Tribina – Gde je nestala novinarska solidarnost u Srbiji

Siromaštvo, pritisci i zanemarivanje javnog interesa

"Kada nemate javni interes, da konstantno ukazujete na realne probleme i postavljate pitanja, građani vas gledaju i pitaju čime se vi bavite. Imam osećaj da smo u potpunosti odustali od građana i da su građani odustali od nas, a to su stvari koje su povezane. Zato što ne možete da očekujete da građani budu solidarni sa vama, ako vi ne govorite o njihovim problemima. A ne smete da govorite o njihovim problemima jer ćete izgubiti ekonomsku podršku, ili će da zvoni telefon kod urednika da promeni, da ne pušta, da ne postavljaju pitanja na pres konferencijama. I onda uđete u začarani krug koji vodi do toga da mediji postanu muzički džuboks i striming servis, a nema nigde javnog interesa, ili ga ima u jako malom procentu"

Inicijativa – 1% za kulturu

Ronjenje ispod minimuma

Srbija izdvaja za kulturu manje od svih ostalih zemalja u regionu. Cilj kampanje "1% za kulturu" je da pomenuti problem učini vidljivim i da tako utiče na raspodelu državnog budžeta

Čašćenje po novosadski – Očevi slobode

Jedan Zilion = deset miliona

Kako je filmski projekat Ristovskog, Bajića i Vitezovića dobio pedeset puta više gradskog novca od svih drugih

Budžet za 2020. godinu

Driblanje narodnim parama

Predviđeno je zaduživanje Srbije od 250 miliona evra za "projekat urbanog razvoja sa izgradnjom nacionalnog stadiona" (jednog jedinog), 120 miliona evra za izgradnju koncertne dvorane ("naraslo" sa 100 miliona koliko je predviđao prošlogodišnji budžet), kao i 27 miliona evra za izgradnju gondole Brzeće-Mali Karaman. I dok bi za sve ove projekte moglo lako da se kaže kako u državi zbilja postoje mnogo važnije stvari na koje treba potrošiti pare, daleko je nažalost, od toga da su to jedine "bačene" pare iz budžeta. Još je budžetom za 2018. predviđen skoro 21 milion dinara za "razvoj sistema u oblasti javnog informisanja i nadzor nad sprovođenjem zakona", da bi za 2020. za istu namenu bilo planirano 29 miliona. Za šta? Koji su rezultati ovog projekta, kakav je sistem uspostavljen, kako je sprovođen zakon

Pozorište i zajednica

Da li ste nevidljivi?

Pozorište nije deo života za više od 90 odsto stanovnika Srbije i obrnuto. Šta možemo da uradimo povodom toga

Intervju – Ante Tomić, pisac i novinar

Postali smo lošiji ljudi

"Meni se uvijek činilo da je viteški stati na stranu slabijih. To je negdje suštinsko. Ne želim biti tamo gdje je rulja. Zapravo, u svemu biti sa slabijima, bilo da su nacionalna, seksualna ili bilo koja manjina. Recimo, jednom sam pisao o muzičkim manjinama. Kako je to biti panker u Sinju"

Uz 1500. broj

Prodaja „Vremena“ u vunena vremena

Početkom devedesetih naš magazin se mogao kupiti na ulici. Prodavali su ga mladi ljudi koji su tako zarađivali neku "crkavicu" i, što im je bilo mnogo važnije, izražavali svoj politički stav. Javnost je to prepoznala i odmah su izašli na glas po hrabrosti, duhovitosti i visprenosti. Naime, nikad nije bilo jednostavno i lako biti kolporter "Vremena". Mnogi od njih kasnije su ostvarili uspešne karijere u različitim oblastima. Nismo ih zaboravili, a ni oni nas

Intervju – Nataša Heror, Heror Media Pont

Osobama sa invaliditetom trebaju mediji

"Pomislite samo koliko ljudi sa oštećenjem vida ili sluha zavisi od filtera koji se ogleda kroz osobe kojima su okruženi. Da li osobe iz neposrednog okruženja (porodica, prijatelji, asistenti) uopšte rade da im omoguće pristup informacijama i u kojoj meri ta ponuda korespondira sa stvarnim potrebama osobe koja želi da se informiše"

In memoriam – Đerđ Konrad (1933–2019)

Tihi glas, prodorno mišljenje

Savremenici su Konrada zapamtili kao razumnog i odmerenog čoveka koji pažljivo sluša i upućeno govori, zainteresovanog za kritičko mišljenje i za dijalog, kao čoveka koji, uprkos svim svojim iskustvima, nikada nije bio ogorčen

TV manijak

Paradigma čistača

Svaka vlast u Srbiji je imala svoj kulturni model, nešto što je simbolično moglo da stoji umesto nje

Revizija

Zaboravljeni uvod u remek-delo

Pekinška patka: Strah od monotonije (Jugoton, 1981)

Umetnost – HTP (Happy Trash Production)

Groteskni realizam s Najlon pijace

Multimedijalna umetnička asocijacija koja svojim kreativnim provokacijama uzburkava (ne samo) novosadsku umetničku i klupsku scenu definiše svoj postupak kao "miks umetnosti, nauke, zezanja i ‘pičkaže’"

Filozofija – Jednakost nejednakog

Energično o avangardi

Pitanje koje postavlja Dragan Prole silinom što mu, do ove knjige, nije bila svojstvena priziva filozofski odgovor, a da se, istovremeno, taj odgovor ne oslanja više samo na rad pojma, već i na istoriju pojmova, na njihovu političnost

Intervju – Bojan Pajtić

Srbijom vlada ucenjen čovek

"Srbijanka Turajlić je, recimo, bila jedna od dva najeksponiranija zagovarača ‘belih listića’, a sada je, koliko sam razumeo, protiv bojkota. Slično je i sa Sergejem Trifunovićem. Nije ni pristojno praviti poređenje između ‘belih listića’ i onih koji danas pozivaju na bojkot. Za vreme kampanje ‘belih listića’ bilo je jasno da će ona, ako uspe, dovesti do promene vlasti. Danas je, kada govorimo o izborima, apsolutno jasno da izlazak opozicije na izbore ne može ugroziti SNS. Mi nismo ni demokratsko, ni slobodno društvo, jer je vlast nesmenjiva. U tome je problem. Povlačiti paralelu između ‘belih listića’ i bojkota je nekorektno. To je manipulacija koja u konačnici odgovara samo režimu"

Intervju – Laslo Vegel, književnik

Građanski sloj je siroče ovog društva

"Ako je otišlo samo 500-600 hiljada, kako govore istraživanja, to je ogroman broj, a verovatno je da se radi o mnogo masovnijem iseljenju. Otišla je baza građanske pobune i građanske opozicije. Svi se osećaju kao da su u vakuumu. Treba tome dodati još nešto: intelektualci su većinom narcisoidni. Ako dobiju šamar, onda će se odupreti, ako ih pomiluju, oni postanu pitomi. Milošević je ljude prosto terao u opoziciju, a ova vlast će vas pomilovati, naravno ako primeti da ste, da tako kažem, koketna devojka"

Intervju – Aleksandar Ilić, umetnički direktor Belefa

Profesija koja ne postoji

"Umetnička igra se doživljava kao usputni projekat. Razlog ovako lošoj situaciji u srpskom baletu je nemanje strategije, nema planiranja. To je naš najveći minus"

Intervju – Vladimir Vučković, Fiskalni savet

Još uvek smo nerazvijena zemlja

"Već sada rast od 3,5 odsto za 2019. deluje previše ambiciozno. Mi sada mislimo da će rast biti oko tri odsto. Ali, ne želim da opet upadnemo u zamku kao svake godine, pa, ako bude rast 3,5 odsto, neko je pobedio i ekonomska politika je uspešna. Ni rast od 3,5 odsto nije dovoljno dobar – okolne zemlje brže rastu"

Reagovanje

Etički, moralno i ljudski nedopustivo

Preko Todorovih leđa, "Vreme" br. 1486

Istraživanje – Smrt Milovana Ivića

Misterija tela pored klupe

Više od godinu dana nakon nasilne smrti mladića kojeg je tukla policija, porodica traga za odgovorima. Početkom maja prošle godine Milovan Ivić (28) pronađen je mrtav u Gagarinovoj ulici u Novom Sadu. Mrtvozornica je odbila da na licu mesta izda umrlicu pošto je telo pronađeno na javnoj površini imalo vidljive telesne povrede i naredila je da se telo preveze na obdukciju. Milovanova majka navodi da je "policajka A. S. sa mesta zločina pozvala telefonom jednog od trojice policajaca koji su dan ranije prebili Milovana rečima ‘Ne zajebavam se, evo ga, leži mrtav’". Mediji o ovome do danas nisu izvestili, čak ni da je telo pronađeno

Intervju – Radoslav Rale Milenković, glumac i pozorišni reditelj

Moramo da očistimo društvo od parazita

"Prestonica ‘lidera u regionu’, koji daje milion evra za obnovu crkve Notr Dam, koji daje milione za Republiku Srpsku, i koji za stotine miliona evra kupuje ovu ili onu televiziju, namenjuje stotine miliona evra za stadione – nije u stanju da sagradi kanal da odu govna"

Intervju – Miljenko Jergović

Vučić nije lik za roman

"Imam problem sa literarizacijom Vučića zato što mi on po svemu djeluje pretjerano. U takvom pretjerivanju nema lika, nema mogućnosti za priču. Taj njegov plačljivi gest, hirovita ljutljivost, i ta – ne bih htio da me se krivo shvati – gotovo pa ženska uvrijeđenost nešto je sa čim se ne umijem nositi ni kao građanin – makar strani – ni kao pisac"

Doniranje organa

Plemenitost srca

Kardiohirurg Svetozar Putnik kaže da nedovoljan broj donora nije samo naš problem – u celom svetu godišnje se izvrši oko 5000 transplantacija srca, što znači da pet hiljada donora "pokriva" samo 10 do 20 odsto ukupnih potreba za ovim organom

Smena Dijane Hrkalović

Pad crnog labuda

Isključivanje državne sekretarke iz MUP-a Srbije ne tumači se preterano u javnosti, ali bi moglo da se zaključi da je to još jedna lična pobeda dr Nebojše Stefanovića, najpotcenjenijeg političara u Srbiji

VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme

Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.

Kultura jezika i patriotizam – Zavičaj, domovina, država

Slatko je i slavno za otadžbinu umreti

Šta je otadžbina? Svakodnevna reč. Ali šta zaista osećamo kada govorimo o svojoj otadžbini? Da li smo spremni da poginemo za nju? Ne apstraktno uz piće za kafanskim stolom, nego da zaista, iz ubeđenja, damo život za nju? Da li smo spremni da na poziv otadžbine ostavimo roditelje, ostavimo svoju decu? Da li razlikujemo rodoljublje i patriotizam od šovinizma? I šta ako na čelo naše otadžbine ili domovine zalegnu štetočine koje je po našem mišljenu upropašćavaju

Novi festival

Upoznavanje teatra za decu

Osim predstava na kakve nismo navikli, prvi FAS je pokrenuo bitna pitanja o odnosu države i kulture za njenu decu, ali i ukazao na odgovore

Banka polnih ćelija i embriona

Strogo kontrolisane donacije genetskog materijala

Oko 90 odsto evropskih i svetskih klinika koje poseduju banku polnih ćelija rade na bazi svežih ćelija, jer je time osiguran viši stepen uspeha u postupcima BMPO. Sagovornice "Vremena" smatraju da Srbija treba da uradi istu stvar. U protivnom, beležićemo i dalje odliv velikog broja parova na lečenje steriliteta u inostranstvo