceo tekst)

Moj obračun s nama

"Kako to da su svi – ratne vojvode i portparoli, sps/jul-ovski ministri i tajkuni – u međuvremenu postali ugledni građani, državni funkcioneri i činovnici, a da je taj status nekako izmakao samo Ljubiši Ristiću? Zašto je, od tolikih, jedino njemu ukinuto pravo na rad"

Bitka za evro

Ko je sledeći

Posle Irske, Grčke i Portugala i Španija se obratila za pomoć Evropskoj uniji. Za sanaciju ugroženih španskih banaka EU je odobrila 100 milijardi evra. Sličan scenario preti Kipru, a Italija ne uspeva da se izbori sa ogromnim dugovima i nalazi se u recesiji. Stroge mere štednje pokazale su se kao nedovoljne za suzbijanje krize, a dok se države evrozone dogovaraju šta im je činiti, kriza se i proširuje i produbljuje

Izjava nedelje

»Onaj koga bog ne prevaspita, doći će u ruke policije.«

Ivica Dačić, ministar policije, dodelivši plaketu MUP-a patrijarhu Irineju (B92)

Vinarija Tikveš – Kavadarci, Makedonija

Pažnja i ljubav kao ključni sastojci

Do 2011. godine uloženo je više od 22 miliona evra, pre svega u tehnološko prestrukturiranje i modernizaciju opreme za proizvodnju vrhunskih vina, čime je stvorena jedna od najmodernijih vinarija u regionu sa svetskim ugledom

Film

Novinarove opasne veze

Mnogi elementi epohe u kojoj se dešava radnja filma Bel Ami Deklana Donelana i Nika Ormeroda, urađenog prema istoimenom Mopasanovom romanu, snažno korespondiraju s našim vremenom. Ima tu vojnih intervencija, političko-bankarsko-berzanskih prevara, zloupotrebe masovnih medija i čega sve ne. Čitav taj kontekst, međutim, u filmu ostaje u pozadini međuljudskih odnosa i ljubavnih igara

Intervju – Dušan Čkrebić, publicista i bivši predsednik Predsedništva Srbije (celo)

Tajna Koče Popovića

U svom dnevniku Koča Popović ocenjuje branitelje srpstva i "Srbe po profesiji". On kaže: "Bašibozluk, bagra i brabonjci ustali da obnove Dušanovo carstvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih makar malo opameti, a oduševljeno kliču svakome ko ih još više zaglupljuje, unazađuje i unesrećuje. Žalosno je što su Srbi u civilizacijskom i kulturnom pogledu ostali na nivou na kome su bili pre sto godina. Oni nisu u sukobu sa svetom, već sa samima sobom, vraćajući se na šajkaču i opanak iz kojih su jedva izašli. Bio sam i ostao Srbin, ali nisam bolesna zadribanda i Srbenda. Takvi su izdali i osramotili srpski narod i narugali se njegovoj slavnoj istoriji." Konačno se videlo da mu je budućnost dala za pravo, Koča je jedan od retkih ljudi koji su bez lične sujete postali nemirna savest našeg doba

Izložba – »Poslednja decenija«

Usamljenost Save Šumanovića

Povodom sedamdesetogodišnjice smrti velikog slikara, u beogradskom Domu vojske Srbije otvorena je izložba slika Save Šumanovića na kojoj se nalaze platna nastala tokom poslednje decenije njegovog života

Portret savremenika

Veliki Turčin, Sulejman Veličanstveni ili Zakonodavac

Njegovo carsko veličanstvo sultan Sulejman Prvi, Vladar carske kuće Osmana Sultan sultana, Kan kanova, Zapovednik vernika i naslednik proroka Gospodara svemira, Zaštitnik svetih gradova Meke, Medine i Jerusalima, Vladar Tri Grada: Konsatntinopolja, Adrijanopolja i Burse, i Damaska i Kaira, celog Azerbejdžana, Magrisa, Barke, Kairuana, Alepa, arapskog Iraka i Ajima, Basre, El Hasa, Dilena, Rake, Mosula, Partije, Dijar-i bekra, Kurdistana, Kilikije, vilajeta Erzerum, Sivasa, Adane, Karamana, Vana, Berberije, Abisinije, Tunisa, Tripolija, Damaska, Kipra, Rodosa, Kandije, vilajeta Moreje, Mramornog mora, Sredozemnog mora, Crnog mora i njihovih obala, Anadolije, Rumelije, Bagdada, Grčke, Turkistana, Tatarije, Kirkazije, dve oblasti Kabarde, Gruzije, ravnice Kipšaka, cele Tatarske zemlje, Kefe i susednih zemalja, Bosne i od nje zavisnih zemalja, grada i tvrđave Beograda, vilajeta Srbije sa svim zamkovima, tvrđavama i gradovima, Albanije, celog Iflaka i Bogdanije, kao i svih zemalja i granica koje od njih zavise, te mnogih drugih zemalja i gradova

Umetnost – Retrospektiva Gerharda Rihtera

Slikar u doba fotografije

Nedavno završena velika retrospektivna izložba u Berlinu i otvaranje iste postavke početkom juna u Parizu još jednom skreću pažnju na delo Gerharda Rihtera, jednog od najvećih umetnika današnjice, slikara koga mnogi smatraju Pikasom XXI veka

Intervju – Petar Omčikus, slikar

Čitač duše

"Narodni muzej ne radi 10 godina. Sramota! I Savremeni muzej je zatvoren. Zašto? Sad živimo u kokošinjcu, jadna nam majka! Toliko smo politizovani – nemamo muzeje, ali zato imamo politiku! Nešto nam se desilo, nešto što ne nosi ništa dobro"

Evropa – Svađa zbog štednje

Merkoland ili propast

Dok protivnicima dominacije nemačke politike štednje Fransoa Oland uliva nadu, a razvoj političke situacije u Grčkoj, koja se nalazi na korak od ispadanja iz evrozone i u kojoj pobedonosna levica prkosi briselskoj tehnokratiji, bezmalo svima uteruje strah u kosti, budućnost Evrope opet zavisi od dogovora između Berlina i Pariza

Francuska – Pobeda Fransoa Olanda

Internacionala na Jelisejskim poljima

Francuzi od svog novog predsednika očekuju da pređe sa reči na dela. Socijalisti širom Evrope želeli bi da jedna lasta ovog puta čini proleće. Konzervativne evropske vlade se nadaju da će se Olandova predizborna obećanja rasprhnuti pred tržišnom stvarnošću. Strepnja od sukoba Berlina i Pariza i da li će Oland pobediti vetrenjače

Intervju – Darko Babić, generalni direktor DHL-a za Srbiju i Crnu Goru

Spremni za budućnost

"DHL se već prilagođava u meri u kojoj je to moguće u određenoj zemlji. Mi u nekim državama koristimo sto odsto obnovljive izvore energije, ali u Srbiji to još nije moguće"

Intervju – Goran Vejvoda, multimedijalni umetnik

Kvadrat tišine

"Mlade koji se danas šetaju i slušaju muziku tako što između sebe podele dve slušalice istog telefona pa gajtani tih slušalica naprave slovo Y ja zovem ‘Y generacija’. Muzika koju slušaju obeležava njihov teren koji postaje nedopstupan za druge. To je grozno, ljudi po celom svetu hodaju sa čepovima u ušima! Šalju gomilu podataka jedni drugima, ali ne komuniciraju. Napišu SMS: sad sam u klozetu, sad sam u busu. To su samo podaci, tu nema ljudi. Ne kažem da svi treba da se držimo za ruke na ulici, ali kad bismo se makar malo bolje čuli..."

Moj muški život

Plastika

Žene imaju iracionalne ideje oko sopstvenog izgleda, pogotovo dok su mlade i lepe. Te ne sviđa joj se ovo, te ne sviđa joj se ono. Ranije, dok se znalo reda, lepo bi joj rekli da ćuti i da se pogleda u ogledalo

Sabrane priče Hulija Kortasara

Igre i opsesije

U dve knjige i na više od 1200 stranica nedavno su u izdanju Službenog glasnika i u prevodu Aleksandre Mančić objavljene sabrane priče Hulija Kortasara, jednog od najvećih pisaca XX veka

Novi mediji – Fenomen novih francuskih magazina

Novine s ljudskim licem

Poslednjih godina u Francuskoj se pojavio čitav niz časopisa za geopolitiku, društvena pitanja i kulturu koji neguju drugačiji pristup čitaocima, suprotan površnosti instant sadržaja kojima ih svakodnevno preplavljuju internet, televizija i dnevna štampa

Evropske sudije i tužioci za demokratiju i slobodu u Srbiji

Saglasnost o poraznom

Poraznu ocenu je rekla francuska sutkinja Simon Gaborio: "Članovi Visokog saveta sudstva su saglasni sa svim onim što se sada događa s reformom." Niti je napravljena lustracija – naprotiv, političke partije su krojile i kroje sudijske liste – niti znaju izabrani i reizabrani koji su kriteriji važeći, niti ima nezavisnog sudstva, niti ima vladavine prava za građane, pa ni za sudije. Homenovski rečeno – niko od nas nije njihov nivo

Još jedanput o Miroslavu Krleži

Kutijica olovnih slova

Ostali su Banket u Blitvi koji pobožno čitam jednom godišnje i Zastave koje takođe valja čitati jednom godišnje. I još svačega je ostalo, ali meni iz glave ne izlaze poslednje rečenice Banketa: "Kutija olovnih slova, a to nije mnogo... ali je jedino što je čovjek do danas izumio kao oružje u obranu svog ljudskog ponosa"

Intervju – Cvetan Todorov

Ne dajte vlast intelektualcima!

Znameniti francuski teoretičar bugarskog porekla Cvetan Todorov (prevođen i na srpski, najviše u Biblioteci XX vek) nedavno je boravio u Mariboru, ovogodišnjoj evropskoj prestonici kulture. Tom prilikom je za ljubljansko "Delo" dao intervju govoreći, između ostalog, o tome jesu li u pravu "novi apokaliptičari", mahom sa levice, o olako zaboravljenom totalitarnom nasleđu istočne Evrope" o "ikonama levice" Žižeku i Bađuu, Evropi, izboru između demokratije i nihilizma... Intervju prenosimo u celosti

Zašto se Evropa pribojava grčkih izbora

Nepodnošljiva lakoća tehnokratije

Pod sve većim socijalnim pritiskom, ali i zbog stotina hiljada ilegalnih imigranata, jačaju levičarske i ultradesničarske partije i otpor Grka prema rigidnim merama štednje koje nameće Brisel. Da li Grčkoj preti bezvlašće, da li će Grci i dalje igrati tehnokratsku igru i zašto bi pobuna u Grčkoj mogla da zapali Evropu rastućih socijalnih tenzija

Društveno odgovorno poslovanje – Societe Generale Srbija

Širi kontekst je koristan

"Strateška primena CSR principa može doneti znatne uštede u poslovanju, posebno kada je reč o merama za smanjenje potrošnje resursa"

Kraljevska grobnica

Druga sahrana kralja jedne nesreće

Petar II, koji je imao 11 godina kada je posle smrti svog oca Aleksandra I postao kralj, 17 – 27. marta 1941, dvadeset jednu kada je izgubio vlast, 32 godine posle smrti biće prenet iz Libertivila na Oplenac. Na čelu odbora za sahranu biće predsednik Srbije. Ni u jednoj od balkanskih država monarhija nije vraćena na vlast, ali se u svima uz manje ili više pijeteta zatvaraju knjige prošlosti

Ličnost iz vesti – Arno Danžan (broj 1107)

Bivši špijun u evropskoj odbrani

Biznismen Ratko Knežević tvrdi da je francuski obaveštajac Arno Danžan "omiljeni" prijatelj Mila Đukanovića i Stanka Subotića. Navodno je upravo on omogućio Subotiću da se uprkos poternici Interpola nesmetano kreće Francuskom, organizovao susret Đukanovića i predsednika Francuske Nikole Sarkozija, svesrdno pomogao da Tomislav Nikolić rasturi Srpsku radikalnu stranku i sve vreme održavao prisne kontakte i sa Čedomirom Jovanovićem i Bebom Popovićem, kao i sa Hašimom Tačijem. Ako je suditi po Kneževićevim iskazima, Danžan je u raznoraznim političkim i kriminalnim peripetijama na Balkanu odigrao ključnu, gotovo mitsku ulogu

Intervju – Aleksa Gajić, strip crtač

Epski heroji i Beograd budućnosti

"Izgled grada odgovara mentalitetu njegovih stanovnika, a mentalitet traži više od sto godina da bi se promenio. Meni ne smeta ovakav Beograd. Čudnije bih se osećao u nečem uglancanom nego u nečem životnom. To važi i za strip i za grad"

Francuska – Predsednički izbori

Gospodin Normalni protiv malog Napoleona

Jedan bauk kruži Evropom, bauk Fransoa Olanda, koji bi mogao da digne na noge milione nezadovoljnih u Evropi koja se pretvara u tehnokratsku tvorevinu nameta, dažbina i discipline. Kako je predsednički kandidat socijalista prodrmao svoju učmalu partiju i ulio nadu socijaldemokratama širom Evrope. Kako aktuelni predsednik Nikola Sarkozi koketira sa krajnjom desnicom ne bi li nadoknadio prednost rivala. Zašto su se finansijski svet i konzervativne evropske vlade uspaničili, bojkotuju Olanda i podržavaju Sarkozija, a evropska levica ponovo otkriva svoj identitet. Da li su predsednički izbori u Francuskoj nova prekretnica u Evropi i kako je jedan neugledan partijski funkcioner preko noći vratio ideologiju na evropsku političku scenu