Zemlja ljudi – Liban
Mediteran, kakav je nekad bio
Osim Libana, danas na Mediteranu više nema nijedne zemlje u kojoj većinska nacija i religija ne čine dvotrećinski deo populacije. Tako danas, posle svih ratova, još uvek izgleda Bejrut: sa maronitskom katoličkom i grčkom pravoslavnom crkvom, obe Sv. Đorđa, naslonjenim na veliku Plavu džamiju, tik uz arheološko nalazište ulice iz rimskog perioda i nedaleko od Jermenske crkve, sa zvonjavom crkava kroz koju se probija zvuk molitve sa minareta
Vatikan – Seksualno zlostavljanje maloletnika
Čišćenje sfinge četkicom za zube
Slučajevi crkvene jerarhije koja zlostavlja maloletnike već decenijama potresaju temelje Katoličke crkve. Od kada je izabran, papa Franja najavljuje odlučne mere protiv zlostavljača i zataškavanja. Neki pokušaje reforme u Vatikanu porede sa čišćenjem sfinge četkicom za zube
Golanska visoravan – Spor stariji od Biblije
Nasleđe praoca Abrahama
Predsednik SAD Donald Tramp uzburkao je nedavno strasti na Bliskom istoku priznavši strateški važnu Golansku visoravan kao deo izraelske teritorije. Tim povodom bacićemo pogled na doba faraona Amenemheta I, kada se zakuvalo ono što do dana današnjeg nikako da se smiri
Portret savremenika – Zlatibor Lončar
Ministar spreman na sve
Nedorečen i često neobavešten, ali beskrajno lojalan predsedniku Vučiću, ministar zdravlja je jedna od najkontroverznijih figura u Vladi Srbije. Ko je tačno i šta je Zlatibor Lončar, saznaćemo jednog dana, kada i ako dođe do prave promene vlasti u Srbiji
VREME BR. 318. 23. NOVEMBAR 1996.
Teologija zavere
Ako ne možete smisliti nešto što zvuči logično, recite nešto što zvuči poznato. A takve reči, uvek spremne, nude teoretičari zavere. Uopšte nije isključeno da ih političari i dvorski novinari u jednom trenutku prihvate ;
Grčka – Legalizacija kanabisa
Za sada bez euforije
Proizvodnja industrijskog i farmaceutskog kanabisa u Grčkoj je legalizovana pre samo dve godine, a već je prerasla u dinamičnu ekonomsku aktivnost sa velikim izgledima sukcesivnog rasta i znatno doprinosi oporavku zemlje od dugogodišnje ekonomske krize
Nove godine
Nismo sami
Različitim običajima u različito vreme narodi i religije slave ili obeležavaju Novu godinu. U Beogradu se 1890. godine u kafani "Kod pozorišta" za doček plaćalo "50 para od osobe". Vlasnik restorana "Manjež" daje oglas: "Prase i ćurka na lutriji. Krofne sa napoleonom. U gornjoj sali lumperaj, u donjoj igranka. Muzika i pesma bez kritike. Za posetu moli Milan Bidža restorater". U Kini je to malo drugačije
Regionalna bezbednost
Kome treba vojska Kosova
Šta bi se desilo kad bi Srbija, na primer, koristeći odredbe Rezolucije 1244, jedne noći poslala 1000 svojih vojnih specijalaca i pripadnika Žandarmerije i SAJ-a da uđu na sever Kosova, a Kfor dobije signal da se ponaša poput Unprofora kada su hrvatske snage u maju 1995. izvele akciju "Bljesak" u Zapadnoj Slavoniji i postane samo posmatrač? Ideja o razgraničenju tako bi mogla da zaživi
TV manijak
Ljubi vas deda Ratko
Kako je Happy televizija dobila blanko dozvolu da proizvoljno određuje i pomera granice profesionalnog ili tačnije tabloidnog novinarstva? To vam je kao da imate čađavu mehanu gde možete da srbujete do mile volje (do fajronta), da budete potpuno politički nekorektni, da oko vas šetaju polugole starlete i na ekranima puštate porniće u podne
Nesuđena investicija nemačkog »kralja svinja«
Čekajući Tenisa
Dolazak firme nemačkog "kralja svinja" Klemensa Tenisa godinama se najavljuje kao preporod srpskog stočarstva i paradna investicija Aleksandra Vučića. Sada je divovski proizvođač mesa uz slabašne izgovore ponovo odložio ulaganje i pored toga što je vladajuća većina u Srbiji njemu prilagodila zakone
Evropa – Hrišćanstvo pod znakom pitanja
Vladari, vlast i božja volja
Oko sedamdeset odsto Evropljana se danas izjašnjava kao hrišćani. Ali da li je, uprkos tome, Evropa zaista hrišćanska
Intervju – Jugoslav Ćosić, novinar i direktor programa TV N1
Društvo je u strahu od Vučića
"Sve što Aleksandar Vučić radi ima za cilj da obeshrabri nezavisne medije i novinare i da ih diskredituje. A pritom, više je puta izjavio da on neće ometati nezavisne medije. Ali, istina je sasvim drugačija. Od početka agresivno etiketira N1, naravno i druge. Posebno je, na konferencijama za novinare, žestok prema novinarkama, što smo videli na primeru koleginice iz RTS-a. A kad ispred sebe vidi novinare, za oktavu je tiši, koliko sam primetio. U obračun sa nezavisnim medijima očigledno je uključena i BIA koja se, po mom uverenju, ne bavi stvarnim državnim neprijateljima već medijima i Tviterom. Baš me zanima da li je novi direktor BIA, od kada je postavljen, prvi put u istoriji uveo organizovani monitoring društvenih mreža"
Zoom
Špijuni na vetrometini – Mračne sile ometaju zlatno doba u kome ćemo izvoziti svinjske papke, kokošje nožice i muda od labuda
Sve ovo nabrajanje izdajnika, plaćenika i špijuna nema drugu svrhu no da zaplaši ono malo kritički nastrojene javnosti, a ako mislite da će da ih prođe, grdno se varate. Tek hvataju zalet
Pravoslavlje i geopolitka
Hladni rat umesto sabornosti
Vaseljenski patrijarh Vartolomej zajedno sa Sinodom Vaseljenske patrijaršije odlučio je da preuzme neophodne korake za davanje autokefalnosti pravoslavnima u Ukrajini. Ruska pravoslavna crkva je, kao odgovor, prestala da pominje Carigradskog patrijarha na službama, ne učestvuje više u strukturama kojima on predsedava. A srpski patrijarh Irinej je izjavio da Srpska pravoslavna crkva pruža podršku "kanonima, poretku crkve" i izrazio uverenje da će carigradski patrijarh uvideti da davanje autokefalnosti ukrajinskoj crkvi "nije celishodno"
Intervju – Mladen Ivanić, član Predsjedništva BiH
Sačuvaćemo Republiku Srpsku
"Moja ključna poruka je da nas svojom politikom Dodik sve vuče u neizvjesnost. Niko od nas ne zna šta je njegov krajnji cilj. Mi sada imamo proizvođenje svakodnevnog rizika, zavađanje srpskog naroda i RS sa svima – sa Bošnjacima, sa Amerikom, Britanijom, Evropskom unijom. To je jedna politika koja proizvodi rizik, strah, sukobe, neizvjesnost. Pa, ne bih isključio, potencijalno, i moguće fizičke sukobe. Evo, rekao bih – rat. S druge strane, mi nudimo vrlo jasnu spremnost na kompromis, na saradnju, ali znamo i odbraniti Republiku Srpsku jer smo to pokazali poslednje četiri godine"
Knjige – Bob Vudvord o Donaldu Trampu
Veliki strah
"Najbolja administracija" u novijoj istoriji SAD; predsednik koji se "zaljubio" u čoveka kome je radio o glavi koliko pre godinu dana; predsednik kome moraju da kradu sa stola pisma katastrofalna po sigurnost države, što je moguće jer on zaboravi da ih je izdiktirao; predsednik koji vlada putem tvitera; predsednik kome ni najbolji ekonomisti ne mogu da objasne osnovne stvari; predsednik koji svoje najbliže saradnike tretira kao krpe i zabada im nož u leđa sa osmehom; predsednik koji laže čim zine
Makedonija – Šta nakon neuspešnog referenduma
Narod se ne pita
I EU i SAD i NATO su zalegli za sprovođenje sporazuma između Skoplja i Atine, nakon čega bi Makedonija već sledeće godine mogla da postane članica NATO-a. Teško da će se to izjaloviti zbog protivljenja nekolicine poslanika u Sobranju ili propalog referenduma na koji je izašla jedna trećina upisanih birača
Lični stav
Tamni Vilajet – Beograd na vodi
Bila je dovoljna izjava investitora da su dvojica radnika koja su poginula radeći na Beogradu na vodi bila obučena i opremljena, pa da se na ovu tragediju stavi tačka. Ali ovo stado beogradsko, mi ovce koje činimo građane Beograda, imamo pravo da znamo kako su stradali ovako obučeni i ovako opremljeni radnici. Kako su ipak pali i poginuli? Da li su imali sigurnosne pojaseve sa kopčama? Da li su te kopče bile vezane za sigurne oslonce? Kako im je i šta puklo pod nogama? Kakva je na tom mestu bila sigurnosna ograda
Čudesni svet srpsko-kineskih odnosa
Papci i leteći automobili
Ko je imao sreće, već je video leteću svinju na koncertima "Pink Flojda". A mi ostali? Posle Knina, Karlovca i Karlobaga, raspevane fontane u koloru, metroa, fabrike čipova "Mubadala", srpskog "Mercedesa", gondole i jarbola od 250.000 metara, videćemo i leteće automobile. Da ih pravimo, da se vozimo i da se zezamo. Ima li ičeg lepšeg u bezbrižnom skakutanju od mesta do mesta u ličnom letećem vozilu
Kinesko-srpska posla
Kofer Siniše Malog
Zlobnici bi, nakon predsednikove neprekinute izjave-monologa za RTS iz Kine, mogli da zaključe da je ključni cilj posete delegacije Srbije bio – da nagovori predsednika Si Đinpinga da opet dođe u Srbiju
SAD – Potresi u Beloj kući
Prizivanje impičmenta
Donald Tramp je pregurao možda najtežu sedmicu otkako je izabran za šefa Bele kuće, a spekulacije o njegovom mogućem opozivu sve su učestalije
Prilog raspravi o "razgraničenju"
Svako je imao svog Albanca
"Radničke novine" iz 1913. godine pišu: "Nama su u Beogradu Arnauti poznati: oni su vrlo valjani i izdržljivi radnici na obali Save i Dunava gde istovaruju i utovaraju velike terete, oni su drvoseče, bozadžije, salepčije itd. I još nijednog Beograđanina nije bilo da se na lenost Arnauta požalio." Posle Drugog svetskog rata gotovo svako koga sam poznavao u Beogradu imao je "svog Albanca". Nisu bili samo fizikalci, bili su i naši "privatni bankari" od kojih smo bez kamate mogli da pozajmimo novac ili kupimo devize
Idoli
Najveća zvezda univerzuma
Mnoge(i) bi da budu kao ona: zanosna, moćna, sposobna, bogata, sveprisutna, željena… kao Madona Veronika Čikone, kojoj je danas rođendan
Rusko-američki odnosi – Javna diplomatija i tajne službe
Sibirska špijunka
"Krstaški pohod" bivšeg ruskog senatora i bankara i crvenokose "Maše oružarke" izazvao je opšte uzbuđenje američkih medija u kojima "ruska infiltracija" ne silazi sa naslovnih strana. Pitanje je, međutim, šta prikriva magla "ruske opasnosti" koja se diže iznad Kapitol hila dok se rasplamsava trgovinski rat, a tamni oblaci se nadvijaju nad Ormuskim zalivom tamo kod Irana kuda prolaze tankeri sa milionima tona nafte
Sterijino pozorje 2018.
Kazalište – tri boda u gostima
Selektor Boško Milin je ponudio rizičan koncept "fokusa na mlade", a uspeh je bio polovičan: u zavisnosti od pokrića u dramskom i pozorišnom kvalitetu
Kuba – Karibi u tranziciji
Kako da u socijalizmu prorade liftovi
Na čelo Kube je došao čovek rođen nakon Kastrove revolucije 1959. Hodajući po žici između socijalnih očekivanja i održivosti sistema on će morati da rešava formulu sadržanu u izreci da niko ne može da uništi sistem na Kubi, ali da niko ne može ni da ga popravi