Istraživanje
Svi naši hibridni gradovi
Kako su stanovnici Beograda, Budimpešte, Sofije i Bukurešta mogli da iz pređašnjeg iskustva nauče o uređenju mesta u kojima žive – u zborniku Gradovi Balkana, gradovi Evrope
Intervju – Dmitar Tasić, istoričar
Prećutkivanje i otvorene laži
"Sigurno je da treba da se napiše mnogo knjiga i naučnih radova ne bi li se stekla što preciznija slika o jugoslovenskoj državi. Ali već sada možemo slobodno da kažemo da su obe Jugoslavije bile emancipatorske i modernističke za narode koji su je sačinjavali. To je neosporno. A protiv politički motivisanog revizionizma u nauci može da se bori samo iskrenošću, profesionalizmom i objektivnim istraživanjem"
Jedna medijska biografija – Emilija Benjaminja (1881–1941)
Letonska »kraljica štampe«
Kako je Emilija Benjaminja, baveći se novinskim izdavaštvom u maloj Letoniji, postala jedna od najbogatijih žena Evrope između dva rata i šta možemo da naučimo iz burne istorije gradova na južnim obalama Baltika
Svet i razgraničenje Srbije i Kosova
Samo nek je kreativno
Priča o "razgraničenju" Srbije i Kosova počiva na uverenju da promena granica u regionu nije tabu za trenutnu američku administraciju. Takvo eventualno rešenje će, kažu sagovornici "Vremena", morati da proguta i Evropska unija bez obzira na to što se neki pribojavaju dalje "balkanizacije Balkana"
Dosije »Vremena« – Jezik u Evropskoj uniji
Engleski bez Engleza
I posle Bregzita u institucijama Evropske unije nastaviće da se koristi engleski kao lingua franca, samo što neće biti Britanaca da im kažu da govore pogrešno. Borba za ravnopravnost jezika unutar EU nalikuje borbi za nacionalni identitet i ravnopravnost malih zemalja. Kao što ni za šta u EU ne postoji jednostavno rešenje, tako se i "jezičko pitanje" nakon Bregzita prilično iskomplikovalo
Kultura sećanja – Teodor Hercl
San o jevrejskoj državi
Zemunski Prolaz preimenovan je u Ulicu Teodora Hercla. Ko je bio čovek koji slovi za idejnog tvorca jevrejske države, koji je prvi o Jevrejima počeo da razmišlja kao o naciji, austrijski novinar čiji je otac rođen u Zemunu, po čijem romanu je nazvan Tel Aviv
Rusko-američki odnosi – Javna diplomatija i tajne službe
Sibirska špijunka
"Krstaški pohod" bivšeg ruskog senatora i bankara i crvenokose "Maše oružarke" izazvao je opšte uzbuđenje američkih medija u kojima "ruska infiltracija" ne silazi sa naslovnih strana. Pitanje je, međutim, šta prikriva magla "ruske opasnosti" koja se diže iznad Kapitol hila dok se rasplamsava trgovinski rat, a tamni oblaci se nadvijaju nad Ormuskim zalivom tamo kod Irana kuda prolaze tankeri sa milionima tona nafte
Zoom
Francuska veza – Susret svetskih prvaka
Ne verujem da je Jeremić tekstom u "Mondu" otkrio nešto novo zainteresovanoj francuskoj javnosti i samom Makronu koji je, tu nedavno, samo uvijenije, izneo iste razloge zbog kojih misli da je Zapadni Balkan daleko od Evropske unije
Mionica – Otvaranje Hale sportova
Doneše lopte, odneše lopte…
Vučić gospodin, u drap pirgavom sakou, zabi gol, pa reče da će sve pojačati i rekonstruisati, aplaudirao je Vanja, pljeskao je predsednik Boban, deca, treneri, protokol, rezedo savetnica, kamermani, na nogama je bila tribina...
Fenomen
Kako se proizvodi publika
U društvima koja vrednuju demokratske vrednosti, govor o publici je lak dokaz koji se nudi da bi se dao demokratski legitimitet svakoj izjavi, ma koliko ona bila (ne)utemeljena
Kulturna diplomatija
Individualno za opšte
Svetski kongres IFTR 2018 u Beogradu najnoviji je primer kako treba osmišljavati i koristiti potencijale kulture i stvaralaštva u promociji države
Dokumenti
Naša životna priča
Glasom pisana istorija Dragoslava Simića, knjiga njegovih transkribovanih radijskih emisija u kojima poznati i nepoznati, pričajući o sebi, svedoče o prošlom veku kakvog ne znamo
Izveštaj OECD – Socijalna pokretljivost
Crvena linija Velikog Getsbija
Socijalni lift je očigledno u kvaru. Ljudi sa dna društvene lestvice su "prilepljeni za pod", a oni najbogatiji su "prilepljeni za plafon". Srednja klasa je u rascepu. Neophodna je reanimacija socijalno odgovorne države u vreme neoliberalne demontaže države blagostanja
Roman
Daleko od kuće
Debitantski roman Amerikanca Bena Lernera, smešten u savremeni Madrid, duhovita je i inteligentno vođena priča o odrastanju
Kultura sećanja
Spomenar zatvorenih stanica
Možda ovom gradu zaista treba lepša i savremenija železnička stanica, možda će jednom na neku takvu stanicu stizati vozovi lepi i brzi kao oni u Parizu i Njujorku, možda će u ovoj zemlji i ovom gradu biti nekad dovoljno ljudi da mogu da plate i taj brzi, udobni voz. Kakvi su, uostalom, ne tako davno u ovaj grad i stizali. Nama, kojima je putovanje vozom bila ljubav, ali i nužda jer jeftinije nije moglo, dobra je bila i ova stara. Odlična ako ćemo pravo; da je makar malo umivena kako treba, potaman skroz
Uspomena – Daša Drndić (1946–2018)
Golgota gospodske osobe
Književnica, koja se nije dala gurnuti na dno, veliki deo sebe ostavila je Beogradu
Istraživanje Crvene planete
Marsovske hronike
Nova otkrića koja potkrepljuju ili opovrgavaju hipotezu o Marsovoj biosferi smenjuju se filmskom brzinom. I taman kada smo pomislili da je na celu priču stavljena tužna tačka nakon što su u Marsovim stenama otkriveni perhlorati, agresivna jedinjenja potpuno nekompatibilna sa živom materijom, NASA je prošle nedelje objavila nove rezultate do kojih je došao rover "Kjuriositi". Život na Marsu nije "vaskrsao", ali je priča o njemu ponovo postala interesantna. Štaviše, aktuelnija je nego ikada pre
Kina i EU
Sumnjičavi partneri
Kinezi investiraju u Evropi i kupuju preduzeća sa ciljem da pristupe novim tehnologijama, čemu bi Evropljani rado stali na put. Istovremeno, u vreme trgovinskog rata sa SAD, države članice Evropske unije žele kineski novac i "sigurnu kuću" za trgovinu u Kini
Secesija
Zelena fasada i ženske maske
Desetog juna i Beograd će se priključiti gradovima koji obeležavaju Svetski dan secesije i pokazati svoje primerke arhitekture ovog lepog stila
Intervju – Milisav Savić, pisac
Bila jednom Šezdeset osma
"Možete li da predočite sebi sliku kako deca današnjih političara na vlasti stoje u prvim redovima demonstracija uperenih protiv njihovih očeva. Ili da zamislite kako se deca tajkuna pridružuju protestima radnika koje su njihovi očevi poslali na ulicu, da riju, kao svinje, po kontejnerima"
Biografija
Opasno mišljenje
Barem su dve zamke vrebale Benoa Petersa, pisca knjige Žak Derida. Biografija, i u obe je glavačke upao. Ako je za utehu, nije ih mogao izbeći. Osim da je odustao od pisanja. Ali i to je bilo nemoguće
Uzbuna u EU
Strah od italoegzita
Da li Italija može da bude primorana na poslušnost, kao što je to učinjeno sa Grčkom, i koliko protektorata Brisel i Berlin mogu da postave u nastojanju da spreče dezintegraciju Evropske unije
Lični stav
Neće me ućutkati
Nisam stekao imetak u sumnjivim privatizacijama u Srbiji. Nikada nisam bio u sukobu interesa, nikad mi nisu "ukrali" ličnu kartu ili "falsifikovali" potpis. Nikad svog kuma neću postavljati za direktora javnog preduzeća ili mu nameštati tendere
Uspeh
Retko lepa vest
Prvi put od kako je osnovana Nagrada Europa Nostra, među laureatima za kulturno nasleđe su tri tima iz Srbije
Intervju – Tanja Šljivar, dramska spisateljica i Bojan Đorđev, reditelj
Pod izgovorom ljubavi
"Ko danas ima prava da govori mladoj ženi kako da živi i šta je za nju dobro a šta nije? Kako se jedna tako "obična" stvar kao što je ljubavna čežnja pretvara u silu koja je gorivo kapitalizma i potencijalne eksploatacije, kojim se politički manipuliše?"