Imamo najboljeg i genijalnog premijera, koji niti pije, niti puši, niti kocka, a vredan je ko košnica pčela. Ali, ima jedna od Vuka Karadžića, koji je zabeležio narodnu pamet, koja kaže: Dobar konj ima sto mana, a loš samo jednu, ne valja ničemu!
Širok je i preširok dijapazon uvreda, konstrukcija i neistina koje su tokom 2015. bile upućene iz vrha vlasti na adresu zaštitnika građana Saše Jankovića. Vređan je i proganjan javno – sa skupštinske govornice, na naslovnim stranama, na konferencijama za novinare, u intervjuima. Istovremeno, Saša Janković je tokom 2015. dobio i najznačajnija priznanja za svoj rad: između ostalog, nagrađen je francuskim Nacionalnim ordenom za zasluge u rangu viteza. Svojevrstan je apsurd da se i jedno i drugo dogodilo s istim razlogom: zato što je radio svoj posao. Od 2007. kada je stupio na dužnost, Saša Janković se bez ikakvih ustupaka i izuzetaka bavio onim što je u opisu posla zaštitnika građana, ne brinući pritom koga će da naljuti, kome će da se zameri i ko bi to možda mogao pogrešno da protumači. To je naročito došlo do izražaja baš tokom 2015, kada je mnogima "stao na žulj", pre svega insistiranjem na nepravilnostima u radu Ministarstva odbrane i bezbednosnih službi. U obrazloženju odluke da Sašu Jankovića proglasi za Ličnost godine, uredništvo "Vremena" navelo je da je on u više navrata "postavljao ključna pitanja i nametao važne teme od javnog interesa za građane Srbije", da je "svoj posao radio beskompromisno i hrabro" i da je uprkos "medijskom i političkom linču kakav Srbija u svojoj skorijoj istoriji nije videla", njegova kancelarija i dalje radila visokoprofesionalno i u službi javnog interesa. U intervjuu za "Vreme" Saša Janković objašnjava kako mu je to sve pošlo za rukom, ko su mu najveći neprijatelji, šta su mu ciljevi, ali opisuje i svoj životni put – detinjstvo i mladost, odlazak na ratište, iskušenja, odluku da ne ode odavde, ličnu motivaciju. Bilo je tokom tog razgovora priča o ljudima koje pamtimo, o onima koji su još uvek tu, o onima koji misle da su jači od zakona, baš kao i o porodici, o jednom psu, muzici i pozorišnoj predstavi na koju će možda otići u društvu – Aleksandra Vučića.
Poslednjih dana prošle godine, novi niz odlazaka naših heroja i kultova započeo je Jan Frejzer Kilmister, svetski poznat i nezaboravan kao Lemi. Uz Kita Ričardsa, jedan od poslednjih naizgled neuništivih, koji su sopstvenu snagu merili samouništavanjem
"Ako su osamdesete godine bile klaustrofobična komedija, ove naše godine su komedija klaustrofobije. Da cela stvar bude još gora, pod ovim našim nebom različita mišljenja ne izazivaju boljitak, već ratove"
Kako SAD sa saveznicima uvek nanovo, potpuno ignorišući vlastite mogućnosti, kreću u ratove čije posledice ne mogu da se predvide
U pozivu zainteresovanim kupcima stoji šta se i kako prodaje, ali ne i neka obaveza tipa "nastavak obavljanja iste delatnosti", "zabrana prodaje nekretnina u nekom roku". Stoga bi prodaja PKB-a na način kako se to čini mogla da se protumači kao ustupak nekom "svom", koji bi kupio zemljište po jednoj ceni, a onda ga prodavao po drugoj, višoj
Ljubav se osetila i u međusobnim odnosima Srbije i Hrvatske. Na HRT-u su konstatovali da se hrvatskoj himni zviždalo manje nego Tomi tokom vaterpolo meča u Beogradu. Ne znam ko je merio nivo buke, ali ako su zvižduci Tomi cena dobrosusedskih odnosa, onda neka čovek izdrži za opšte dobro
Strategiju "rijaliti šoka" u informativnom programu protekle godine je na Televiziji Pink neprekidno koristio urednik "Informera", poznat kao Vučićević – Teška reč. On je sa familijom Rodić iz "Kurira" ušao u Prvi Srpski Rat Tabloida. U ovoj borbi kakicom su se mazali svakodnevno
Prvi put na srpskom jeziku objavljena je Plinijeva Istorija prirode, kapitalno izdanje antičke kulture, obavezno štivo za one koji se bave istorijom nauke i društva, ali i za sve koje zanimaju izvorišta evropske kulture
Knjiga o burnoj istoriji jednog lista kao ogledalu sistema i države važan je prilog arheologiji znanja o tome ko smo i šta smo, i zašto smo baš ovakvi kakvi smo
Pošto ne umem u jednoj reči da opišem Srbiju u godini koja prolazi objavljujemo jednu sliku: zatvorenici kite jelku u holu beogradskog Centralnog zatvora. Samo nek je ukrašeno
Poboljšanje i unapređenje prava najmlađih u svim oblastima je proces koji zahteva vreme, ali je važno da promena ima i da se one vide
Nezadovoljni ste? Sobom, poslom, okruženjem, zemljom u kojoj živite, vlašću koju ste izabrali? Stvari su prebrzo krenule tamo gde ih niste očekivali? Čini se da neke odluke koje ste doneli nisu bile najpametnije? Opustite se – naš evolucijom razvijeni mozak za sada ne može bolje. Ili može
Sećam se sedamdeset i pet proslava novih godina. Ovde ću pomenuti neke, koje mi se čine značajnije od drugih: kada sam izlivao olovo sa ocem i bacao ga u vodu, što se kod nas danas zove salivanje strave, kada sam gledao kako vaške beže od samrtnika, dramatizovao "Jamu" Ivana Gorana Kovačića, posmatrao Peku Dapčevića i Milovana Đilasa, igrao valcer sa svojom ženom na ulicama Beča
U 2015. umro je Arsen Dedić. Bio je jedan iz kruga velikih evropskih kantautora, na tragu one linije koju su zacrtali Šarl Aznavur, Luiđi Tenko, Serđo Endrigo, Bulat Okudžava i Vladimir Visocki. Ovo je podsećanje na njih
Pucnjava i eksplozije su okej, to kad neko nekog nabode na mač, i to je okej. Ako se zakotrlja glava – tim bolje. I glup vic je okej, pod uslovom da je kratak. Ali kad neko priča i pravi se mnogo pametan – e, to je bezveze. Osim što je bezveze, ovaj film je čist marketing, igranje na nostalgiju, na žal za prošlim vremenima i ništa više
Tokom ove godine ostali smo bez dve kultne radio-stanice, prepušteni tiraniji sterilnih džuboksa, uz nešto časnih izuzetaka nesigurne budućnosti
U dosadašnjim novinskim dodacima na temu komunikacija, za nedeljnik "Vreme" su kampanje analizirali stručnjaci domaćeg advertajzinga: Anja Kosić, Dušan Simić, Anja Radulović, Lea Stanković, Miladina Stojadinović, Milan Prodanović, Boris Miljković i Iva Mitrović
Mada je vlast u 2015. mnogo puta pominjala "dinamični razvoj" kao put na koji je Srbija nepovratno izašla, ovaj "dinamični razvoj" biće dovoljan da sa projektovanih 1,75 odsto rasta bruto domaći proizvod (BDP) u Srbiji na kraju 2016. bude otprilike jednak onome na kraju 2013. godine
"Formalno gledano, sveštenici i crkveni poglavari su građani i kao takvi imaju prava da izražavaju svoje mišljenje, ali je problem što to mišljenje često ima veći uticaj od mišljenja drugih građana i ta mišljenja često pretenduju da imaju opštu, univerzalnu važnost. Taj formalno-pravni odnos crkve, države i drugih aktera u društvu je problem sa kojim se mi suočavamo danas u Srbiji, suočavaju se ili su se suočavala i druga društva"
Kao što proizvođači pametnih telefona svako malo smisle novu aplikaciju da bi nam izvukli novac iz džepa, tako i Vučić svaki drugi, treći dan smisli nešto novo, obećavajuće, ali me je strah da je po naš džep efekat isti
Milošević nam je, ako ništa drugo, ostavio ustanovu, legat takoreći: Prijatelj Srbije
Četiri decenije su prošle od izlaska kultnog prvenca Buldožera, "magazina za daltoniste, bicikliste, rok gitariste, djecu i vojnike, teške bolesnike, profesore i grobare, striptizete, psihopate, konduktere i mornare"
S bisevima i defileom gostiju koncert Yu grupe trajao je dva sata i četvrt, pravi rođendanski provod najstarijih aktivnih i grupno najdugovečnijih ovdašnjih rokera
Zašto je važno što je slučaj Jovice Stanišića i Franka Simatovića vraćen na ponovno suđenje
U medijsko-estradno-političkom trouglu Saša Mirković je poput velike železničke stanice na kojoj se može presedati sa jedne linije na drugu, pa volj’ ti u pevače, volj’ ti u političare. Najnoviji preokret u svestranoj karijeri ovog pravnika, menadžera i političara jeste prelazak u opoziciju i pozivanje Srbije na "buđenje iz sna"
