Jedna noć u Centralnom zatvoru

18.februar 2009. Ekipa novinara »Vremena«

Ko stoji iza legije

Imamo posla sa organizacijom: jedni galame u javnosti, drugi ih podržavaju političkim sredstvima i uticajem na svoje medije, treći švercuju iz zatvora i u zatvor; četvrti rukuju parama. A peti čekaju u kombiju

Trideset godina iranske revolucije

18.februar 2009. Momir Turudić

Najmlađi na svetu

Najveće svetske sile bile su zatečene onim što se desilo u Iranu. SAD su decenijama u šahu imale najvernijeg saveznika, a Sovjetski Savez se već zaglavljivao u avganistansku katastrofu i nije mu bilo u interesu stvaranje još jedne radikalne muslimanske države u susedstvu. Kada je Sadam Husein 1980. godine napao Iran pokušavajući da zauzme naftna polja na granici, imao je podršku velikih sila

Lisica i ždral

18.februar 2009. Ljubomir Živkov

Na rubu pameti

Dok se truckaju ka aparatu za dijalizu, slušaju putnici u tome kombiju pesmu zaslužnog umetnika i srca su im puna

Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999-2009) III

18.februar 2009. Frano Cetinić

Fašizam, lekari i obućari bez granica

Knjiga Frane Cetinića Praški kolateralni dnevnik, proljeće 1999 - Nazovi NATO radi umorstva, iz koje prenosimo nekoliko segmenata, pisana je u proleće 1999, a objavljena u proleće 2000. ("Vreme", Samizdat b92). To je dnevnik koji je vremenom dobio na vrednosti jer obavešteno, džentlmenski pošteno i lucidno govori o spin doktorima i intelektualcima koji su oblačili maskirne uniforme i potpirivali atmosferu kaznene ekspedicije, o drugim intelektualcima koji nisu bili uhvaćeni u zamku "radosne apokalipse" i koji su se toj ratnoj retorici suprotstavljalai, o dendijima humanitarne stvari kao što je Bernar Kušner - i o političarima koji su postupali po formuli "bombardujmo, a posle ćemo videti šta ćemo". Ovo je drugi deo izabranih segmenata Cetinićevog Kolateralnog dnevnika

Intervju – Milorad Dodik, premijer Republike Srpske

18.februar 2009. Andrej Ivanji

Federacija je inostranstvo

"Problem u BiH jeste to što su neki predstavnici međunarodne zajednice umesto da sprovode slovo Dejtonskog sporazuma počeli da sprovode njegov duh. A duha kada pustite, veoma teško možete da ga vratite, nikada ne znate gde je"

Esej

17.februar 2009. Alek Popovwww.eurozine.com

Zašto je odzvonilo čoveku sa ulice

S vremena na vreme se viđam sa stranim novinarima. Jedno od njihovih omiljenih pitanja ranije je bilo šta Bugari očekuju od Evropske unije. Odnedavno pitaju kako se Bugari osećaju u Evropskoj uniji. Uz ovo pitanje neizbežno ide još jedno: "Šta Bugari misle o korupciji?" Donedavno sam prilično nepromišljeno odgovarao u ime bugarskog naroda tako što sam izlagao svoje mišljenje. Nadam se da to nije narušilo sliku o narodu. Sada sam, međutim, mnogo oprezniji. Moram uz mrvu stida da priznam da ne znam šta narod misli o tome ili o bilo čemu drugom.

Nuspojave

11.februar 2009. Teofil Pančić

Floskule ne umiru

Kako je moguće da nekadašnja žrtva političke represije tako olako, čak radosno, prigrli jezik tlačitelja, pa njime poletno mlati po drugima

Lisica i ždral

11.februar 2009. Ljubomir Živkov

Ave Caesar…

Carska palata jest skupa i umnogome preterana, ali je jeftinija od sizifovske gradnje stanova za poslanike, ministre, predsednike opština...

Cena mesa

11.februar 2009. Zoran Majdin

Svinjska polutka u raljama tržišta

"Više bih voleo da imam 600 tovljenika a da je cena niža, nego svega 200 koliko ih imam sada, pa makar cena bila i viša od ove: ja radim, pa radim, samo što bi sa većim obimom a nižom cenom zaradio više. I svi bi bili zadovoljni: i ja, i klaničari, i trgovci i potrošači", kaže Jošo Bajić, svinjar iz Starih Banovaca. "Ali, ne vredi: svako grabi za sebe, svoj šićar gleda, za dugog ga nije briga. Tako je to"

Grčka, socijalni nemiri

11.februar 2009. Milica Kosanović, Jorgos Stamkos

Traktori i bombe

Grčka ekonomija suočena je sa velikim problemima. Sve je veće nezadovoljstvo prezaduženih grčkih građana. Mediji spominju prevremene izbore koji bi mogli biti održani u junu

Intervju – Branko Radujko, direktor Telekoma Srbija

11.februar 2009. Marija Vidić

Pozovi vladu radi prodaje

Menadžment kompanije, ukoliko ne bude odluke o privatizaciji, moraće da preduzme niz ozbiljnih mera za prevazilaženje problema visoke zaduženosti i finansijske konsolidacije kompanije u uslovima svetske ekonomske krize

Nemačka

11.februar 2009. Andrej Ivanji

Prozivanje pape

Nemačka kancelarka Angela Merkel zahtevala je od pape da se jasno ogradi od negiranja holokausta. Vatikan je bio ogorčen zbog mešanja nemačke vlade u crkvena pitanja. U diskusiju su se umešali političari, crkveni dostojnici i mediji širom Evrope. A sve to pošto je Benedikt XVI rehabilitovao četiri biskupa iz Bratstva sveti Pije, koji su ekskomunicirani pre dve decenije

Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999-2009) II

11.februar 2009. Frano Cetinić

Intelektualci i rat

Knjiga Frana Cetinića Pariški kolateralni dnevnik, proljeće 1999 - Nazovi NATO radi umorstva, iz koje prenosimo nekoliko segmenata, pisana je u proleće 1999, a objavljena u proleće 2000 (Vreme, Samizdat b92). To je dnevnik koji je vremenom dobio na vrednosti jer obavešteno, džentlmenski pošteno i lucidno govori o spin doktorima i intelektualcima koji su oblačili maskirne uniforme i potpirivali atmosferu kaznene ekspedicije, o drugim intelektualcima koji nisu bili uhvaćeni u zamku "radosne apokalipse" i koji su se toj ratnoj retorici suprotstavljali, o dendijima humanitarne stvari kao što je Bernar Kušner - i o političarima koji su postupali po formuli "bombardujmo, a posle ćemo videti šta ćemo"

Intervju – Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije

11.februar 2009. Jasmina Lazić

Čeka nas popravni

Jedno je biti protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju, a nešto sasvim drugo izbegavati zakone koji su u interesu građana

200 godina Čarlsa Roberta Darvina

11.februar 2009. Slobodan Bubnjević

Evolucija brodskog prirodnjaka

Tačno dva veka pre trenutka u kome ovaj broj "Vremena" izlazi iz štampe, u gradiću na zapadu Engleske, rodio se Čarls Darvin. Ove godine obeležava se i 150 godina od objavljivanja prvog izdanja Porekla vrsta

Kulturna baština

11.februar 2009. Sonja Ćirić

Geca Kon i njegova knjižara

Knjižara "Geca Kon" važna je kao svedočanstvo kulturnog i društvenog života Beograda između dva rata, ali i kao mesto koje se vezuje za ličnost i delovanje ovog izdavača