Vreme uspeha! (jul 2013)
Poslovne vesti
»Tropsko proleće«
Kad Brazilci buše fudbal
"Izvinite na uznemiravanju, Brazil se menja!" Demonstracije na ulicama Rio de Žaneira, Sao Paula, Belema, Porto Alegrea, Belo Orizontea, Brazilije
Televizija u nacističkoj Nemačkoj
Pod znakom svastike
Službena istorija priznaje da je javno emitovanje televizijskog programa započeto sredinom tridesetih godina prošlog veka, nekako istovremeno u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, a potom u Sovjetskom Savezu i SAD. Ali, to baš i nije najtačnija odrednica – posle eksperimentalnog puštanja signala 1934, prvi javni TV servis zapravo je počeo sa radom marta 1935. u Nemačkoj, čiji je predsednik vlade u to vreme bio Hitler. To je godina u kojoj se već desila paljevina Rajhstaga, efektivno je poništen višepartijski sistem, Jevreji su došli pod udar rasnih zakona, a prvi politički protivnici su već osetili čari sistema budućih koncentracionih logora. Nedavno otkriveni snimci ranih televizijskih programa iz nacističke Nemačke, daju nam važan uvid u prve dane masovnih medija i pojašnjavaju prirodu uticaja televizijske slike na stvarnosti
Kultura sećanja – Autobiografija dr Feodora Lukača (1892–1973)
Burni vek u dnevniku jednog lekara
Hirurg, pionir sporta, zaljubljenik u gimnastiku, fudbaler i lakoatletičar-rekorder, dobrovoljac u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, narodni prosvetitelj i promoter zdravog života Feodor Lukač, unuk zemljoradnika Sima Lukača iz Vrginmosta kraj Karlovca u Hrvatskoj, sin Steve Lukača, šumarskog inženjera s bečkom diplomom, i Katinke, rođene Popović, iz Slavonskog Broda, otac znamenitog profesora žurnalizma Sergija Lukača, u svojoj autobiografiji 1972. dramaturški sažima jednu epohu kroz ono što je proživeo u Sarajevu, Pešti, Beču, Bernu, Galiciji, Albaniji, Mostaru, Zrenjaninu, Novom Sadu – dva svetska rata, život u Austrougarskoj i u dve Jugoslavije
Jedrenje u Srbiji
Ukrcavanje u fortinajner
"Stanje u jedrenju je preslikano stanje u zemlji, a naši jedriličari u odnosu na svetske su kao Srbija u odnosu na svet. Nijedan srpski jedriličar nije nikad otišao na Olimpijske igre. E, to mi hoćemo da popravimo"
Portret savremenika – Vitalij Kličko, bokser i političar
Doktor gvozdena pesnica
U svojoj 41 godini Vitalij Kličko deluje kao čovek koji je ostvario svoje snove. Višestruki bokserski šampion u amaterskoj i profesionalnoj konkurenciji, uspešan biznismen, koji je novac zarađen pesnicama uvećao pametnim investicijama, sportska i društvena zvezda rado viđena širom sveta, srećno oženjen otac troje dece. Samo u jednoj oblasti njegovi uspesi nisu vrhunski, a to je politika kojom se bavi u rodnoj Ukrajini
Krofne i kondomi
Mnogi britanski komentatori primećuju da je Olimpijadi pošlo za rukom ono što premijeru Dejvidu Kameronu nije: da stvori "veliko društvo", osećanje pripadnosti lokalnoj zajednici. Ali, da li je to baš tako
Olimpijske igre (kraj)
Dan posle
"Otkad radimo u tri smene nisam mogla da se sastavim. U ponedeljak sam dobila slobodan dan, a menadžeri su nas obavestili da je ovo tranzicioni period do početka Paraolimpijskih igara i da ćemo raditi smanjenim kapacitetom. To znači da ćemo raditi normalno, jer smo tokom Olimpijade morali svakodnevno da ostajemo prekovremeno"
Novogovor
Amater
Olimpijske igre (3)
London, superbrend i patriotska propaganda
Krajem prošle nedelje, nekoliko dana pre nego što je Stiven Morisi uporedio "patriotsko" olimpijsko izveštavanje britanskih slobodnih medija sa propagandom u Nemačkoj 1939. uz opasku da se "London sigurno afirmisao kao superbrend, ali ostatak Engleske tone u beznađe i besperspektivnost a posledice ekonomske katastrofe osećaju se na svakom koraku", pojavili su se glasovi da olimpijska slika glavnog grada Ujedinjenog Kraljevstva nije tako idilična kako se ispočetka činilo