Šta je Balašević radio od samog početka? Ono što i svaki pravi pesnik: stvarao je svetove. Izmišljene, a nama sasvim prepoznatljive, zapravo intimne. A u tim je svetovima stvarao ljude, sudbine, priče koje nisu ličile ni na koje druge, mada naizgled ničega "ekstravagantnog" u njima nije bilo. Nije li, da oprosti vaša osetljivost na odveć preuzetnom poređenju, i Čehov radio isto tako?
Najavljena ekranizacija scenarija Stenlija Kjubrika pronađenog nakon njegove smrti, smanjiće spisak filmova čija scenarija nedvosmisleno nagoveštavaju da bi ih kinematografija upamtila – samo da su snimljeni
Milovića je obeležila sudbina Jugoslavije i nemogućnost da se ona pretvori u "zajednicu razlike", umesto u mnoštvo sukobljenih identitetskih politika koje su je odvele u rat i raspad
"Mislim da treba prevazići formule kao što je ‘dijalog i pomirenje’ ili ‘istorijski dijalog’. Pre treba okupiti srpske i albanske poljoprivrednike i razgovarati o semenu, mašinama, proizvodnji, subvencijama za gorivo... Pored toga, držaću se obećanja da će pripadnici srpske zajednice imati deset odsto radnih mesta u institucijama, kako to uostalom i nalaže Ustav, ali se nije implementiralo. Moramo da razmišljamo van registra identiteta. Jer kad god ima razvoja, ima i integracije, ljudi razgovaraju. Pogledajte primer borbe protiv mini-hidrocentrala u kojoj Albanci i Srbi učestvuju zajedno"
Kad u Srbiji, gotovo četiri veka od čuvene Galilejeve rečenice, ima onih koji veruju da je Zemlja ravna ploča, ne čudi što kompleks Astronomske opservatorije na Zvezdari, remek-delo moderne, vapi za sanacijom
Ovo je recept kako da te primeti muzički svet u inostranstvu iako živiš u Boru, i da sve to uradiš sam
Evropska unija do sada je zaključila ugovore za 2,3 milijarde doza vakcine. Ali ko zna kada će one stići. Vakcinacija ide traljavo, živci su sve tanji, a kritike sve glasnije
O Veri Mančik i drugim šahistkinjama koje su kroz istoriju pobeđivale svoje muške kolege i postizale velike rezultate, kao podsećanje da bi potencijal ženskog šaha trebalo bolje iskoristiti
Spomenik Stefanu Nemanji će, prema najavama gradskih zvaničnika, svečano biti otkriven i "predat Beogradu" 27. januara 2021. Impozantne dimenzije i ličnost srednjovekovnog vladara kome je posvećen, u formalnom i suštinskom smislu, čine ga pretendentom na mesto najprepoznatljivijeg simbola srpske države i društva u 21. veku. Tako monumentalan i pretenciozan, za mnoge već predstavlja centralno mesto sećanja i važan reper u procesu izmišljanja novog, ovoga puta hiljadugodišnjeg kontinuiteta srpske državnosti
Dok društva pokušavaju da zaštite javno zdravlje uredbama o obaveznom nošenju zaštitnih maski, ograničavanjem kretanja ili interakcije ljudi, kovid 19 na način koji odavno nije zabeležen pokazuje da pandemija nije samo medicinska, već i socijalna kataklizma. Virus utiče na sve aspekte života širom sveta: na potrese u porodicama, raskide prijateljstava, krize vlada i ekonomiju, na socijalne odnose i na način na koji moderni svet funkcioniše
Da li ste doživeli trenutak prave, sveobuhvatne, samodovoljne sreće? Ne mislim na osećanje zadovoljstva, radosti, ispunjenosti. Ja ovde mislim na trenutak u koji je sabijena sva sreća ovog sveta, u kome ne postoji ništa drugo do pulsirajuća sreća, trenutak u kome bismo hteli da zaustavimo vreme, jer lepše, bolje, srećnije biti ne može
Povodom vesti da će brejkdens postati olimpijski sport, evo male istorije subverzivnih plesova
"Uništili su Veliku Narodnu Skupštinu i poništili su dostojanstvo Narodnog Predstavništva; stegli su krvnički za gušu javnu reč; nasiljem su obeščastili slobodu zbora i dogovora; pretvorili su izbore u falsifikatorska preduzeća praćena nasiljima. Rečju, zagadili su ceo javni život, pogazili gotovo sve zemaljske zakone, porušili bezbroj puta Ustav..." Ove reči je pre nešto manje od sto godina napisao Jaša Prodanović, jedan od prvaka Republikanske stranke
Da li svetu predstoji poslednji čin borbe sa pandemijom virusa kovid 19 i da li je rat vakcinama neizbežan? Ima li leka za rastuću globalnu nejednakost i ogroman broj izgubljenih poslova tokom epidemije? Ko će zauzdavati digitalne moćnike i ograničiti posledice sajber terorizma? Da li će nova američka administracija napraviti zaokret od Trampove politike i hoće li brojna krizna žarišta u svetu konačno izaći iz spirale nasilja? Sve to su samo neka od pitanja na koja čovečanstvo traži urgentni odgovor u bliskoj budućnosti
Treba neizostavno podržati knjigu nedavno preminulog Kolje Mićevića, integralno izdanje prevoda poezije Branka Miljkovića na francuski jezik
Godina 2021. doneće borbu u kojoj će se bedni rukama i nogama boriti da ne budu bedni, a imućni im svim raspoloživim sredstvima to neće dopustiti. Vojska i policija će biti tamo gde je kasa, nemojte ni da sumnjate u drugačiji ishod. Tako je od pamtiveka. Čine ih uglavnom nekadašnji bednici koji su zahvaljujući državnoj službi poboljšali dotadašnji položaj. Prvo hrana, pa onda moral, pisao je Breht
U subotu 28. novembra navršilo se 200 godina od rođenja jednog od očeva naučnog socijalizma i marksističke teorije države i društva, Fridriha Engelsa. Čini se da će u Srbiji 21. veka ovaj jubilej proći nezapaženo, iako je do pre samo nekoliko decenija, pored Karla Marksa, njegovo ime izgovarano uz veliko divljenje i poštovanje. Ipak, Engelsova intelektualna zaostavština zavređuje bar kratak osvrt, imajući u vidu značaj koji je njegovo delo ostavilo na tokove svetske istorije
Smrt traje kratko, kraće od jednog takta. Posle toga ona prestaje da postoji. Posle nje ostaju da žive uspomene. A kako vreme prolazi tako će uspomene na Maradonu samo dobijati na težini, postaće jače i svetlije. Rašće, menjaće se, dobijati nove obrise. Pa već danas, samo nekoliko dana nakon njegove smrti, jasno vidimo da je onaj prvi gol Englezima zaista dala Božja ruka
Televizija, pogotovo ova današnja, uništava svaki dignitet pokojnika i banalizuje prirodnu potrebu da ga dostojanstveno ožalimo. Mnogo iskrenije i potpunije prazninu koja ostaje možemo popuniti kroz poeziju ili muziku
Seljačka opera Bela Pinter i Benedek Darvaš, režija Atila Keresteš, Ujvideki szinhaz i Nosorog Ežen Jonesko, režija Nikita Milivojević, Ujvideki Szinhaz
"Knjiga Litvanci kraj Laptevskog mora može da se čita i kao egzistencijalna književnost, šta sve znači biti čovek. Miloš Kundera, kada piše o totalitarnim sistemima, kaže kako su svaki nehuman sistem stvorili ljudi i koliko su oni neljud(s)ki toliko je i sistem neljudski. Otud, može se čitati i kao svedočanstvo o tome šta sve ljudi mogu da učine jedni drugima. Ujedno, ona je i književno ispisivanje traume, iz ugla deteta koje gubi svoje detinjstvo i odrasta, ali i zastrašujuće istorijsko svedočanstvo o Staljinovom sistemu"
"Ma, svi smo znali da vi naveliko ‘švercujete’ igrače, ali smo vas s vremenom zaista zavoleli, i kao protivnike i kao drugare", rekao mi je jednom prilikom Milovan Vukićević, kapiten ekipe Radio Beograda, našeg "večitog rivala"
Pre tačno trinaest godina, recimo, u novembru 2007, "Večernje novosti" – pronađite negde taj broj – na naslovnoj su stranici kao glavnu temu najavile "Srbiju budućnosti 2020". "Godine 2020. Srbija će biti razvijena zemlja i članica Evropske unije", pisalo je u Večernjim, "prosečna plata biće 1.200 evra, penzije oko 500, a nezaposlenost će se smanjiti na svega pet odsto". Danas, u novembru 2020, Srbija je, kako vidite, ista kao 2007, samo gora. Nije to lepo čuti, ali trideset godina kasnije izvesno je kako su i Hrvatska i Srbija istorijski nepopravljivo propali projekti, i što pre to shvatimo, dulje ćemo živeti u nekoj koliko-toliko uređenoj evropskoj provinciji, pizditi na evropske elite, svirati klavir i pričati deci poučne priče o tome kako su naše krunjene glave završile na seoskim grobljima
Kako smo od "alal vera, kuvarice, čorbica vam je za pet", stigli do bravo – filet orade sa pšeničnim klicama i penicom od luka je za tri Mišlenove zvezdice
Kako me je Ministarstvo kulture proglasilo za medijsko dno? Šta je, zaista, "potpisani autoportret beščašća" – moja izjava ili njihova saopštenja? Kada bi ih glasno čitali na mitingu, ko bi im bio u publici i uz kakvu scenografiju? I zašto su, jadni i ubogi, pušteni niz vodu
Po mom mišljenu, Viktor Orban je unuk Mađarske revolucije 1956, odnosno jednog njenog dela, onog negativnog, ekspanzionističkog, naglašeno nacionalističkog. On je politički unuk onih ustanika iz 1956. čija se dela ne samo u Mađarskoj nego i diljem zapadnog sveta najradije guraju pod tepih
Posle umetničke misije duge sedam decenija, u 94. godini otišla je "crna muza Sen Žermen de Pre", čiji glas je obojio preporod Pariza i intelektualno buđenje posleratne Francuske i Evrope
