Nestanak Tijane Jurić
Traganje u mraku
Prošlo je deset dana od nestanka do trenutka nastanka ovog teksta, a policija, Tijanini prijatelji i drugovi još nisu našli nikakav novi trag. Po Bajmoku, Subotici i društvenim mrežama priča se svašta, ali u to se ne vredi upuštati, niti praviti nepromišljene paralele sa nekim drugim prethodnim slučajevima; svaki je slučaj nov i jedinstven. Možemo samo da se nadamo najboljem
Priručnik za mišljenje
Kako je Linda zaradila milione
Radite u javnom sektoru ili vaš mali posao nekako opstaje zahvaljujući državnim klijentima. No, vidite da se vremena menjaju, skupljate ideje i ušteđevinu, čitate prospekte o kreditima, spremni da se otisnete u avanturu preduzetništva, da zaigrate u višoj ligi. U tom slučaju, neophodna vam je knjiga Thinking, fast and slow, nobelovca Danijela Kanemana – da vas ubedi da budete srećni i ostanete tu gde ste. Osim ako…
Zemlja ljudi – Kolmenar Vijeho (Madrid)
Tamo gde je El Sid vitlao mačem
Prošle godine, Kolmenaresi su se povezali i preko društvenih mreža počeli da zasipaju gradonačelnika zahtevima da im se organizuje letnji karneval, jedini u Španiji. Gradonačelnik, čovek koji pre svega vodi računa o interesima sugrađana (i o sledećim izborima, naravno), rekao je: "U redu. Od grada ćete dobiti logističku podršku, vi organizujte sve ostalo"
Argentina – Nije bankrot nego nešto drugo
No pasarán, lešinarski fondovi
Argentina niti je insolventna, niti je bankrotirala. Reprogramiranje argentinskih dugova, sa kojima se složilo preko 90 odsto poverilaca, blokiraju američki hedž fondovi koji traže isplatu pune sume dugova, koje su sami otkupili za trećinu cene. U korist "lešinarskih" fondova presudili su i Apelacioni sud u Njujorku i Vrhovni sud SAD, pa argentinski mediji pišu o "sudskom imperijalizmu" i "iznuđivanju", a argentinska vlada odbija da im isplati potraživanja
Priče povratnika
Zajednički su tuga, bes i nada
Na Nišićkoj visoravni, 35 kilometara od Sarajeva, posle tri rata u dvadesetom veku, posle međusobnih progona i zločina, još jednom pokušavaju da na istom mestu zajedno žive ljudi koji su, svi do jednog, povratnici – i Srbi i Bošnjaci
Delta Fondacija
Delta obnavlja Ulicu Save Kovačevića u Obrenovcu
Nastavljajući akciju za pomoć poplavljenim područjima, Delta Holding je odlučio da obnovi jednu ulicu u Obrenovcu, gradu koji je najviše nastradao u nepogodi koja je u maju pogodila Srbiju
Intervju – Konstantin Kosačov
Strateško partnerstvo bez primoravanja
Za Srbiju, kao i svaku drugu zemlju, važno je da sačuva svoj suverenitet i nacionalni identitet, a ona to ne može uraditi bez ekonomskog razvoja. U ovom trenutku postoje tri megaprojekta koji su u vezi sa razvojem ekonomije: u oblasti energetike to je "Južni tok"; zatim poljoprivreda, gde je Rusija našla interes da iz Srbije dobija kvalitetne namirnice; i, kao treće – turizam: Rusi vole da dođu u Srbiju kao novu, neistraženu destinaciju. S druge strane, ne mogu da navedem niti jedan sličan projekt u kome bi tako iskreno učestvovale Sjedinjene Američke Države i Srbija ili Evropska unija i Srbija
Lektira
Gorki talog detinjstva
S proleća prošle godine u Americi je objavljena knjiga Marka Tompsona Birth Certificate, s podnaslovom The Story of Danilo Kiš. "Vreme" je o njoj opširno pisalo u dva navrata (brojevi 1162 i 1179). Prevod ove knjige, najkompletnije do sada napisane biografije Danila Kiša, pod naslovom Izvod iz knjige rođenih u toku ovog meseca objaviće beogradska izdavačka kuća "Clio". Knjigu je sa engleskog preveo Muharem Bazdulj. Uz saglasnost izdavača, u ovom broju "Vremena" prenosimo jedno poglavlje iz Tompsonove knjige, u kojem autor, između ostalog, piše o svojoj poseti Kerkabarabašu, selu u kojem je porodica Kiš provela najveći deo Drugog svetskog rata
Strip
Talenti tvorca
Postoji izreka koja se, u slučaju umetnika, ne može uzeti kao kompliment, nego pre kao poraz: pametniji je od svog talenta. Brajan Boland je u ovoj knjizi superiorno odoleo tom izazovu
Alternativna istorija rokenrola u Jugoslaviji
Izmišljena tradicija
U kojoj pesmi je Brus Springstin opevao Dorćol, kako je Pink Flojd pravio muziku za nesnimljeni partizanski film Puriše Đorđevića o oslobađanju Beograda, kada je Džo Stramer bio na Kadinjači, šta je jedna Ciganka rekla Džimu Morisonu na beogradskoj železničkoj stanici i ko je sve trebalo da svira na "Titovoj rokenrol reviji", ako i nisu pitanja na koja se može pouzdano odgovoriti, ona, što bi rekao Tomas Braun, ipak nisu izvan svake mogućnosti odgonetanja
Izložba
Slikari u ratu
"Mi se našim umetnicima-herojima nismo odužili", kaže Ljubica Miljković, autorka izložbe Svetlost u mraku Prvog svetskog rata otvorene nedavno u Narodnom muzeju u Beogradu koja, osim našeg impresionizma, široj publici predstavlja i profesiju ratnog slikara. "Oni nisu voleli rat, nego svoju otadžbinu. Nisu verovali u oružje, nego u pravdu, zakone i umetnost. Zato njihove muze nisu ćutale ni dok su topovi grmeli. Umetnošću su se borili ne samo protiv kolonijalnih aspiracija nego i protiv propadanja i nestajanja"
Navigator
Kad poruke utihnu
Intervju – Dušan Janjić, sociolog
Cilj je održiv opstanak
"Za tri godine ne bi smelo više da bude ljudi sa statusom interno raseljenih lica, oni moraju da budu ili integrisani kroz posao ili obezbeđeni kroz socijalnu i penzionu zaštitu ili da budu podržani da ta prava ostvare na Kosovu"
Studija
Politika i prava raseljenih
"Da pitanje Kosova nikada nije bilo pitanje položaja srpske zajednice na Kosovu, i pitanje njenih pripadajućih prava, govori položaj u kojem su se Srbi sa Kosova našli u raseljeništvu"
Intervju – Svetlana Velimirović, Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije
Za povratak je ključna pravna zaštita
"U dokumentima koja su okvir za rešavanje pitanja interno raseljenih jasno je rečeno da je jedan od ključnih principa da se odluka o integraciji ili preseljenju na neko drugo mesto, zato što nije postojala mogućnost povratka, nikako ne sme smatrati odricanjem od povratka jednog dana, kada se za to budu stvorili uslovi. To je ključno, ljudima se mora stvoriti mogućnost. Tek kada bude stvorena ta mogućnost, i oni mogu ravnopravno da odlučuju o varijanti A ili B, možemo govoriti o tome da neko ne želi da se vrati"
Kolektivni centri
Zaboravljeni ljudi
"Glavni utisak o stanovnicima kolektivnih centara je da su potpuno zaboravljeni ljudi, koje niko ne posećuje, koji žive u stravičnim uslovima i dobijaju negde jedan obrok, a negde tri, i to je sve"
Intervju – Davor Rako, Služba za pravnu zaštitu UNHCR
Ističe vreme za trajna rešenja
"Mi smo državi ponudili pomoć u pripremi sveobuhvatne strategije povratka i integracije. Kada se napravi ta strategija, možemo da idemo i kod međunarodnih donatora, a poslednji je trenutak, jer postoje mnogo teže situacije danas u svetu na koje se fokusiraju međunarodni donatori – Sudan, Sirija, Libija, Centralnoafrička Republika, Avganistan"
Kancelarija za KiM
Povratak kao prioritet
Na osnovu najave Kancelarije za KiM da će uskoro objaviti sveobuhvatan plan povratka raseljenih lica na Kosovo, zatražili smo od Kancelarije podrobnije objašnjenje o najavljenom planu, šta on sadrži, koliko se oslanja na već ranije proklamovane planove povratka prognanih, odnosno da li je reč o novom kursu promišljanja njihovog povratka. Odgovarajući na ta pitanja, Kancelarija za KiM je specijalno za "Vreme" izdala saopštenje kao svojevrstan uvod u novo strateško rešavanje povratka interno raseljenih lica
Interno raseljena lica
Radikalni zaokret ili nastavak agonije
Plebiscitarna diktatura
Kraj početka ili početak kraja?
Čini mi se da se ljudi više foliraju, što iz straha, resentimana ili interesa, nego što Vučiću istinski veruju. Jer niko neće za sebe reći: "Ovo čudo će izgleda potrajati, a ja sam jedan bedni kalkulant, kukavica i oportunista, pa zato ćutim i trpim ovu laž, prevaru i iživljavanje."
Sto dana posle
Samo buka i bes
Narod kao nekakvu Vladinu reformu više doživljava vatromet smenjivanja direktora po javnim preduzećima ili u vrhu policije, nego što misli da će neko stvarno likvidirati oko 650 preduzeća u društvenoj svojini pa tako "isterati na ulicu desetine hiljada radnika"
Kako izmeriti Vučića i društvo
Dve godine i sto dana
Ušli smo u veliko finale proslave sto dana ove vlade s jasnom namerom da nas "prevedu žedne preko vode" i da im zaboravimo prethodne dve godine u kojima se gradio "kult vođe" i sad ga imamo sasvim novog, novopečenog, nevinog i nedodirljivog, nepobedivog, barem u šahu otkad je Šešelj otišao u Hag
Portret savremenika – Majkl Kirbi
Šta je diplomata želeo da kaže
Američki ambasador potpuno je dosledan od početka krize u Ukrajini. Danas, posle teze o teritorijalnom integritetu, Vučićevog podugačkog opravdavanja i veoma čudnog američkog izvinjenja, čini se da je došlo vreme da Srbija konačno prelomi kome će se okrenuti, a da je glavni nosilac te poruke upravo Majkl Kirbi
Lektira
Izveštaji iz čudnolikog sveta
U izdanju "Geopoetike" nedavno je objavljena obimna, zanimljiva i temeljno pisana studija Ivane Đurić Paunović posvećena delu američkog pisca Pola Ostera, pod naslovom Čudnoliki svet – Američki hronotopi Pola Ostera. Ivana Đurić Paunović se u svojoj knjizi bavi fenomenom Oster, kao i opsesivnim temama i motivima ovog i kod nas popularnog i rado čitanog pisca, među kojima su Amerika, Bruklin, nasleđe, samoća, slučajnost, otac, film, soba, nestajanje, rukopisi i granica. Uz dozvolu autorke u ovom broju "Vremena" prenosimo odlomak iz ove studije
Pomorske nesreće
Poslednje putovanje Kosta konkordije
Megakruzer od 570 miliona dolara, čija je izgradnja trajala deset meseci, nasukan je zbog čiste razonode; dve i po godine vađen je iz mora, uspravljan i odvučen na rezalište, što je koštalo milijardu i po dolara, a trebaće još 22 meseca za njegovo demontiranje, sečenje i reciklažu