Cenzura »Simpsonovih«
Ne pucajte na glasnika
Televizijske stanice u nekoliko evropskih zemalja procenile su da su komentari na račun nuklearne katastrofe u američkoj seriji "Simpsonovi" neumesne. Razlog je aktuelna kriza u elektrani Fukušima u Japanu. Čelnici televizijskih kuća počeli su pomno da preispituju "nekorektne" epizode. No, šta se dobija cenzurom serije koja godinama, kroz crni humor, opominje na opasnost od nuklearne katastrofe
Arapsko proleće – Sirija
Na rubu građanskog rata
Dosadašnji bilans "arapskog proleća" ne opravdava ushićenje koje je širom sveta propratilo početak "buđenja naroda". U Tunisu i Egiptu su Ben Ali i Mubarak sišli sa vlasti, ali korenitih promena nema na vidiku. Sporadični protesti u Tunisu traju i dalje, na trgu Tahrir u Kairu demonstranti traže sprovođenje onoga za šta su se borili; u Libiji besni građanski rat, u kome zapadna koalicija bombardovanjem podržava pobunjenike; u Jemenu i Bahreinu vlast se brutalno obračunava sa demonstrantima, trese se i Jordan, a došao je red i na Siriju
Rekonstrukcija Gazele
Ista meta, veće odstojanje
U ovom "cugu", koji će trajati do početka leta, biće zatvorene dve uzvodne trake Gazele sa pripadajućim ulazima i izlazima, posle toga, do jeseni, dve nizvodne opet sa pripadajućim ulazima i izlazima. U isto vreme radiće se i na obnovi kolovoza na auto-putu: sve kao i prošle godine, samo podosta komplikovanije i dvostruko duže
Deca evolucije – Autopark
Srce ispod haljine
Dosad je njihova muzika opisivana uglavnom kao ‘mešavina svega i svačega’, pomoću toliko sitničarskih odrednica da bi spisak išao oko povećeg parkinga. Za nas starije, ako smo naslušani, nema u tome ni mnogo novog, niti nečeg posebno iznenađujućeg – osim što slabo ko na ovoj sceni radi išta slično, i što Autopark to radi kroz dobre pesme
Jedan neprevedeni intervju sa Sioranom
Noći u kojima niče nesanica
"Razočaranje u filozofiju okrenulo me književnosti. Da budem do kraja iskren, od tog trenutka mislim da je Dostojevski mnogo važniji od svakog filozofa. I da je velika poezija nešto jako neobično"
70. godišnjica aprilskog rata
»Poseban poduhvat«
U nedelju 6. aprila 1941. godine, tri sata pre napada nemačke avijacije na jugoslovenske aerodrome, i četiri i po sata pre nego što su prve bombe pale na Beograd, delovi elitnog puka Brandenburg zauzeli su dunavski Sipski kanal
Prvi čovek u kosmosu, pola veka
Jurij Gagarin je video sve
Ručao je s britanskom kraljicom, bio je specijalan gost Fidela Kastra na proslavi godišnjice kubanske revolucije, poljubila ga je Đina Lolobriđida, letovao je s partijskom vrhuškom na Krimu... Dobio je preko milion pisama sa čestitkama i izrazima divljenja, više od najvećih tadašnjih filmskih zvezda. Jedno vreme bio je ambasador dobre volje, najbolji ambasador kog je SSSR ikada imao, ali je taj posao vrlo brzo počeo da ga zamara: "Ja se nisam opredelio da budem astronaut samo jednom pa da onda odustanem"
Avganistan, deset godina posle
Svirač u Kabulu
Ruka ostada (maestra) Zafara brzo se kreće po žicama, zvuk tradicionalnog avganistanskog instrumenta rubaba je negde između zvuka koji proizvode indijski sitar i italijanska mandolina. Slušamo i posmatramo: jedan od gostiju sedi pored svog kalašnjikova. Borbeni avion preleće iznad našeg koncerta i zaglušuje muziku na nekoliko sekundi. Rat se oglašava zvonjavom telefona: dogodio se napad na sedište Civilne misije UN u gradu Mazar-e Šarifu, poginulo je izgleda osmoro ljudi, možda više. Na snagu stupa najviši stepen uzbune
Veoma organizovani kriminal
Poreklo bogatstva Željka Ražnatovića Arkana
Podizanje optužnice protiv estradne radnice i Arkanove udovice Svetlane Cece Ražnatović izazvalo je novo zanimanje za poreklo novca tog famoznog bračnog para. Fenomen bračnog para Ražnatović najbolji je pokazatelj bezdržavlja, nemorala i bestidnosti Miloševićeve novokomponovane Srbije
100 godina od rođenja E. M. Siorana
Kad Emil kaže da se boji
Samo jedan dan nakon objavljivanja ovog broja "Vremena" navršiće se tačno stotinu godina od rođenja Emila Siorana. Rumunski filozof, koji je glavninu svog opusa ispisao na francuskom jeziku, rodio se u selu Rašinari, blizu grada Sibiu, u tadašnjoj Austro-Ugarskoj, 8. aprila 1911. godine. Sioran je na naš jezik mnogo i široko prevođen, pa bi se skoro moglo reći da je u ovdašnjoj kulturi domaći, što zbog književne prisutnosti, što zbog balkansko-bogumilsko-fatalističkog doživljaja univerzuma karakterističnog za ovaj deo sveta
Srpsko-evropska posla
Puj pike tačke
Nekada smo po holandske sireve, farmerke ili tehniku morali da idemo u inostranstvo. Danas u Srbiji svega ima. Ali, da li smo osim robe "uvezli" i trgovačku ljubaznost
»Avala film« pred stečajem
Sunovrat Filmskog grada
Priča o napuštenoj i propaloj "Avali" ostala je kao tipična priča naše tranzicije, u kojoj nestaju nekadašnji socijalistički mastodonti. Tek sad, kad se došlo do stečaja, problem se aktuelizovao. To da će nekad slavni filmski studio biti rasparčan u zemljišne kvadrate i razgrabljen – još uvek zvuči neverovatno
Intervju – Toma Fila, advokat
Moji dani sa Jovankom Broz
Najteži deo posla jeste da se slučaj Jovanke Broz dovede u pravni tok. Problem je i što ona ne otvara vrata nikome, dva puta je dolazio kurir da joj uruči poziv, nije je našao. Onda sam je zvao telefonom, pa smo se malo sukobili i oko toga. Morao sam da joj objasnim da njen problem mora da se reši pravnim putem i da prestane više da ide samo političkim putem. Sada su prvi put stvoreni uslovi da se njeno pitanje pravno reši
Biografija
Sijao je kao Sunce
"Jurij bi uvek uspevao da sačuva svoj savršeni mir. Njegovo dobro raspoloženje bilo je zarazno, njegov humor razgaljujući, njegov osmeh anđeoski"
Sukobi u Libiji
Zajednički rat, različiti ciljevi
Ima perioda kada interesovanje sveta za neki rat polako počne da opada, uglavnom kada predugo traje, poput sukoba u Avganistanu, ali rat u Libiji još nije ušao u tu fazu. Doduše, posle početnih uzbuđenja kada je izgledalo da Gadafi samo što nije pao, pukovnikovog kontranapada, munjevite odluke koalicije zapadnih zemalja da vojno intervenišu, u poslednjih nekoliko dana kao da su stvari ušle u rutinu, bar za one koji u događajima ne učestvuju. No, kao u dobro režiranom komadu, porast napetosti i rasplet se tek očekuju
TV manijak
Sirotinja popravlja apetit
8. Beogradski festival igre
Bogatstvo plesa
Festival je po svom programu ostao ekskluzivan, i za to zaslužuje priznanje
Intervju – Oliver Frljić, reditelj
U žrvnju istorije
"Mi danas nemamo društvenu situaciju sličnu onoj iz 1948, ali da l’ neko danas sme predložiti alternativu parlamentarnoj demokraciji i slobodnom tržištu? Da l’ neko može dovesti u pitanje sve ove ratove? Predstavljeni su nam kao neka vrsta nužnosti, gledamo ih na televiziji predstavljene na način da nam ne daju prostora za empatiju s drugom stranom. E, ova predstava hoće poraditi na tome, na toj empatiji"
Odrastanje pored Šumarica
Rođeni u Kragujevcu
Paradoks je u tome što Kragujevčani lako gube iz vida da je streljanje u Šumaricama nešto što se dogodilo tu, blizu njih, njihovima. Streljanje u Šumaricama je kragujevački mit, legenda, krvava bajka. A kako je u bajkama sve moguće, dogodilo se i da u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, istoj onoj čiji su učenici streljani u Šumaricama, među portretima znamenitih učenika ove škole visi i portret Milana Nedića. Nedićev portret smešten je odmah pored vrata spomen-učionice
Govor prilikom otvaranja izložbe "Kragujevačka tragedija 1941" u memorijalnom centru Buhenvald kod Vajmara 25. marta 2011.
Ispred i iza puščane cevi
U onoj gimnaziji u Kragujevcu, iz koje su žrtve morale da pođu u smrt, sada su na zidovima slike docnije proslavljenih bivših učenika. Među njima je i slika generala Milana Nedića, predsednika vlade po Hitlerovom blagoslovu u vreme okupacije, takođe i u vreme kada je izvršeno masovno ubistvo u tom istom gradu. General Beme u svom izveštaju glavnom komandantu sektora Jugoistok 28. septembra 1941. godine javlja da je razgovarao sa Nedićem o planiranim akcijama "sa najoštrijim merama" i ponudio mu da dâ ostavku, što je on odbio. Pod Nedićevom vlašću ubijeno je 84 procenta svih Jevreja u Srbiji. Da sam ja sastavljao ovu izložbu, podsetio bih na te činjenice
Lisica i ždral
Oficir i džentlmen
U vas, kazhetsia, tol’ko odin angel, u nas mnozehstvo!", otelo se gostu koji je ugledavši i Palmu kako mu se primiče sa urolanim Belim anđelom rekao "hvatit"
Izjava nedelje
»Estonci su nam sva tri gola dali iz šuta!«
Vladimir Petrović Pižon, selektor fudbalske reprezentacije Srbije (B92)
Zapleti oko Telekoma Srbija
Država u romingu
Ako će Vlada Srbije sutra biti prinuđena da proda ulaz u srpsku elektroprivredu Putinu, onda se prodaja telekomunikacija omiljenoj prestonici Franje Josifa I pojavljuje ne kao interes, nego kao nužan prethodni "geostrateški naklon" Evropi. Pa i da bi se našoj publici mogla sačuvati iluzija o tome da je moguće u "titovskom nesvrstanom stilu" i dalje balansirati između diplomatskih "strateških partnera" na različitim stranama sveta, to jest nastaviti sa pronalaženjem partnera sa obe strane "moždane gvozdene zavese"
Intervju – Neven Škorić, menadžer razvoja kompanije »Nelt«
Prodor u Afriku
Odlučili smo da ove godine počnemo posao i u Zambiji i u Mozambiku, da pokušamo da osnujemo tamo firme koje će početi da rade. Na početku tu nema govora o profitu, ali želimo da ove godine imamo tri kompanije osnovane u ovom supsaharskom delu Afrike, od kojih bi kompanija u Angoli trebalo da radi punom parom
Libija – Odisejeva zora
Rat odozgo
Prvi libijski avion u letu primećen je 24. marta, kada je francuski E-3F "avaks" otkrio neidentifikovani cilj u vazduhu blizu Misrate, istočno od Tripolija; u presretanje su poslati avioni i, prema francuskim izvorima, jedan libijski avion uništen je na zemlji. Dva dana kasnije francuski avioni uništili su još pet "galeba" i dva helikoptera u Misrati dok su se navodno pripremali za dejstva po ciljevima na zemlji
Vojne intervencije SAD od završetka hladnog rata do Libije
Globalni pohod mirnog Amerikanca
Do juče se moglo misliti da je vrhunac ironije – ili pragmatizma, zavisi kako na to gledamo – početak jednog novinskog komentara od pre nekoliko godina, povodom Drugog zalivskog rata, u kom se autor pita: "Otkud naša nafta ispod njihovog peska?" Od juče je, bez obzira na to što je reč o vojničkoj pameti, na snazi jača izjava, cinizam – ili, opet, možda pragmatizam – po kom "Gadafijeve snage podmeću leševe na ciljeve koje mi gađamo"