Akcija progresivne Vojvodine je saopštila da je, samo nekoliko meseci nakon ukidanja obavezne naknade za konverziju industrijskog u građevinsko zemljište, započeta masovna izgradnja stanova na prostorima nekadašnjih fabrika u Novom Sadu
Vučić je posle tragedije u „Ribnikaru“ govorio o 1200 policajaca za škole. Sada se zazivaju detektori za metal na ulazima, dodatno obezbeđenje, pretres dece… A možda je samo trebalo slušati stručnjake, pričati sa decom i baviti se prevencijom
Posmatračka misija ODIHR-a kao da je konačnim izveštajem obradovala i vlast i opoziciju, ocenjuje Dojče vele. Analitičari očekuju da vlast do idućih izbora preduzme tek kozmetičke promene, ali da nastavi sa krađom glasova
Prema izveštaju američke nevladine organizacije sa sedištem u Njujorku Fridom haus Srbija je lider u Evropi u padu građanskih sloboda u 2023. godini. Slobode u Srbiji u kontinuitetu opadaju već deset godina, te se sada nalazi na 114 mestu na listi koja obuhvata 210 zemalja
Malo koja tema obuzima Amerikance toliko kao pozno životno doba njihovog sadašnjeg i bivšeg predsednika. Lekarski izveštaj sada navodi da je Bajden sasvim zdrav i aktivan
Učenica šestog razreda škole „Heroj Janko Čmelik“ biće neko vreme van nastave. Slučaj je uzbudio Staru Pazovu
U doba Aleksandra Vučića, ministri skoro nikad nisu nosioci politike ministarstava na čijem su čelu. Naime, predsednik Srbije ima i neverovatnu sposobnost, a to je da izračuna cenu svake osobe kojoj će ponuditi mesto u Vladi. Izgleda da u tu svrhu služe konsultacije i odlaganje formiranja kabineta do poslednjeg dana – treba vremena da se napravi adekvatan “profajling”
Ekipa koja je na listi Branimira Nestorovića ušla u Narodnu skupštinu i Skupštinu Beograda posvađala se među sobom. Mediji sukob prate kao sapunicu, a izgleda da su se glavni akteri upoznali ispred studija na snimanju “Ćirilice” Milomira Marića
Posle tri godine počelo je suđenje vozaču koji je nedaleko od Loznice ubio ženu i pobegao. Poginula Ivanka Mićić bila je majka policajke, ali... Opstrukcija ne bira. Zataškavanja su ono što bližnji poginule doživljavaju od početka nesreće i istrage. Za zrno pravde, protiv lokalnih moćnika i spornog pravosuđa, bore se uz pomoć advokata, medija, bilborda, protesta... Vest o hapšenju osumnjičenog vozača onomad im nije javila ni policija, ni tužilac već lično predsednik države Srbije Aleksandar Vučić. I pravda je počela da se nazire. Ali... Jedan od advokata okrivljenog postao je i Vladimir Đukanović, inače funkcioner SNS, vladajuće partije. Policajci koji su pokušali da istraže slučaj progonjeni su ili smenjivani. Nedeljnik “Vreme” otkriva da se protiv poteza porodice poginule žene pobunio čak i doktor Branislav Nestorović sa svojim “vitezovima i zmajevima”. Zatim se čitav slučaj preselio u sudnicu. Međutim, zbog bliskih odnosa porodice okrivljenog i sudija u Loznici, postupak valjano nije ni počeo, a pravda više nije ni na vidiku
Skoro potpuna cenzura opozicije, izostanak bilo kakve kritike predsednika države i vlade, nedostatak suštinskog sagledavanja problema i izazova u društvu, guranje važnih tema pod tepih i provladino orijentisani gosti ključne su odlike dveju udarnih i najgledanijih informativnih emisija Radio-televizije Srbije. Za razliku od RTS-a devedesetih, koji je bio nosilac propagande vlasti, ali i govora mržnje, danas su to neki drugi mediji, uključujući televizije sa nacionalnom frekvencijom, dok se propaganda u korist vlasti na RTS-u sprovodi bez govora mržnje
Šta se sve može sa 17,8 milijardi evra koliko će se investirati za EKSPO i još ponešto? O kakvim se investicijama radi? Kuda vodi takvo ulaganje? I kakve to veze ima sa još većim otvaranjem prostora za korupciju? Pitanja se nižu, a odgovora je malo. Ono što znamo je da je reč o novcu s kojim bi se, prema rečima profesora FEFA fakulteta Gorana Radosavljevića, mogla izgraditi Srbija, da izgleda dosta bolje nego danas. Jer, kako kaže, godišnje investicije iz javnih sredstava na nivou čitave zemlje iznose oko sedam milijardi. Ekonomista Milan R. Kovačević ističe da dug koji košta više nego privredni rast jeste srljanje u propast
Prema podacima Svetske banke, 2002. je više od 72 odsto svih troškova u zdravstvu u Srbiji bilo plaćeno “državnim” novcem (budžet, zdravstveno osiguranje), 24 odsto iz džepa građana, a ostatak iz drugih, uglavnom međunarodnih izvora. U periodu od 2006. do 2012. godine javna sredstva pokrivala su oko 62 odsto troškova vezanih za zdravlje. Nakon 2012. godine i uspostavljanja nove vlasti, dolazi do daljeg smanjenja učešća javnih sredstava u finansiranju zdravstvene zaštite, sa rekordnim minimumom 2017. godine, kada je svega 57 odsto zdravstvenih troškova pokriveno sredstvima iz javnih izvora, a građani su iz svog džepa platili 41 odsto
