Knjige

Austrijski sindrom

Gerhard Amanshauzer: Kao varvarin u Prateru Preveo Relja Dražić Futura publikacije, Novi Sad 2013.

»Gradac« posvećen Andriji Mauroviću

Junak svoje priče

Od tridesetih godina prošlog veka naovamo na prostoru Jugoslavije nastajao je jedan veoma zanimljiv i raznovrstan opus darovitih umetnika stripa. Beograd je možda prednjačio po broju izdanja i autora, ali je u Zagrebu postojao jedan tako samosvojan lik kao Andrija Maurović, nadahnut, crtački artikulisan – strip autor svetskog kalibra

Izjava nedelje

»Pokušaću da Srbija ne ratuje, nego da se Srbija takmiči. 1389. car Lazar nije imao drugi izbor, a mi sada imamo.«

TOMISLAV NIKOLIĆ, predsednik, okupljenima na svetopličkom vidovdanskom saboru u mestu Kondželj (B92)

Quattro betonski paneli

Tračak nade za srpsko građevinarstvo

U zemlji u kojoj su građevinska industrija i tržište nekretnina već godinama praktično mrtvi, u kojoj postojeći objekti nemilice rasipaju energiju i pod okom infracrvene kamere svetle kao novogodišnje jelke, u kojoj, najzad, stambeni kredit uzima samo onaj ko nema drugo rešenje, na ovogodišnjem Sajmu građevine u Beogradu predstavljen je inovativni sistem panelne gradnje – "Q sistem" – patent za koji njegov tvorac kaže da bi mogao da označi revoluciju u građevinarstvu

Seksualni delikti

Zločin, trauma, procedura

Kako izgledaju istražni i dokazni postupci u slučaju silovanja, kroz šta sve žrtva mora da prođe i zašto je ovo najteže dokazivo krivično delo

Na meti ustaškog podzemlja

Olovne godine na nemački način

Terorističke napade ustaške emigracija na jugoslovenske diplomate sedamdesetih godina prošlog veka nemačke vlasti su nazivale "obračunom među Jugoslovenima". Činilo nam se da nedovoljno čine na rasvetljavanju i prevenciji tih zločina, da ih tretiraju kao "borbu protiv komunizma". Ton se promenio tek kada su levi nemački ekstremisti iz redova RAF-a počeli da kidnapuju i ubijaju nemačke industrijalce, kada je Nemačka shvatila šta znači biti izložen terorističkim napadima

Region i Evropska unija

Udbini tajni ratovi

Ulazak Hrvatske u Evropsku uniju donekle je pokvaren kad je Angela Merkel otkazala dolazak na svečanu priredbu u nedelju na Trgu bana Jelačića. Hrvatska je, naime, na brzinu i na silu donela u Saboru zakon kojim se važenje evropskog naloga za hapšenje ne priznaje pre avgusta 2002. kada je uveden. Iza te naizgled banalne priče stoji, međutim, jedan dublji politički sukob unutar Hrvatske: nije tu reč o tome ko je 1983. ubio Stjepana Đurekovića u Minhenu, nego o tome može li se uspostaviti kriminalni kontinuitet između nekadašnjeg Saveza komunista Hrvatske i sadašnje Socijal demokratske partije, koja je na vlasti

Kultura sećanja – Laza Lazarević

Lekarske svedodžbe jednog pisca

Malo poznati originalni lekarski zapisi dr Laze K. Lazarevića svojim jezikom, stilom i značajem čine nesvakidašnje štivo i dragocenu arhivu. Prenosimo delove pojedinih radova onako kako ih je veliki pripovedač svojom rukom zapisivao i potpisivao

Intervju – Slobodan Petrović, zamenik premijera Kosova

Ako rešavam problem, zovite me i »Tačijev Srbin«

Zovite me kako god hoćete, ali ako svakoga dana uspemo da rešimo po jedan problem neke srpske porodice na Kosovu, naša misija je uspešna

Novogovor

Apsorbcioni kapacitet

Navigator

Ko se boji čipa još

Zoom

Na vratima evropskog predsoblja – Još da kažemo Nemcima ko je zapalio žito, ambasadu u ovom slučaju, i u januaru 2014. godine pregovori bi zbilja mogli da počnu

Sad kad se vlada dohvati rešavanja domaćih prilika, videće se jasno kakvi su. Biće to polaganje male mature i nema rešenja tog testa koje bi im neko mogao doturiti, kao što se čini da su odgovori na pitanja oko Kosova stigli iz briselskog "Službenog glasnika" u grudnjaku Ketrin Ešton

Moj muški život

Penzioner

Penzioner je predmet bezdušne diskriminacije i tu mu ni Krkobabića dinastija neće pomoći, kao ni politička korektnost

Roditeljski

Lični stav – Spasimo nauku

Budućnost ili toalet-papir

Pod sloganom "Spasimo nauku" u centru Beograda protestovalo je 2. jula između dve do tri hiljade naučnika – to je do sada najveći takav skup u Srbiji i regionu. O čemu je reč

 

Fenomen Exit

Exit je uspešno otvorio oči svima koji žele sebe da izraze kroz kreaciju, dokazujući da se sve to što vidimo da se dešava negde u svetu – može dešavati i kod nas. Nema nijednog razloga zašto taj primer ne bi služio i kao paradigma za budućnost

O čemu se peva u Vojvodini

Atlantida na dnu mora

Sinonim za pevanje u Vojvodini iz jugoslovenske perspektive jeste – Đorđe Balašević. Nije, međutim, da Balašević izvire niotkud. Brazda koju su isprva zaorali Branko Radičević i Miroslav Antić nastavlja se, na prirodan način, pesmama Đorđa Balaševića, pesmama čija poetika u svojoj srži skriva ideju o mimoilaženju s Kairosom, bogom pravog trenutka, odnosno spoznaju da je tajming uvek promašen, da je stalno ili prerano ili prekasno

Intervju – Bane Krstić, Garavi sokak, muzičar i producent tamburaške muzike

Za društvo u ćošku i celi svet

"Odavde peva dno mora pod otvorenim nebom. Radosna tuga sa ravne ploče. U ravnici u kojoj nije lako pevati, a ako ne pevaš nećeš opstati, jer ovde Zemlja još uvek nije okrugla. U svakom slučaju, to je muzika nastala iz susretanja čoveka sa zemljom i ljudi sa ljudima, a tek posle su nastali gradovi"

Kompozitori

Kornelije Stanković

Isidor Bajić, Rudolf Bruči, Josif Marinković, Tibor Hartig, Ivan Kovač, Erne Kiralj, Ivan Kovač, Karolj Kormholc, Miroslav Štatić, Trandafir Žuržovan, neki su od dvadesetak poznatih kompozitora Vojvodine. I, naravno, Kornelije Stanković

Etnomuzikologija

Poreklo melodije

U Vojvodini je došlo do međusobnog uticaja, prožimanja i oplođavanja muzičko-folklornog stvaralaštva dvadeset šest nacionalnih zajednica koje ovde žive i koje su tako stvorile jedinstvenu muzičku tradiciju ovog prostora

Geopoetika vs politika

Dobri duh Vojvodine

Mnogo je pisano o identitetskim korenima Vojvodine koji su sami po sebi čudo, jer je reč o pokrajini u koju se večito neko doseljavao i čiji su svi stanovnici bukvalno dođoši i kolonisti, neko je došao pre, neko kasnije, a kolonisti su večito ostali samo oni koji nisu poštovali ono što je najbitnije za Vojvodinu: voli je i ne pitaj čija je, jer samo tvoja ona biti neće

Nuspojave

Rodoljubac i nemačka posla

Kako direktor Sterijinog pozorja na silu fašizuje Drugog da bi njegovim tobožnjim primerom zaobilazno legitimizovao sopstvene želje

Srbija i datum

Spektakl Aleksandra Vučića na istorijsku temu

Datumska spinovanja su koliko sutradan zamenjena spinovanjima o "neodložnim poslovima" kojima vlada "sad kad imamo datum" konačno može da se posveti. Tako su opet otvorena tabloidna licitiranja o rekonstrukciji vlade, vanrednim izborima, o tome ko od ministara napušta vladu, ko će biti uhapšen i koje će se nove afere otvarati. Ponovo sve isto u duhu disciplinovanja koalicionih partnera

Vojvodina koje ima i nema

Oj Dunave, Dunave – plavi

O glasovima, harmonikašima, tamburašima i tamburama

Pet slika iz istorije novog svetskog rokenrola

Pejzaži u magli

Prisećanja na Novi Sad prve polovine sedamdesetih

Rok muzika u Vojvodini

Duh urbanih ravničara

Većina vojvođanskih rok autora nekako je izmicala unapred određenim (žanrovskim, industrijskim ili kakvim god) definicijama, tako da se refren iz pesme Obojenog programa – "Svaka definicija gubitak je slobode" – čini kao podtekst čitavog fenomena

Bez ulagivanja

"Pravda za Acu Lukasa"; VREME 1172