Prilog kulturi sećanja – Pukovnik Apis po treći put među Srbima
Crna ruka i tapija na glavu
Ponovo je u žiži javnosti ime Dragutina Dimitrijevića Apisa koji se vezuje za Majski prevrat i ubistvo kralja Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin 29. maja/11. juna 1903, a koji je četrnaest godina kasnije streljan na jednom zabačenom polju kod Soluna u zoru 13. jula 1917, nakon Solunskog procesa, u kome je na vojnom sudu osuđen zbog navodnog organizovanja atentata na Kralja Aleksandra Karađorđevića 11. septembra 1916. i formiranja i vođenja tajne organizacije "Ujedinjenje i smrt" za koje su svi znali, pa rehabilitovan 16. juna 1953. Povodom vesti da bi iz Soluna možda mogli da budu preneti u otadžbinu Apisovi posmrtni ostaci ponovo se rasplamsava polemika u generaciji nedostojnih naslednika koja je razrušila Jugoslaviju o manama i smrtnim greškama onih koji su je gradili u "vreme smrti". O tim događajima i ljudima je ipak dostojnije podsetiti na reči savremenika, što pokušavamo na narednim stranicama
Karavan #Vreme25
Krenulo je iz Valjeva
Kako smo otišli na prvu tribinu u ciklusu obeležavanja četvrt veka izlaženja nedeljnika "Vreme"
Na licu mesta – Od Horgoša do Reskea
Poslednja reza na poslednjoj kapiji Evrope
Kao da se ovde, na polunapuštenoj lokalnoj pruzi između Horgoša i Reskea, zatvara ulaz u Evropu. Pod niskim, tmastim nebom koje naleže na vrhove drveća, prizor deluje nadrealno, poput scena iz postapokaliptičnih filmova i knjiga: svet je razrušen, ostalo je samo malo netaknuto ostrvo koje veruje da mora da se ogradi jer na njegove granice nasrću divlji narodi
Tribina – "Ima li Srbije van Beograda"
Krupan korak u devedesete
Izložbom odabranih naslovnih strana od početka "Vremena" do danas, tribinom "Ima li Srbije van Beograda" i koncertom tamburaške bande Ljubomira Živkova, kolumniste nedeljnika "Vreme", u Valjevu je u petak, 11. septembra, počelo obeležavanje dvadeset pet godina izlaženja "Vremena"
Građani i izbeglička kriza
Otvorite granice, dobro došle izbeglice
Frustrirani ljudskim dramama, tragičnim događajima, neadekvatnim reakcijama zvaničnika, građani širom Evrope stali su u zaštitu izbeglica
Najava 49. Bitefa
Uspomeni na Jovana Ćirilova
Na dan izlaska ovog broja "Vremena" počinje 49. Bitef, prvi Beogradski internacionalni teatarski festival koji će proći bez Jovana Ćirilova. U glavnom programu na njemu će biti prikazano deset predstava, s akcentom na političkom teatru
Ekskluzivno
Budućnost medija
Nuspojave
Evo pošte, ministre moj
To što ste "poznati" u svakodnevnom životu vas stavlja na razna iskušenja; visoko rangirani državni službenik im mora odoleti
Intervju – Vedrana Rudan, književnica
Koga i zašto psuje Vedrana Rudan
"Kada su fotke mrtve djece mijenjale svijet? Da li je i jedno mrtvo jugoslavensko dijete skrenulo sa putanje divljake koji su Jugoslaviju pretvorili u prah i pepeo? Mrtva djeca zanimljiva su samo licemjernim medijima koji se zgražaju nad ljudskom bešćutnošću. Koja pizdarija. Amerika je u proteklih nekoliko desetljeća ubila milijune djece, što svoje, što naše, što sirijske, afganistanske, pakistanske… Koga briga. Ubijanje djece načelno je neprihvatljivo, ali stvarno je potpuno normalno. Mrtva djeca su uvijek dokaz da se neki ljudi bore za slobodu i demokraciju. U ovom slučaju su to Ameri"
Lični stav
Mera zabrane korišćenja interneta – budućnost ili realnost
Zameniku glavnog urednika lista "Tabloid" Milanu Malenoviću odlukom Višeg suda u Beogradu, zbog pretnji premijeru Srbije Aleksandru Vučiću, određena je mera zabrane korišćenja interneta. Iako na prvi pogled tako ne izgleda, ova mera uopšte nije kontroverzna, sa pravnog aspekta
Alternativni gradski prevoz
Preko preče, naokolo bliže
U Beogradu se nedavno pojavio servis CarGo, alternativa uobičajenom taksi prevozu i replika globalno rasprostranjene i kontroverzne kompanije Uber. Priča o Uberu dobra je ilustracija šta se može desiti kad mala kompanija prebrzo preraste u veliku i kako joj zbog toga strada reputacija
Iz prvog broja »Vremena«
Može li se raspasti Jugoslavija
Ako šovinizam i slepa mržnja onemoguće reformu i Jugoslavija stvarno počne da se raspada, to će običnim ljudima stvoriti pakao koji i ne pominju oni koji o tome govore sa neverovatnom lakoćom: prekid komunikacija, preseljenja, napetosti, diktature, možda ratove
Mađarska – Zloupotreba izbeglica
Lažni neprijatelji i opasna politika
Umesto da rešava problem, premijer Viktor Orban vodi kampanju protiv izbeglica i tako povećava svoj rejting. Izbeglice dolaze i odlaze, ali mržnja ostaje
Intervju – Marko Aleksić, autor biografije Marka Kraljevića
Istorijska figura, mitsko ogledalo
S obzirom na to da je Marko Kraljević ne samo srpski već i epski junak svih Južnih Slovena, teško je naći pravo objašnjenje kako to da nije bilo knjige koja bi se bavila njegovom istorijskom ličnošću. Nedavno objavljena studija Marko Kraljević – Čovek koji je postao legenda prva je biografija istorijskog Marka Mrnjavčevića
Evropa za početnike
Na nogama i železničkim šinama
Sedam država za 22 dana, stotinak novih poznanika iz Srbije i zemalja regiona, nekoliko stotina prepešačenih kilometara, nekoliko hiljada kilometara pređenih vozom, prolazak kroz Orbanov "zid", fotografisanje kraj ostataka Berlinskog, 687 stepenika bliže nebu i pogled na čitav Pariz sa Ajfelove kule, Barselona na dlanu ispod parka Guelj... Tako je ukratko izgledalo ovo leto iz moje perspektive zahvaljujući konkursu "Putujemo u Evropu" (umesto "u", lepše bi zvučao predlog "po" jer smo i mi deo te Evrope)
Digitalizacija srpskih službenih novina 1813–2013.
Ogledalo vremena
Digitalni arhiv srpskih i jugoslovenskih službenih novina objavljivanih tokom poslednja dva veka, koji je "Službeni glasnik" načinio i koji je odnedavno dostupan svima, jedan je od najboljih izvora srpske državno-pravne tradicije, istorije i kulturnog nasleđa
Strip – Rabinov mačak
Teozofija u bajci
Remek-delo novog francuskog talasa koji kroz inovativnu naraciju donosi pregršt teoloških, egzistencijalnih i moralnih pitanja, poneki odgovor i dosta vedrine iz ugla jednog mačka
Rusija i Kina
Uspon istočne alijanse
"Rusko-kineski odnosi danas su možda dostigli najviši nivo u čitavoj svojoj istoriji", izjavio je prošle sedmice ruski predsednik Vladimir Putin uoči svoje trinaeste posete Narodnoj Republici Kini. Na tome dve države ne žele da se zaustave. Cilj da se stvori ekonomski, politički i vojni savez koji može da parira Zapadu predvođenom Sjedinjenim Američkim Državama
Lisica i ždral
Naše staaro
Prvo slovo koje sam savladao beše na ćirilici, pa kako da me ne podiđu žmarci kad se toga setim... Kad sam se bacio na latinicu, sačekao me je istovetan znak, koji je, gle, bio oznaka za isti glas!
»Slike koje su promenile svet«
Dečja suza u objektivu
Slika trogodišnjeg dečaka Ajlana Kurdija probudila je savesti širom sveta i promenila javno mnjenje u Austriji i Nemačkoj, što se nije desilo nakon mnogobrojnih prethodnih vesti o udavljenim izbeglicama kod ostrva Lampeduza, ni nakon izveštaja o tome da se u Mediteranu od januara do kraja avgusta 2015. godine udavilo najmanje 2500 ljudi. Ova fotografija je izazvala lavinu podsećanja na "slike koje su izmenile svet"
TV manijak
Ivice, napusti kuću velikog brata
Zaista cenim napore kolega, ali sam tokom godina praćenja medija na ovim prostorima naučio jednu stvar. Do snimaka kao što je snimak Ivice Dačića s Mišom Bananom nikada nijedan novinar-istraživač nije došao ukoliko neka od Direkcija ili Službi nije odlučila da ih vi dobijete. Ekskluzivnost ove vrste ima svoju cenu, koja nije novac
Zoom
Banana država – Puška koja već sedam godina visi u igrokazu oko susreta Ivice Dačića sa Rodoljubom Radulovićem napokon je opalila – ćorak!
Tamo, u vrhovima vlasti, izgleda da svako ima sve o svakom i tako se uzajamno drže za gušu dok im svemoćni i netaknuti razni ogranci državnih bezbednjaka s obe ruke stežu jaja
Intervju – Petar Lađević, bivši savetnik predsednika SRJ za izbeglička i humanitarna pitanja
Kad postaneš osetljiv na nesreću
"Ne sme se dozvoliti manipulacija humanizmom. Niko ne sme da se ideološki ili politički na ovome okoristi. Izbegličko pitanje nikad ne sme da bude pitanje političkog nadmetanja, kao što je bio slučaj devedesetih kad su izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine služile za politička potkusurivanja. Izbegličko pitanje mora da bude isključivo pitanje ljudske solidarnosti"
EU – izbeglička kriza
Strah i nepoverenje »nove Evrope«
Šefovi vlada zemalja Višegradske četvorke (V4) ne slažu se sa načinom na koji se u Evropskoj uniji vodi debata o rešavanju najveće migrantske krize od Drugog svetskog rata, i smatraju da bi prihvat izbeglica trebalo da funkcioniše isključivo po principu dobrovoljnosti, a ne po principu određenih kvota. Nemačka i neke druge zemlje to vide drugačije, a poslovični raskol unutar EU usporava rešenje za akutnu krizu