Portparol Kremlja naglasio je da Rusija nema ništa protiv saradnje Srbije sa zemljama Zapada. S druge strane, Moskva se nada da će naša zemlja imati dovoljno snage i mudrosti da se izbori sa pritiscima oko uvođenja sankcija Rusiji
Jovanović je ispred zgrade vlade poručio vlastima u Srbiji da će, ukoliko ne žele da razgovaraju u institucijama, gde je razgovoru mesto, razgovarati na mostu Gazeli
Četiri osobe privedene su u policiju zbog sumnji na zloupotrebe položaja. Hapšenja i pretresi odvijaju se na nekoliko lokacija u Beogradu i Kruševcu
MUP poziva građane da do 8. juna predaju neregistrovano oružje i eksplozivne naprave najbližoj policijskoj stanici ili da pozovu policijske službenike da dođu na datu adresu i preuzmu ga
Ukrajinske vlasti kontinuirano mole građane da ne ignorišu signale za uzbunu i da koriste skloništa. Čak i uz traumatično iskustvo privikavanja na sirene iz 1999, nemoguće je do kraja razumeti kako čoveku postane podnošljiv taj grč u stomaku, kako nastavi da spava, radi, uči, vozi automobil, da pije kafu kada čuje taj zvuk. Da li se zebnja ikada istinski sklupča i potisne ili – kao kod Voje Čolanovića – postane “zebnja na rasklapanje”
“Za razliku od politike, izgradnja mira kaže sledeće: ili ćemo da naučimo da živimo jedni s drugima ili ćemo zauvek da živimo jedni protiv drugih. I onda kako može jedan režim koji nas okreće jedne protiv drugih da ti kaže kako ćeš sa nekim drugim narodom da živiš zajedno? Nema ništa od toga. Na sreću ili na nesreću, taj režim se ne pita šta bi ti ljudi voleli nego su im došli na vrata neki malo moćniji od njih pa su rekli ‘Dobro, dosta smo se igrali, sad dža ili bu’. I mi sad živimo čekajući da vidimo da li je dža ili bu”
Čini se da je građanska opozicija manje-više korektno reagovala na tragedije. Nije, bar ne dominantno, pokušala da ih iskoristi za političku promociju, za šta ih optužuje vlast, već su one bile samo opravdan povod da se postave relevantna pitanja o društvenom rasapu i njegovim uzrocima. Veliki broj građana na protestima u ponedeljak uveče u Beogradu i Novom Sadu, čini se, pokazuje da je opozicija uspela da pošalje poruku da borba protiv Vučićevog režima nije partijska stvar već pitanje “opštenarodne odbrane i društvene samozaštite”
Jedini odgovor koji ova vlast ima na bilo kakvu krizu jeste – Aleksandar Vučić (na slici) i ono što njemu padne na pamet da kaže na konferencijama za medije. Ana Brnabić je nakon masovnih ubistava saopštila da sistem nije zakazao. I zbilja, prethodna nedelja je pokazala da sistem funkcioniše besprekorno. Ne u interesu građana, ali besprekorno, po proizvođačkoj specifikaciji
Ono što sigurno znamo jeste da se “Ribnikar” nije dogodio ni zbog Tiktoka ni zbog igrica, da nije nužno uzrokovan vršnjačkim nasiljem prema dečaku-počiniocu… Uzrok nije ni to što je dečak iz dobrostojeće porodice. To nisu ni rijaliti programi ni filmovi u kojima se prikazuje nasilje. Na koncu, razlog zašto nam se dogodio “Ribnikar” nije ni Aleksandar Vučić ni njegovih 11 godina vladavine vikom, drekom, rušenjima i verbalnim nasiljem. Sve navedeno jesu odgovori, ali ne na pitanje zašto nam se dogodio “Ribnikar”. To su odgovori na pitanje zašto se ovo društvo ne snalazi posle “Ribnikara”
Najviše se polaže na prevenciju, premda i tu fali ulaganja, nemački školski sistem ukupno nije u sjajnom stanju. Recimo, nakon pucnjave u Erfurtu, pokrajina Tiringija sa oko dva miliona stanovnika zaposlila je čak 16 školskih psihologa. Podaci kažu da nijedna pokrajina ne uspeva da ima barem jednog psihologa na 1500 učenika
“Juče sam radio jutarnju smenu, bili smo među prvima koju su se odazvali na poziv zbog masakra u osnovnoj školi na Vračaru”, kaže kolegama jedan od policajaca iz patrole interventne jedinice. “To što sam video, ta krv, ta deca... Ja ne mogu više, juriću ovog monstruma celu noć po šumi, samo da ne moram opet da vidim mesto zločina”
