Lisica i ždral
Ogledno dobro
Ko o čemu ja o ukidanju SANU: kao što bi Teofil da pije vino koje je kupio u pola jedanaest uveče, i to u beogradskom pašaluku a ne u srpskoj Atini, tako bih ja da se slavna ustanova ukine
Proslava 200 godina policije u Makišu
Tu su Njegov deda i stric
Ministar policije temeljnim marševskim korakom pređe temeljno ošišanu travu, stiže ‘de poš’o, primi raport, reče šta ima, rodovi narodne policije pokazaše šta znaju i umeju, kad se sve završi Najviše narodno rukovodstvo jedinstveno pređe na ostale zbor sadržaje
Zoom
Boris Tadić u raljama života – Kako predsednik hoće da bude kriv za tuđe greške i ima li on neku korist od tog ničim izazvanog pokajanja
Predsedničko priznanje može izgledati kao plemenito, ali nacionalna politika nije čajanka između partijskih ortaka na kojoj se oni nadmeću u plemenitosti, praštaju jedni drugima gluposti i loše procene i još očekuju da im zbog izliva iskrenosti sve bude oprošteno
Sto godina od rođenja Milovana Đilasa (1911–1995)
Jedini Titov disident
Revolucionari i konvertiti, mučitelji i mučeni, prošlost i sadašnjost sažeti u jednom opusu
Dokumenti
Đilasovo pismo Titu iz 1967.
Predsedniku SFR Jugoslavije, Predsedniku Saveza komunista Jugoslavije, Drugu Josipu Brozu Titu
Nuspojave
Fantomi i fantomke
Isti pravni i etički standardi moraju važiti za svaki javni govor, nezavisno od medija i tehnologije njegovog objavljivanja
Lisica i ždral
Primenjeni populizam
Jesam li pogrešio i dušu ogrešio kad sam ideju planskog stvaranja čiste jagodinske rase nazvao mali lebensborn?
Na licu mesta
Nezavisnost, ponos i šverc
Kako i ko živi u Prištini? Kakvi su odnosi Srba i Albanaca na Kosovu? Šta čita, o čemu misli i šta sanja srpska i albanska omladina
Predrag Marić, načelnik sektora za vanredne situacije MUP-a
Da više završimo s tim
Nema više skrivanja, u bilo kom pogledu, za bilo šta i za bilo koga, od predsednika opština do samog vrha države: postavili smo pravila, moramo po njima da igramo i svi su na ispitu, uključujući i mene i moje ljude – ako sam za nešto odgovoran, snosiću posledice
Elektroprivreda – Nova stara dobra ideja
Na reci elektrana
Od ukupno 3936 gigavata instalisane snage kapaciteta za proizvodnju električne energije na teritoriji Srbije, ne računajući Kosovo, na hidroelektrane "otpada" bezmalo 40 odsto, dok je njihov udeo u ukupnoj godišnjoj proizvodnji električne energije tridesetak odsto. Izgradnjom novih hidroelektrana na Drini, Moravi i Ibru dobilo bi se još 6000 gigavat-časova struje godišnje i to ekološki podobne, bez ikakve emisije štetnih gasova
Igre na sreću
Siromašni rasipnici u potrazi za bogatstvom
Koliko država nedeljno zarađuje od igrača lutrije, sportske prognoze i televizijskih kvizova, kakva je zakonska regulativa i šta su sve posledice ovih igara
Bakterija preti Evropi
Uhvati me ako možeš
Dvadeset dvoje mrtvih, više od 2000 zaraženih, milioni nesigurnih... Enterhemoragična ešerihija koli, osim epidemije, preti da izazove političku krizu, pa i trgovinski rat
Nemačka – Zatvaranje nuklearnih elektrana
Od uglja i čelika do vetra i sunca
Zašto Nemačka želi da bude prva velika industrijska nacija bez atomske energije u XXI veku? Zašto proračuni pokazuju da to neće uticati na konkurentnost nemačke privrede? Zašto je ulaganje u alternativnu energiju ključ za buduće odnose zavisnosti i nezavisnosti
Tribina – Radnici i kapitalizam
Rasuta klasa koja nikad nije nastala
Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme" organizovali su tribinu "Čekajući kapitalizam: Uloga radničke klase u demokratizaciji srpskog društva", na kojoj su učestvovali sociolozi Mladen Lazić, Nebojša Popov i Srećko Mihajlović, ministar rada Rasim Ljajić i koordinator za sindikalne projekte Fondacije "Fridrih Ebert" Bojan Lađevac
Portret savremenika – Goran Hadžić
Mali čamac pun k’o brod
Jedini preostali begunac od Haškog tribunala drugačiji je od ostalih. Upozoren u pravom trenutku, beži i skriva se od 2004. veoma uspešno. U javnosti ga jedva pominju, pa i tada s određenom nelagodom. Po nekima, on je za državu Srbiju i njen toliko cenjeni kontinuitet mnogo važniji od Ratka Mladića: o Mladiću se ionako sve zna, dok bi Goran Hadžić imao da ispriča mnogo toga što se u široj javnosti ne zna, a nije nikako zgodno za Srbiju
Bijenale savremene umjetnosti u atomskom bunkeru u Konjicu (27. maj – 27. septembar 2011)
Vremenska mašina u utrobi fantazma
Država kojoj možemo zahvaliti postojanje atomskog bunkera u Konjicu nestala je u jednom "običnom", konvencionalnom ratu: puške i noževi okončali su jugoslovensku zajednicu, a ne rakete s nuklearnim glavama. Sâm bunker predstavlja "vremensku mašinu" koja nam omogućava putovanje u prošlost koliko i u budućnost – naime, ona je sada oruđe za istraživanje i savremenu interpretaciju sfera uticaja, ravnoteže sila, politike straha i "sigurnog međusobnog uništenja". O tome, pored ostalog, govori Bijenale savremene umetnosti koji je nedavno otvoren u ovom prostoru
Njujork
Ubrzavanje gluposti na internetu
Srpsko-evropska posla
Copy/paste država
Kakve su posledice autentično domaćeg odnosa prema "toploj vodi", koja je iz nekog razloga u Srbiji simbol najveće gluposti
Sterijino pozorje 2011.
Hrabrost za »Kukavičluk«
Pozorje je prošlo, a da nagrada za savremeni domaći tekst nije ni dodeljena. Čudno? Da, ali u ovom kontekstu sasvim opravdano
YU turneja – Arrested Development
Skoplje, Tenesi
Na dan izlaska ovog broja "Vremena", američka grupa Arrested Development nastupa u Rijeci; pre toga svirali su u Ljubljani i Zagrebu, a nakon Rijeke sviraće još u Sarajevu, te u Beogradu (Dom omladine, 11. juna). Posle dvadeset godina postojanja, bend dolazi u širi zavičaj čoveka koji je režirao spot koji ih je proslavio
Intervju – Rajko Grlić, reditelj
Umeće smejanja
"Čini mi se da u depresivnim vremenima, a to je blagi eufemizam za ono kroz šta stvarno prolaze ovi krajevi, valja praviti komedije. Da se kroz njih, i pomoću njih, najtočnije može komunicirati i s vremenom i s ljudima. A ja i radim filmove da bih s nekim pričao"
Brod Argus
Kopno na vidiku
Intervju – Jelena Genčić, prvi trener Novaka Đokovića
Čiji si ti, mali
Jelena Genčić je naš najcenjeniji teniski trener. Trenirala je Moniku Seleš, Ivu Majoli, Mimu Jaušovec, Gorana Ivaniševića... Za svoj najveći trenerski uspeh ona ipak smatra Novaka Đokovića. S druge strane, Novak uvek ističe da je sve što zna o tenisu naučio od Jelene Genčić
Navigator
Tišina naših uspeha
