U okviru ovogodišnjeg Oktobarskog salona, pored ostalog, u staroj bombondžinici u ulici Gavrila Principa, dvoje stranih umetnika Volfgang Kraus i Silvija Lorenc praviće bombone i prodavati ih "kao simbole dobrog života", kako kažu. Isti autori će u starom vešeraju prati veš umetnika s ciljem, kako objašnjavaju kustosi festivala, da se očisti umetnik za stvaranje nove umetnosti. Budžet festivala je 25 miliona dinara
"Rezultati koje smo dobili bili su veoma iznenađujući za mene. Od dvanaest evropskih zemalja u kojima smo radili, prisustvo Coca-Cola sistema u Srbiji ima daleko najveći uticaj na nacionalnu ekonomiju. Takođe, vidimo da u Srbiji ljudi vole da izlaze, jer se veliki udeo potrošnje Coca-Cola proizvoda odnosi na potrošnju van kuće"
U Vajmaru je u organizaciji Memorijalnog centra "Buhenvald", a u saradnji sa moskovskom institucijom Memorijal, otvorena izložba "Gulag – tragovi i svedočanstva 1929–1956" o logorima u Sovjetskom Savezu za vreme Staljinove vladavine, kroz koje je prošlo oko 20 miliona zatvorenika. Memorijalni centar "Buhenvald" je sebi stavio u zadatak da, osim istraživanja užasa nacizma, proučava i pojave makar i samo donekle slične onome što se događalo u nacističkoj Nemačkoj. U okviru pratećih priredbi o logorima u bivšoj Jugoslaviji, o "logorisanju" Podunavskih Švaba i o "administrativnom upućivanju na društveno korisni rad" na Golom otoku, o tome kako je Mirko Tepavac zgrožen stanjem i "robovlasničkim" odnosima koje je zatekao celo rukovodstvo jednog logora u kome su bili zatvoreni Nemci poslao na Sremski front, govorio je Ivan Ivanji. Taj govor prenosimo u celosti
"Sredinom juna 1992, neka srpska vojna ili policijska formacija provalila je u naš stan i sina i mene nasilno mobilisala. Rafal u vrata, a onda: ‘Neka izađu svi muškarci!’ Sišao sam sa sinom. Ispred zgrade su već bile okupljene ostale komšije. Postrojili su nas, rasporedili: Srbe na jednu, Hrvate i Bošnjake na drugu stranu. Sjećam se, Nikola Šupica – ogroman, krupan čovjek u nekim razvaljenim papučama, magistar ekonomije, govori četiri strana jezika – pobunio se kada su ga izveli: ‘Ja sam Jugosloven!’, rekao je. ‘Neću sa vama!’ Nije pomoglo; kao i nas, i njega su odvojili na srpsku stranu. Odveli su nas na Vrace, iznad Grbavice, gdje su bili smješteni srpski magacini i komanda. Zadužili smo puške. ‘Napunite ih!’, naredili su. Kako da ih napunimo, bog te vidio! Pokazali su nam i komandovali: ‘Pucaj!’ Na Sarajlije, na komšije, na prijatelje, na braću... ‘Samo prebacujte preko Miljacke!’, vikali su"
Našto čitati šta drugi misle o političarima ako sami velikaši vode dnevnike koje ne drže pod ključem?
Da li novootkriveno groblje mamuta, pronađeno u blizini svetski proslavljenog mamuta iz Viminacijuma, nagoveštava da bi novi srpski brend mogao biti – mamut
"Mlade koji se danas šetaju i slušaju muziku tako što između sebe podele dve slušalice istog telefona pa gajtani tih slušalica naprave slovo Y ja zovem ‘Y generacija’. Muzika koju slušaju obeležava njihov teren koji postaje nedopstupan za druge. To je grozno, ljudi po celom svetu hodaju sa čepovima u ušima! Šalju gomilu podataka jedni drugima, ali ne komuniciraju. Napišu SMS: sad sam u klozetu, sad sam u busu. To su samo podaci, tu nema ljudi. Ne kažem da svi treba da se držimo za ruke na ulici, ali kad bismo se makar malo bolje čuli..."
Jedan od nezaobilaznih pratilaca (cinici bi rekli pokretača) svih ratova i revolucija oduvek je pljačka. Krade se sve što se može zamisliti, novac, nakit, oružje, nameštaj, ali se ne zaboravljaju ni umetnost i istorija, pa stradaju muzeji, galerije, biblioteke, verski objekti, arheološki lokaliteti... U pljačku kreću i pojedinci, stihijski, i čitave države, organizovano
U izdanju "Vremena" nedavno je izašla nova knjiga Stanka Cerovića Vrijeme je krv – Umjetnik u Civilizaciji Smrti. U ovom broju "Vreme" objavljuje odlomak iz knjige, početak poglavlja u kome se govori o stvaranju atomske bombe i prvoj probi nuklearnog oružja u pustinji Hornada del Muerto 16. jula 1945
Pošto se nismo potrudili da upoznamo elementarne činjenice iz vlastite prošlosti, i nije čudno da smo se tako neurotično ponašali u istorijskim pretumbacijama. Tako su nam promakle čak i one lepe stvari, kojima bismo mogli da se ponosimo, kao što je izvanredna narodna arhitektura, o kojoj je, srećom, dragoceno svedočanstvo ostavio jedan kafedžija iz Čajetine
U trenutku udesa na komandnom mostu "Kosta Konkordije" bilo je bar dvadesetoro ljudi i nikome nije bilo čudno što su svetla lučice toliko blizu
