Čarls Simić

Čudovište voli svoj lavirint

Kratki eseji, aforizmi, zapisi i maksime Čarlsa Simića nastajali su decenijama, a sada pred čitaoce dolaze iz pesnikovih beležnica, pri čemu se jedan deo knjige Čudovište voli svoj lavirint, koju Arhipelag premijerno predstavlja na Sajmu knjiga, prvi put pojavljuje upravo na srpskom jeziku. Simić u svojim beležnicama koje sada otkriva čitaocima govori o poeziji, književnosti, istoriji, savremenim događajima, porodici i sećanjima na Beograd, o američkoj i svetskoj politici. Čudovište voli svoj lavirint je s engleskog prevela Vesna Roganović. Ljubaznošću Arhipelaga, "Vreme" objavljuje deo rukopisa ove knjige

Afera Crvena zvezda – Pari Sen Žermen

Ko tu koga namešta

Vest da je neko iz uprave Zvezde pokušao da namesti utakmicu sa Pari Sen Žermenom i da na tome zaradi milione evra, kao i hapšenje srpskih fudbalskih menadžera u okviru međunarodne istrage, izbacila je srpski fudbal u centar interesovanja evropske javnosti. Dobre igre klubova i reprezentacije tako su potonule u afere o nameštanju rezultata i pranju novca u postupku preprodaje igrača

Lečenje dece SMS-ovima

Sezona lova na humanitarne akcije

Zašto nam iz državnog vrha, svaki put kada uspe neka kolektivna akcija prikupljanja novca, stižu poruke da su privatne fondacije sumnjive i da manipulišu našim novcem? Pravo je svakog građanina koji šalje SMS-ove i uplaćuje novac privatnim fondacijama da sam odluči da li će možda taj novac "baciti" ako dete ne preživi. Jer, nije izlečenje deteta jedini motiv zbog kog ljudi daju donacije. Mnogo veći motiv je nada, činjenica da svojom donacijom roditeljima pomažete da probaju i moguće i nemoguće u nadi da će se sve dobro završiti

Intervju – Rajko Grlić, reditelj

Nisam pristao na crno-beli svet

"Danas u Hrvatskoj, a vjerojatno je i ovdje isto jer to su preslične zemlje da ne bi bilo isto, ako niste u neizmjernom, javnom lupanju u prsa da ste zaljubljeni u vlastitu domovinu, odmah ste sumnjivi da ste Srbin, Jugoslaven, Židov ili nešto još strašnije. Prema tome, neshvatljivo je bilo kojem čovjeku koji živi u koordinacijama nacionalnim da postoje ljudi koji mogu biti možda iz iste nacije, a ne misliti isto. Nacionalizam je ovdje ukinuo apsolutno pravo na drugačije mišljenje"

Pozorište

Dan bezbednosti, kulturni praznik

U pet prvih oktobarskih dana, čak tri važne i signifikantne beogradske premijere: Vrat od stakla, Ničiji sin i Balkanski špijun; i jedan zajednički "tajni" sastojak koji ih povezuje

E-rečnik

Koliko puta kažeš Vučić

Po analizi urađenoj za potrebe ovog teksta, najfrekventnija imenica u "Vremenu" tokom poslednjih deset godina je "godina", Srbija je prva među državama, a ove godine najčešće pominjana vlastita imena su Aleksandar Vučić i Ana Brnabić

Kultura sećanja – Dvadeset miliona prinudnih radnika

Odšteta za užas

Nekakvu odštetu od Nemačke su tek nekoliko decenija posle rata dobili logoraši koji su u koncentracionim logorima boravili duže od šest meseci. Dvadesetak miliona prinudnih radnika u nacističkoj Nemačkoj nije dobilo ništa

Reagovanje

Čarape Aje Jung

Čarape Aje Jung, "Vreme", broj 1448

Vučić i real-nacionalni NVO

Oda radosti na guslama

Kako se predsednik Srbije našao na konferenciji koju organizuje novoosnovana nevladina organizacija Nacionalna avangarda i kako se stavovi ove grupe uklapaju u glavnu struju srpske politike

Koncert

Otcepljeni Teksas

Texas, Hala "Ranko Žeravica", Beograd

Izdavači

Veliki i mali

O lancima knjižara, njihovom monopolu i uslovima protiv kojih se neulančeni uzaludno bune

Jugoslovenska veza

Drugovi oficiri, podoficiri i vojnici

Od završetka ratova u bivšoj Jugoslaviji i u godini kada se obeležava sto godina od nastanka ove pokojne države, verovatno se nije održao, sa toliko učesnika, skup onih koji su služili vojni rok u nekoj kasarni, a potom bili na nekoj od suprotstavljenih strana, kao što je to bilo prošle subote u Kraljevu, gde se okupilo oko 200 bivših starešina i vojnika koji su bili Saobraćajnom školskom centru

Desetogodišnjica krize 2008.

Lekcije jednog sloma

Za sada, globalna ekonomija se, čini se, sleže pod uticajem protekcionističkih mera Donalda Trampa, no prava kriza će verovatno doći krajem 2019. i početkom 2020.

Prijateljstvo

Moj čukundeda

Priča o jednom eksponatu izložbe "Naša istorija, naša sećanja" Francuskog instituta u Srbiji

Istraživanje

Svi naši hibridni gradovi

Kako su stanovnici Beograda, Budimpešte, Sofije i Bukurešta mogli da iz pređašnjeg iskustva nauče o uređenju mesta u kojima žive – u zborniku Gradovi Balkana, gradovi Evrope

Intervju – Dmitar Tasić, istoričar

Prećutkivanje i otvorene laži

"Sigurno je da treba da se napiše mnogo knjiga i naučnih radova ne bi li se stekla što preciznija slika o jugoslovenskoj državi. Ali već sada možemo slobodno da kažemo da su obe Jugoslavije bile emancipatorske i modernističke za narode koji su je sačinjavali. To je neosporno. A protiv politički motivisanog revizionizma u nauci može da se bori samo iskrenošću, profesionalizmom i objektivnim istraživanjem"

Jedna medijska biografija – Emilija Benjaminja (1881–1941)

Letonska »kraljica štampe«

Kako je Emilija Benjaminja, baveći se novinskim izdavaštvom u maloj Letoniji, postala jedna od najbogatijih žena Evrope između dva rata i šta možemo da naučimo iz burne istorije gradova na južnim obalama Baltika

Svet i razgraničenje Srbije i Kosova

Samo nek je kreativno

Priča o "razgraničenju" Srbije i Kosova počiva na uverenju da promena granica u regionu nije tabu za trenutnu američku administraciju. Takvo eventualno rešenje će, kažu sagovornici "Vremena", morati da proguta i Evropska unija bez obzira na to što se neki pribojavaju dalje "balkanizacije Balkana"

Dosije »Vremena« – Jezik u Evropskoj uniji

Engleski bez Engleza

I posle Bregzita u institucijama Evropske unije nastaviće da se koristi engleski kao lingua franca, samo što neće biti Britanaca da im kažu da govore pogrešno. Borba za ravnopravnost jezika unutar EU nalikuje borbi za nacionalni identitet i ravnopravnost malih zemalja. Kao što ni za šta u EU ne postoji jednostavno rešenje, tako se i "jezičko pitanje" nakon Bregzita prilično iskomplikovalo

Kultura sećanja – Teodor Hercl

San o jevrejskoj državi

Zemunski Prolaz preimenovan je u Ulicu Teodora Hercla. Ko je bio čovek koji slovi za idejnog tvorca jevrejske države, koji je prvi o Jevrejima počeo da razmišlja kao o naciji, austrijski novinar čiji je otac rođen u Zemunu, po čijem romanu je nazvan Tel Aviv

Grejs

Rusko-američki odnosi – Javna diplomatija i tajne službe

Sibirska špijunka

"Krstaški pohod" bivšeg ruskog senatora i bankara i crvenokose "Maše oružarke" izazvao je opšte uzbuđenje američkih medija u kojima "ruska infiltracija" ne silazi sa naslovnih strana. Pitanje je, međutim, šta prikriva magla "ruske opasnosti" koja se diže iznad Kapitol hila dok se rasplamsava trgovinski rat, a tamni oblaci se nadvijaju nad Ormuskim zalivom tamo kod Irana kuda prolaze tankeri sa milionima tona nafte

Zoom

Francuska veza – Susret svetskih prvaka

Ne verujem da je Jeremić tekstom u "Mondu" otkrio nešto novo zainteresovanoj francuskoj javnosti i samom Makronu koji je, tu nedavno, samo uvijenije, izneo iste razloge zbog kojih misli da je Zapadni Balkan daleko od Evropske unije

Mionica – Otvaranje Hale sportova

Doneše lopte, odneše lopte…

Vučić gospodin, u drap pirgavom sakou, zabi gol, pa reče da će sve pojačati i rekonstruisati, aplaudirao je Vanja, pljeskao je predsednik Boban, deca, treneri, protokol, rezedo savetnica, kamermani, na nogama je bila tribina...

Fenomen

Kako se proizvodi publika

U društvima koja vrednuju demokratske vrednosti, govor o publici je lak dokaz koji se nudi da bi se dao demokratski legitimitet svakoj izjavi, ma koliko ona bila (ne)utemeljena

Kulturna diplomatija

Individualno za opšte

Svetski kongres IFTR 2018 u Beogradu najnoviji je primer kako treba osmišljavati i koristiti potencijale kulture i stvaralaštva u promociji države

Dokumenti

Naša životna priča

Glasom pisana istorija Dragoslava Simića, knjiga njegovih transkribovanih radijskih emisija u kojima poznati i nepoznati, pričajući o sebi, svedoče o prošlom veku kakvog ne znamo