Evropske integracije Srbije (16)
Koliko košta životna sredina
Jedno od najskupljih i najzahtevnijih poglavlja
Povodom izložbe
Neko iz slike gleda vas
Triptih Ljube Popovića U čast Džejmsa Džona Frejzera (260×810 cm), koji je prvo krasio beogradski hotel "Interkontinental", zatim je da ne bi smetao gostima pokriven zavesom i na kraju sklonjen u podrum, od prošle subote izložen je u Modernoj galeriji Valjevo. Delo je od vlasnika hotela pozajmljeno samo na godinu dana, a izložba će trajati tri meseca. Prenosimo delove teksta akademika Ljubomira Simovića objavljenog u katalogu ove izložbe
Reportersko ‘odanje po Sajmu knjiga
Legalizacija legitimiteta
Sve bilo u totalnom nadmašivanju: na Vulin ministarstvu sve pojedeno; Šešelj, pri marševskom koraku naučno pit’o, Gde ćemo sad; Dačić svratio da ne kažu da nije svratio; na nezavisnom "Informeru" umetnica u domindžos haljetku; a kod Zoranah redovi nisu odujimali...
Jubilej
Dvostruka nostalgija
Pre 40 godina premijerno je prikazana serija Grlom u jagode, koja se sada gleda i kao legenda i kao život oko nas
Evropske integracije Srbije (13)
Socijalna i industrijska politika
Do kraja Godine preduzetništva, kako je Vlada Republike Srbije nazvala tekuću godinu, ostalo je nešto više od dva meseca. Biće apsurdno ako dotad poglavlje koje se tiče preduzetništva ne bude otvoreno
Politika i društvene mreže
Javi Đuri da blokira Fejsbuk
Sve veći broj korisnika Fejsbuka iz Srbije žali se da su im profili na ovoj mreži suspendovani zbog fraza i parola uperenih protiv vlasti i premijera lično
Intervju – Rajnhard Bitikofer, poslanik grupe Zelenih u Evropskom parlamentu
Pregovarački proces na zelenoj grani
"Naročito važnu ulogu u pristupanju Evropskoj uniji ima regionalni kontekst, kao kada kreatori politike u Srbiji pomažu u zaustavljanju štetnih akcija u Republici Srpskoj"
50. Bitef
Glupa Evropa, tužna Afrika, vesela Koreja
Jubilarno izdanje najuglednijeg pozorišnog festivala proteklo je u znaku prevazilaženja granica, ne samo regiona, nego i Evrope
Feljton – Beše jednom Nolit...
Crnjanski protiv levice
Namera ove priče nije da na primeru nekad velikog i važnog izdavača ukaže kako novo vreme uništava stare vrednosti. Nikola Bertolino, prevodilac i pisac, i jedan od urednika Nolita, napisao ju je isključivo radi sećanja na zlatno doba ovdašnjeg izdavaštva
56. Oktobarski salon
Onaj kome je do ljubavi
Emocija u mnogoznačnim i mnogobrojnim vidovima, dakle, nešto što je svima blisko i bitno, karakteristika je ovogodišnje najveće likovne manifestacije u zemlji
VREME BR 819. 14. SEPTEMBAR 2006.
Španija u srcu
Povodom osamdesetogodišnjice početka španskog građanskog rata (1936-1939) ponovo objavljuje tekst štampan u Vremenu pre deset godina
Vučić i mentalitet
Zašto Vučiću ne valja narod
Ako postoji tačka koja spaja nekadašnjeg mladog i ratobornog generalnog sekretara Srpske radikalne stranke i ovog današnjeg zrelog, upodobljenog, proevropskog, pronordijskog premijera Srbije, onda je to prezir prema građanima ove zemlje. Kao što sada nismo dovoljno pošteni, vredni i strpljivi, tako ni onda nismo svi bili dovoljno ratoborni, nacionalno svesni i žedni hrvatske ili bošnjačke krvi
Libija – Istraga o intervenciji i kolapsu i budućim političkim opcijama Velike Britanije 2016/17.
Pod krilima Ujedinjenog zaštitnika
Britanski parlament podneo je detaljan izveštaj o olakom ulasku u rat u Libiji uz veliku podršku domaćeg javnog mnjenja. Bila je to još jedna intervencija u duhu politike nasilne promene režima. Posledice po Libiju su bile razarajuće, a sa izbegličkom krizom stigle su i do Evrope
Intervju – Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa
Oštar zaokret ka svetskom pozorištu
"Rešili smo da na libansku predstavu, i zbog teme i zbog nepostojanja jezičke barijere, dovedemo migrante iz Sirije koji se trenutno nalaze u Krnjači – da budu publika kao i svi mi ostali"
Vojvođanski forum – Kultura dijaloga (I)
Izazovi slobodne misli
U mestu Bukovac, u okolini Sombora, 9. septembra održan je susret pod nazivom Vojvođanski forum. Ovaj jedinstveni filozofski kružok postoji već 20 godina i do sada je funkcionisao izvan očiju javnosti, uglavnom u Novom Sadu, a učesnici ga zovu jednostavno Salon. Više od sto mislećih individualaca, uglavnom liberala, sastajali su se jednom mesečno i diskutovali o društvenim diskursima, razmenjivali poglede na političke, filozofske, sociološke i druge teme relevantne za vojvođansko i srpsko društvo
Žan Arp
Dadaland (Cirih 1915–1920)
Intervju – Cat Power, kantautorka
Slušajući vetar
"Kao mnogi južnjaci bila sam opsednuta knjigom Ubiti pticu rugalicu, ta knjiga me je naterala da plačem. Nepravda me je naterala da plačem. Osećam da je to tema koja se ponavlja u mom životu stalno… kako ja pokušavam da pomognem svetu… Znam da nisam u tome sama"
Sto godina dade
Polazna tačka promena
"Poštenje, domovina, moral, porodica, umetnost, religija, sloboda, bratstvo nekada su odgovarali čovekovim potrebama. Sada od toga nije ostalo ništa, osim skeleta konvencija... treba usavršiti veliki negativan posao destrukcije. Mi moramo čistiti i prati", poruka je Tristana Care, jedna od brojnih dadaističkih poruka koje su ove nedelje prisutne u Beogradu
Intervju – prof. dr Stojan Radenović, matematičar
Za istraživanje granice ne postoje
"Dobri mentori nisu sebični, vole mlade, imaju dobrotu i ne ističu sebe, a loši su oni koji žele da iskoriste doktoranda da im on uradi sve, a da oni zarade novac. Matematika to ne trpi, po tome je bliža umetnosti. Matematičar mora da ima ljubav, kapacitet i radoznalost"
Istorija, kultura, tradicija
Vizantija živi
Iako se država Nemanjića u kulturološkom pogledu danas shvata kao deo vizantijskog sveta, ona je baštinila njegov rimski karakter, ostajući na taj način u zapadnjačkom, papskom diskursu Rimsko-vizantijskog carstva. Ovo je jedna od tema o kojima se govorilo na Međunarodnom kongresu vizantologa, skupu zbog kog je beogradska vizantologija bila u centru naučne pažnje
Intervju – Slobodan Šijan, filmski reditelj, vizuelni umetnik i pisac
O podrumskim mračnim salama
"Čini mi se da stvaraoci uvek imaju potrebu da razotkrivaju neke nezvanične verzije naše zbilje – otud i ti filmovi koji se ne dopadaju delu javnosti. Međutim, taj isti deo javnosti bi se zgrozio realno prikazanom slikom o sebi samima. Oni sebe doživljavaju kao holivudski film"
Četvrt veka od raspada SSSR
Politička ekonomija propalog puča
Kako je SSSR došao do stanja raspada. Kako su pučisti amnestirani i kako se u Rusiji manifestuje postimperijalni sindrom
Feljton – Igre u Olimpiji (4)
Obnova
U omiljene dvorske zabave spadale su igre loptom, što je glave koštalo bar jednog vizantijskog cara, Aleksandra, koji je posle jedne žestoke utakmice odigrane 6. juna 913. godine dobio izliv krvi i umro dva dana kasnije. Ponešto od stare tradicije atletskih nadmetanja može se naslutiti u običaju povremenog priređivanja borbi rvača i pesničara za zabavu cara i njegovih pratilaca
Kultura sećanja – Pogrom zrenjaninskih Jevreja
Krajnja destinacija smrt
Pre tačno sedamdeset i pet godina, u osam sati ujutro, iz Honvedkasarne prva grupa Jevreja odvedena je na pristanište i ukrcana na šlep. Druga grupa ukrcana je u podne na drugi šlep. Obe kolone pratili su esesovci sa vučjacima. Zrenjaninci su ih posmatrali. Da li je neko iz te "publike" mahao, da li se oprostio od dotadašnjih komšija, mušterija, prijatelja? Neki su možda plakali, nemoćno saosećali. Da li su neki mrmljali ili vikali da tako treba? Da treba da se očisti grad? Pretpostavljam da je većina bila ravnodušna, kao što smo mi danas često ravnodušni prema tuđim nesrećama
Intervju – Slobodan Gavrilović, sociolog i član Glavnog odbora Demokratske stranke
Srbijom vladaju ljudi sa dna kace
U našem društvu je prisutno totalno prilagođavanje koje uništava pojedince, uništava ljude. Ali i totalno neprilagođavanje vodi u sukobe i u razaranje. Treba nam mera u kojoj se prilagođavanje neće plaćati porobljavanjem. Najveći broj ljudi koji danas učestvuje u toj politici, takozvanoj vladajućoj, meni deluje jako nesrećno. Veliki hidrolog Miladin Pećinar odbio je u Titovo vreme da potpiše projekat za izgradnju Hidroelektrane "Đerdap". Ja ne znam da li bi neko danas smeo da odbije da potpiše nešto
Presuda Zdravku Mustaču i Josipu Perkoviću
I to im je hvala…
Ko s Tuđmanom tikve sadi, završi u nemačkom zatvoru. Zdravko Mustač i Josip Perković, bivši načelnici jugoslovenske i hrvatske državne bezbednosti, ljudi koji su 1989. i 1990. uveliko pomogli dolasku na vlast Franje Tuđmana i HDZ, i kasnije pod njegovim režimom obavljali veoma osetljive poslove iz oblasti bezbednosti, dobili su u prvostepenoj presudi Višeg zemaljskog suda u Minhenu – doživotnu robiju. Tamo su ih oterali upravo oni ekstremni hrvatski emigranti kojima su omogućili povratak u zemlju, dali pasoše i nameštenja. A zašto? Zato što su nekada davno dali ubiti emigranta Stjepana Đurekovića...