Za potrebe ove priče, pre svega, treba razjasniti u čemu je posebnost i prava uloga "novog talasa" u donošenju novih vrednosti u našu kulturu – oko čega se svi učesnici i posmatrači sa strane slažu – i koje su to vrednosti bile. Tekst je namenjen mlađima od 27. godina
"Svakome je jasno da od one eruptivne priče munjevitog pokretanja cele Srbije – nema ništa", kaže za "Vreme" Bojan Kovačević, predsednik Akademije arhitekture Srbije. "Sećate li se priča o dizanju čitavog građevinarstva, uslužnih delatnosti, razvoja saobraćajne mreže, bulažnjenja o ‘Rakovici na vodi’ i sličnih terciranja? Zazirem da je ovo trenutak kada se promalja srednja varijanta ‘Beograda na vodi’ o kojoj sam odavno govorio – da se ponešto možda i sagradi, onda sve stane, a nama ostane poneka urbana nakaza"
U pisanju i mišljenju dozvoljeno je skoro sve, osim ostrvljivanja na slabe i nemoćne, na one koji leže na zemlji
Nemam problem kad neko sa prošlošću kao što je Aleksandra Vučića uputi izvinjenje. Izvinjenje upravo i treba da dođe od onih koji su učestvovali ili podržavali politiku koja je odgovorna za zločine. Ali oni moraju da budu svesni da će nailaziti na nepoverenje ako nisu iskreni
Arsen je pisao, pevao i živeo, pa naposletku i umro, svima nama koji smo mogli razumeti šta znači kad "na stolu novine još leže, sa nekim datumima jula", i svima koji su, razvejani po svetu, tamo poneli i Arsena, kao dokaz da nisu tikve bez korena nego ljudi dostojni neke bolje sudbine
Izvozna velesila Nemačka ima najviše koristi od evra, pa profitira i u kriznim vremenima, jer su njene hartije od vrednosti sigurna luka za ulagače. Stoga je potpuno neprimereno da se u Nemačkoj osipa drvlje i kamenje po monetarnoj uniji i zajedničkoj valuti, kažu za "Vreme" ugledni nemački ekonomisti
Gospodin Žika obuče pirgavoplavi sako preko pirgavozelene košulje, zatraži aplauz, pa se autorski i najgledanije reče: Naravno, naravno, prelazimo na sport, kažu da je to najbolja strana svega, kad ste u nekoj tuzi, bavite se sportom...
Albanija nije za one koji žure. Ako nemate strpljenja, ne idite tamo
Konačni rezultat privatizacije medija i dalje je nepoznat, a u ovom trenutku previše je nepoznatih elemenata i previše spekulacija. Nije to iznenađenje: onaj ko je iole upoznat s ovdašnjim privatizacijama, kao i ovdašnjom medijskom scenom, mogao je i da pretpostavi da će sve to baš tako da izgleda – tim pre što su nekadašnji državni mediji godinama sistematski, temeljno srozavani i uništavani, kako bi na kraju postali lak plen ovog ili onog mogula
Emisija "Dan sa Premijerom" emitovana je ne samo u subotu već i u nedelju, za gledaoce koji su je eventualno propustili, ili za neverne Tome, a znamo da među nama ima i takvih. U 11 i po minuta ove emisije autora Petra Gajića sublimiran je jedan Premijerov radni dan. Zbog istorijskog značaja ove emisije, tu nisam ciničan, važno je njenu analizu početi od naslova
Kako je jedan novinski intervju otkrio simptomatične "slepe mrlje" naših nacionalista, ali i antinacionalista
Trenutno vlada kultura beznađa. Dominik Mojsi govori o tri emocije – poniženju, nadi i strahu. U Srbiji imamo emociju poniženja, budući da je opšte mišljenje da smo iz devedesetih izašli kao najveći gubitnici, sa uništenom privredom, uništenim dobrim ugledom, stalno pritiskani velikim silama koje su bile naklonjene našim "suparnicima". A i emocija straha se sve više ispoljava, pogotovo prilivom azilanata
Sve u šesn’es’ ‘arambaša umetnik Milutin lično najavi svoju umetnicu drugu, mlada moma, diže ruke, sklopi oči, pa uze kaziva: Gde nestade junače iz gore/ plavog oka kano sinje more... Neću drugog, nek me bog ubije!
Šta povezuje kapriciozne grčke boginje, moćne Vestalke i mlade device ranog hrišćanstva
U leto ‘95. trajao je šinterski lov na ljude po Srbiji. Srpska policija, policije Republike Srpske Krajine i Republike Srpske i pripadnici Arkanove Dobrovoljačke garde hapsili su one kojima je mesto rođenja bilo u Hrvatskoj ili Bosni i slali ih da ratuju, posle manje ili veće torture. Kontrole i hapšenja odvijali su se svuda: po izbegličkim centrima, stanovima, studentskim domovima, na ulicama…
Nekropolitika je ovde toliko uticajna da su mrtvi, kosti, stratišta i zločini osnova za definisanje svih pojedinačnih identiteta balkanskih naroda
Kandidat za republikansku nominaciju za predsednika SAD Donald Tramp je jedan od najbogatijih Amerikanaca i "najuspešnija osoba koja je ikada ušla u trku za lidera sveta", kako sam sebe naziva. Do sada se istakao agresivnom kampanjom, rasizmom i seksizmom, ali se čini da to nije nanelo veliku štetu njegovom rejtingu. Jer, Donald je Donald, komentarišu američki novinari, možeš da ga voliš ili ne, ali ne možeš da ostaneš ravnodušan
Famoznoj ulici Fuada Midžića koju je Zabranjeno pišenje opevalo od Selene pa nadalje, ulici u kojoj je stanovala autorska ekipa Pušenja, posle rata je promenjeno ime. Džaba je Fuadu Midžiću pred posleratnim sarajevskim vlastima bilo to što je bio musliman, kad je bio i komunista i partizan i jasenovački logoraš i ilegalac koji je poginuo u poslednjem danu rata i NDH-zijske vlasti nad Sarajevom. Uzeli su mu ulicu, a u toj promeni imena bilo je, međutim, nečeg i dijaboličnog i jezovitog i neverovatno simboličnog. Ulica Fuada Midžića danas se zove ulica Asima Ferhatovića Haseta, a to je isto kao da se zove i ulica Zabranjenog pušenja ili ulica Top liste nadrealista ili ulica Doktora Neleta Karajlića ili ulica Seje Sexona ili ulica Maršala Tita ili - sve to zajedno
Nespremnost većine u Srbiji da prihvati sopstvenu odgovornost za zla nanesena Hrvatskoj devedesetih može se meriti samo sa potpunom nezainteresovanošću većine u Hrvatskoj za sudbine prognanih i pobijenih civila u "Oluji". U većoj ili manjoj meri, isto se odnosi i na celo naše okruženje
"Kad će običan čovek, i tamo i ovde, shvatiti da Hrvate i Srbe i danas spaja, ako ne bratstvo i jedinstvo, a ono bratstvo u nevolji – nevolji koja nas čini tako sličnima... I hoće li se upitati šta su uzroci te nevolje, hoće li biti u stanju da ih prepozna u nacionalističkim strastima kojima već više decenija, i tamo i ovde, biva sistematski trovan"
Pogled u retrovizor starog traktora pokazuje kako je traktorska industrija u jednom sistemu nastala, a u drugom nestala, kako je trasirala put naše industrijalizacije i transformacije poljoprivrede, a potom podelila sudbinu ne samo deindustrijalizacije već i deagrarizacije naše zemlje
Nakon iskustava sa prethodnom globalnom razvojnom agendom poznatom po Milenijumskim razvojnim ciljevima, UN su želele da se o novim ciljevima razvoja ne pitaju samo stručnjaci i političari. Novi globalni ciljevi održivog razvoja su definisani kroz širok konsultativni proces. Širom sveta, građani i različiti društveni i ekonomski akteri mogu da iskažu svoje mišljenje i viziju sveta u kakvom žele da žive
"Ti znaš šta je Guča – ljudi opasno sviraju, ovi naši Cigani. Malo jeste raštimovano, ovde-onde, ali kad počnu da sviraju, groove je to. A onda mi iz diskografske kuće Enja Records, za koju snimam godinama, kažu: ti treba da snimaš s njima. Objasnim Ekremu Sejdiću da producent hoće da me snima kako sviram s njima, a oni da me prate. Pitam, hoće doći u Minhen? Ne, to ne valja. U Beograd? Ne, i to im je veliki grad. Hoće tamo gde mirišu ćevapi. I odem u Vranje. Prvog dana bilo je malo kruto, snimali smo u kući Bore Stankovića. Oni stanu ukrug i sviraju. Sviramo, završimo, odjedanput tišina u krugu; pored mene Ekrem s njegovom trubicom, okrene se, dâ mi ruku pa mi kaže: ‘Gosin profesore, bata Dule – sad si naš.’ Primaju me u pleme!"
