Mnoge Sarajlije su verovale da se rat može izbeći. Pred Skupštinom se 5. aprila 1992. godine okupilo na hiljade građana iz svih zajednica, kao i oni koji se nisu identifikovali na osnovu nacionalnosti, zahtevajući mir. A onda su zapucali prvi snajperisti
Stogodišnjica rođenja Soje Jovanović, jedne od dve značajne rediteljke svetske kinematografije prošlog veka, podsetila nas je na njenu seriju Osma ofanziva o onima koji su prisiljeni da emigriraju
Umesto da objave "svoje rezultate" tokom izborne noći, što su političke stranke tradicionalno radile, i da, ako imaju ozbiljnih primedbi na tok glasanja, to odmah predoče javnosti, cela reakcija prozapadne opozicije je bila komična
Masakr koji su ruske trupe počinile u Buči i dalje je jedna od centralnih svetskih tema. U Irpinu se posle povlačenja ruskih trupa naziru slične strahota kao u Mariopolju. U Mikolajivu ima ponovo ubijenih i ranjenih, raketirana je Odesa, očekuje se pregrupisavanje ruskih trupa i njihova koncentracija na jugu i istoku zemlje, Nemačka se ne odriče ruskog gasa, a papa Franja hoće da poseti Ukrajinu
“Moć kvari ljude, malo-pomalo im iskrivi svijest, otjeraju od sebe iskrene kritičare, okruže se poltronima i onda izgube uvid u realnost. S vremenom povjeruju da su stvarno bogomdani za vječnu i neograničenu vlast. Što se vlast redovnije mijenja, manja je opasnost od ovog procesa”
Ovo je bitka za demokratiju, rekao je Bajden. Dva raketna napada na Lavov. Rusija može da upotrebi nuklearno oružje iako ga neprijatelj ne upotrebi. Ruske snage su preuzele kontrolu nad gradom Slavutič. Pojavio se Šojgu. Rusi objavili da su počeli drugu fazu rata
Prva fotografija Aleksandra kao kralja, jedina Stjepana Radića posle atentata, jedna od poslednjih Nikole Pašića, ali i malih prodavaca semenki, ljubitelja knjiga, kamila u centru grada, Rada Drainca… i ostalih dokaza o Beogradu kojih ne bi bilo bez Ace Simića, našeg prvog foto-reportera. Kao što sada ne bismo znali mnogo toga o strahotama rata u Ukrajini da nema njegovih kolega
Cinculiranje opozicije je razumljivo i očekivano s obzirom na to kakav odnos većina građana ima prema Rusiji i Putinu. Svako zaoštravanje bi im odnelo neke potencijalne glasove, a dali bi bogme i dodatnu municiju režimskim artiljerijskim tabloidima. Ali i vlast se našla u nezgodnoj situaciji. Trebalo joj je koji dan da artikuliše stav, valjda vreme da ispita javno mnjenje i donese odluku koja otprilike glasi: “može da bidne, al’ ne mora da znači”
Ruska invazija se poput Armagedona sručila na Ukrajinu. U drugom danu Putinove “specijalne vojne operacije” i dalje se vode borbe za Kijev. Ukrajinci pružaju otpor u većim gradovima, ali je pitanje koliko će još izdržati
Jeste Ukrajina “rusko dvorište”, kao što je Kuba “američko dvorište”, ali niti je Bajden Kenedi, niti je Putin Hruščov, a ni Zelenski nimalo ne podseća na Kastra. Tokom Kubanske krize pre šest decenija ceo svet je napeto iščekivao da li će doći do Trećeg svetskog, nukleranog rata. Opasnost se osećala u vazduhu i bila je realna. Hirošima i Nagasaki su bili sveži u pamćenju. Mnogi ljudi su imali noćne more, sanjali onu karakterističnu pečurku. Danas su se Vašington i Moskva iz uporedivih geostrateških razloga zaigrali oko Ukrajine, ali ni jedan ruski i zapadni vojnik neće zapucati ni iz pištolja jedan na drugog, a kamoli lansirati raketu sa nukleranom bojevom glavom
Ljudi su, glasi privremeni zaključak, zahvaljujući pandemiji izašli iz kolotečine, ispali su iz šina koje vode u jednom pravcu, a kada se nađete sami sa sobom, ili makar kada se obrete na nepoznatom tlu, prinuđeni ste da mislite. A to nije najgore što vam se može dogoditi. Naprotiv
Šta je to što na uzorku ovih dana i sedmica traženih naslova saznajemo i o suštini autorskih poetika i odabranih pristupa, kao i o biti žanrova ili domena kojima ti filmovi barem okvirno i inicijalno pripadaju
