Ove godine 22. novembra Narodno pozorište u Beogradu slavi 135. godišnjicu osnivanja. To je i povod za razgovor sa Slavkom Milanovićem, direktorom Drame Narodnog pozorišta
Tri predstave koje su u poslednjih par nedelja gostovale u Beogradu pružaju dragocen uvid našim gledaocima i stručnoj javnosti u različite tendencije savremenog plesnog teatra. Ostaje nam da se nadamo da će ovakva gostovanja pozitivno uticati i na naše stvaraoce iz ove oblasti
"Ja sam slikar i imam apsolutnu slobodu. Pripadam jednom anarhističkom svetu, nikada nisam bio član nijedne partije, naročito komunističke, niti bilo kakve organizacije. U životu nisam imao gazdu, nisam priznavao autoritete, ni političke ni druge, sad ni slikarske. Ovo je moja prva prava ispovest"
Od početka prihvaćen od publike, svestan svoje nesavršenosti i, za razliku od FEST-a, neopterećen sentimentalnim bagažom sopstvene mitske veličine, Festival autorskog filma je nastajući u okolnostima potpunog društvenog beznađa formirao i do danas očuvao jedan izrazito gerilski način delovanja
Ja sam doktor, ali nisam vlastan da prepisujem lek protiv histerije, reče Koštunica, ja mogu samo da vas ošamarim, dometnu Labus, neka ja ću, umeša se Paunče, nemojte vi da se zarazite
Bogoljub Karić, biznismen, odgovarajući na pitanje da li se boji ("Insajder" TVB92)
Do pre nekoliko godina malo ko je znao da uopšte postoji Dom za lica ometena u razvoju u Kulini, još manje njih je znalo u kakvom je stanju bio. Tek medijska kampanja "Zovem se Anđela", pokrenuta malo nakon petooktobarskog prevrata, pokazala je, slikom i rečju, u kakvim uslovima žive oni koji bez tuđe pomoći ne mogu opstati
Nije važno koji čitalački sloj veruje u priče o ministarskim švaleracijama. Bitno je to da se pod firmom važnosti "svakog detalja o ljudima koji nas vode" lansiraju storije koje ne bi trebalo da imaju bilo kakve veze ni sa javnim mnjenjem ni sa biračkim telom
Neke od 28 stranaka, koliko ih je u novembru bilo u raspuštenom parlamentu Srbije, moći će da računaju na produženi parlamentarni status jedino ako se kolektivno učlane u veće stranke
Čim su u ponedeljak, nakon ustajanja, proradili telefoni u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu, Vojislav Šešelj i Slobodan Milošević imali su sve razloge da časte u kantini svaki svoje društvo sa sprata: prvi – Milana Milutinovića i Mladena Naletelića Tutu, drugi – Tihomila Blaškića i Veselina Šljivančanina. Lider radikala potom je zatražio od Nikolića i drugova da postanu jedna od dve najjače stranke u Srbiji, a predsednik SPS-a poručio je svojima da je sada prilika da se "DOS dotuče"
Nedostatak izabranog predsednika mogao bi se osetiti po okončanju parlamentarnih izbora, kad bude trebalo sklopiti postizbornu koaliciju za formiranje vlade
