Možda briselske pregovore predstavnika Beograda i Prištine treba posmatrati i iz sledećeg ugla: među 58 evropskih konflikata, najčešći su oni koji se tiču autonomija (14) i secesija (14); pregled žarišta Hajdelberškog instituta za istraživanje konflikata pokazuje da je Balkan ugašeno krizno žarište, koje tinja...
"Nakon izbijanja afere sa plakatom za turneju Laboratorije zvuka 1982. zbog koga sam bio osuđen na 40 dana zatvora, moj brat Bata je odlučio da Vilmoš Kauboj, u kome su neki prepoznali karikaturu Tita, ne nastupa više sa nama. Slučajno sam posle toga sreo Vilmoša u gradu i on me kroz plač pitao: ‘Zašto ja više ne mogu da nastupam sa vama?’ Rekao sam mu da je to jako komplikovano da mu objasnim, ali da je nama strašno žao i da nastupe s njim pamtimo kao izuzetan period i da ga i dalje volimo. Umro je 1992, u zimu. Svi su bili ‘zauzeti’ pa sam ja otišao na sahranu i održao mu posmrtni govor. Na sahrani smo bili Cigani i ja, što samo potvrđuje teoriju da je čovekov život po sebi tragedija – glavni junak uvek umire na kraju"
Grad je onakav kakva muzika u njemu odzvanja. Šta se prošle sedmice sviralo u Beogradu?
U Moskvi, pre tačno 60 godina, na isti dan, 6. marta 1953, umrli su Josif Visarionovič Staljin i Sergej Prokofjev, dva čoveka čije su sudbine na čudan način bile uvezane, u životu i u smrti
Otkad postoji filozofija, tačnije od Sokrata naovamo, postoji ono što se zove "ideal filozofske smrti", koji će Ciceron najbolje sažeti u često navođenoj sentenci: "Filozofirati znači učiti kako umreti." Da bi ilustrovao domete filozofije posmatrane u ovom ključu, engleski filozof Sajmon Kričli je 2009. napisao zanimljivu knjigu pod naslovom Knjiga mrtvih filozofa, u kojoj je dao hronološki pregled načina na koji su umirali filozofi od Pitagore i Heraklita do Deride i Bodrijara – stotinak sudbina u dve i po hiljade godina – kao i moguću vezu između načina smrti i njihovog učenja. Ova knjiga, svojevrsna enciklopedija zapadne misli, duhovito i eruditski pisana, u izdanju "Gradca" i prevodu Aleksandra V. Stefanovića upravo se pojavila pred ovdašnjim čitaocima. Preporučujući je, ovom prilikom uz dozvolu izdavača objavljujemo odlomak iz njenog uvoda
Novo pominjanje albanskog ujedinjenja nije pojačalo dramu na Balkanu, ali vraća sećanje na jedan veoma dugi istorijski etničko-politički sukob. Da li je to izborni trik ili neki lakmus test? Da li se koncept Velike Albanije slaže s takozvanim nacionalnim evropejstvom
Mnogi sudski procesi, pokrenuti posle spektakularnih hapšenja osumnjičenih za različita krivična dela, ni godinama od pokretanja nisu okončani. Mnogo je pokrenutih istraga koje su obustavljene ili zaboravljene, a u mnoge od njih umešani su i ministri, ili visoki partijski i državni funkcioneri. I, još valja reći da mnoge milionske svote vezane za te afere nikada nisu pronađene
Filmom Ljubav Mihaela Hanekea 22. februara otpočinje 41. Fest. Do kraja festivala, 3. marta, koji će zatvoriti domaći film Falsifikator Gorana Markovića, gledaoci će biti u prilici da vide čak 75 premijernih ostvarenja raspoređenih u osam programskih celina. Kao i svake godine, i ovoga puta "Vreme" donosi izbor filmova sa Festa koje ne bi trebali da propustite
Možda je "nova" Srbija za nekoga spolja prijatno iznenađenje, ali nevolja je u tome što iznutra izgleda sasvim drugačije
Pokoljenja delu sude, ali da li pamte po kojoj je ceni plaćena pobeda nad fašizmom? Staljingradska bitka vođena od 23. jula 1942. do 2. februara 1943. na površini od 100.000 kvadratnih kilometara odnela je živote milion vojnika i verovatno još toliko civila. U njoj je učestvovalo više od dva miliona ljudi sa 20.000 topova i minobacača, oko 2000 tenkova i oko 2000 aviona
