"Rešili smo da na libansku predstavu, i zbog teme i zbog nepostojanja jezičke barijere, dovedemo migrante iz Sirije koji se trenutno nalaze u Krnjači – da budu publika kao i svi mi ostali"
U mestu Bukovac, u okolini Sombora, 9. septembra održan je susret pod nazivom Vojvođanski forum. Ovaj jedinstveni filozofski kružok postoji već 20 godina i do sada je funkcionisao izvan očiju javnosti, uglavnom u Novom Sadu, a učesnici ga zovu jednostavno Salon. Više od sto mislećih individualaca, uglavnom liberala, sastajali su se jednom mesečno i diskutovali o društvenim diskursima, razmenjivali poglede na političke, filozofske, sociološke i druge teme relevantne za vojvođansko i srpsko društvo
"Kao mnogi južnjaci bila sam opsednuta knjigom Ubiti pticu rugalicu, ta knjiga me je naterala da plačem. Nepravda me je naterala da plačem. Osećam da je to tema koja se ponavlja u mom životu stalno… kako ja pokušavam da pomognem svetu… Znam da nisam u tome sama"
"Poštenje, domovina, moral, porodica, umetnost, religija, sloboda, bratstvo nekada su odgovarali čovekovim potrebama. Sada od toga nije ostalo ništa, osim skeleta konvencija... treba usavršiti veliki negativan posao destrukcije. Mi moramo čistiti i prati", poruka je Tristana Care, jedna od brojnih dadaističkih poruka koje su ove nedelje prisutne u Beogradu
"Dobri mentori nisu sebični, vole mlade, imaju dobrotu i ne ističu sebe, a loši su oni koji žele da iskoriste doktoranda da im on uradi sve, a da oni zarade novac. Matematika to ne trpi, po tome je bliža umetnosti. Matematičar mora da ima ljubav, kapacitet i radoznalost"
Iako se država Nemanjića u kulturološkom pogledu danas shvata kao deo vizantijskog sveta, ona je baštinila njegov rimski karakter, ostajući na taj način u zapadnjačkom, papskom diskursu Rimsko-vizantijskog carstva. Ovo je jedna od tema o kojima se govorilo na Međunarodnom kongresu vizantologa, skupu zbog kog je beogradska vizantologija bila u centru naučne pažnje
"Čini mi se da stvaraoci uvek imaju potrebu da razotkrivaju neke nezvanične verzije naše zbilje – otud i ti filmovi koji se ne dopadaju delu javnosti. Međutim, taj isti deo javnosti bi se zgrozio realno prikazanom slikom o sebi samima. Oni sebe doživljavaju kao holivudski film"
Kako je SSSR došao do stanja raspada. Kako su pučisti amnestirani i kako se u Rusiji manifestuje postimperijalni sindrom
U omiljene dvorske zabave spadale su igre loptom, što je glave koštalo bar jednog vizantijskog cara, Aleksandra, koji je posle jedne žestoke utakmice odigrane 6. juna 913. godine dobio izliv krvi i umro dva dana kasnije. Ponešto od stare tradicije atletskih nadmetanja može se naslutiti u običaju povremenog priređivanja borbi rvača i pesničara za zabavu cara i njegovih pratilaca
Pre tačno sedamdeset i pet godina, u osam sati ujutro, iz Honvedkasarne prva grupa Jevreja odvedena je na pristanište i ukrcana na šlep. Druga grupa ukrcana je u podne na drugi šlep. Obe kolone pratili su esesovci sa vučjacima. Zrenjaninci su ih posmatrali. Da li je neko iz te "publike" mahao, da li se oprostio od dotadašnjih komšija, mušterija, prijatelja? Neki su možda plakali, nemoćno saosećali. Da li su neki mrmljali ili vikali da tako treba? Da treba da se očisti grad? Pretpostavljam da je većina bila ravnodušna, kao što smo mi danas često ravnodušni prema tuđim nesrećama
U našem društvu je prisutno totalno prilagođavanje koje uništava pojedince, uništava ljude. Ali i totalno neprilagođavanje vodi u sukobe i u razaranje. Treba nam mera u kojoj se prilagođavanje neće plaćati porobljavanjem. Najveći broj ljudi koji danas učestvuje u toj politici, takozvanoj vladajućoj, meni deluje jako nesrećno. Veliki hidrolog Miladin Pećinar odbio je u Titovo vreme da potpiše projekat za izgradnju Hidroelektrane "Đerdap". Ja ne znam da li bi neko danas smeo da odbije da potpiše nešto
Ko s Tuđmanom tikve sadi, završi u nemačkom zatvoru. Zdravko Mustač i Josip Perković, bivši načelnici jugoslovenske i hrvatske državne bezbednosti, ljudi koji su 1989. i 1990. uveliko pomogli dolasku na vlast Franje Tuđmana i HDZ, i kasnije pod njegovim režimom obavljali veoma osetljive poslove iz oblasti bezbednosti, dobili su u prvostepenoj presudi Višeg zemaljskog suda u Minhenu – doživotnu robiju. Tamo su ih oterali upravo oni ekstremni hrvatski emigranti kojima su omogućili povratak u zemlju, dali pasoše i nameštenja. A zašto? Zato što su nekada davno dali ubiti emigranta Stjepana Đurekovića...
Brza traka kroz favele. Druga Olimpijada predsednika Nikolića i deficit drugih predsednika država i vlada. Ko kome zviždi i aplaudira. Sportska brazilska nacija. Pogled sa Glave šećera koji oduzima dah. O arhitekturi "prestonice" estetske hirurgije, imidžu Srbije koju vezuju za Novaka Đokovića, o Petropolisu i snahi Karađorđevića iz brazilske džungle, o propustima domaćina i Plavom orkestru na Kopakabani
"EVO I REČENICE KOJA OBJAŠNJAVA SVE: ČUVENI LEO KASTELI, KOJI JE BIO OTAC MODERNE U NJUJORKU, KAD SU GA PITALI DA LI VERUJE U MODERNU, ON JE REKAO, NE, JA SAMO VERUJEM U JAKE LIČNOSTI. NIJE DOVOLJNO SAMO SLIKATI"
Roman Roberta Šindela bavi se krivicom, sećanjem, odgovornošću i zaboravom; knjiga Edena fon Horvata podsetnik je na to "kako je sve počelo"
Radikalni, maskirani francuski vinogradari terorističkim akcijama uništavaju jeftina vina iz uvoza. Zvuči pomalo smešno, ali je problem ozbiljan
Revarans zahvalnosti Redžepa Tajipa Erdogana "drugu" Vladimiru Putinu širi nervozu u zapadnim prestonicama. U zbližavanju Turske i Rusije nauštrb savezničkih odnosa Turske sa Zapadom Brisel i Vašington vide ozbiljnu pretnju. S pravom, jer Erdogan nije bez razloga odlučio da se nakon neuspelog vojnog puča prvo uputi u Rusiju. Pitanje je ko je kome u ovom trenutku više potreban, to jest ko je dokle spreman da ide
Od eksplozije bombe u beogradskom bioskopu "20. Oktobar" pa do današnje nervoze u Republici Hrvatskoj oko Josipa Perkovića i njegove sudbine neprekinut je niz indicija, nagađanja i očiglednih uzajamnih veza između hrvatske terorističke neprijateljske emigracije s jedne i državne bezbednosti bivše jugoslavije s druge strane. Danas, posle tolikih godina, posle raznih otkrića, svedočanstava i dokumenata – ništa više nije tako crno-belo, kao što je bilo
Četiri napada za sedam dana – jašući na talasu straha, populisti igraju na kartu da je za sve kriva Merkelova jer je dovela izbeglice. Pribraniji pozivaju na "herojsku opuštenost"
Poslednji u nizu terorističkih napada produbio je podele u francuskom društvu, u koje se uvukao osećaj bespomoćnosti i straha na kome jača desnica
U svetu profesionalnog biciklizma postoje tri velike trke – Điro d’Italija, Tur de Frans i Vuelta a Espanja, ali je svakako najpoznatija i najstarija Tur de Frans. Ovogodišnji je 103. po redu, a trka nije održavana samo tokom Prvog i Drugog svetskog rata
Populističke stranke, a SNS to jeste, s jakim vođom, a Vučić to jeste, zaziru od institucionalne organizovanosti i odlikuju se bahatošću koja vremenom nagriza bilo koje političke ideale, ako su ih ikad imali, i zamenjuje ih voljom za moć i gramzivošću
Idealni muž Oskara Vajlda, režija Konstantina Bogomolova, Umetničkog pozorišta "Čehov" iz Moskve; Naše nasilje i vaše nasilje, kolektivni rad Olivera Frljića i glumaca Hrvatskog narodnog kazališta iz Rijeke i Slovenskog mladinskog gledališča iz Ljubljane
Kako se jedna od najjačih članica Evropske unije preko noći pretvorila u Šredingerovu mačku, to jest, prema članu 50 Lisabonskog sporazuma, proces izlaska članice EU može da počne tek kada ga zemlja koja želi da izađe sama pokrene, što London, uprkos protestima iz Brisela, Berlina i Pariza, ima nameru da učini najranije za nekoliko meseci. Ili, sve u duhu vapaja Svetog Avgustina, "O Bože, učini me kreposnim, ali nemoj baš odmah", Britanci bi da izađu iz EU, ali bi da ostanu za stolom dok se ne posluži desert
