Pokrenuto 1990. kao njuz-magazin po ugledu na "Tajm", "Njuzvik", "Vremja", "Špigl" ili "Ekonomist", u kojem ima prostora i za iznošenje ličnog stava i moralnog apela, "Vreme" tri decenije u teškim uslovima neguje novinarstvo zasnovano na činjenicama, analiziranim onoliko koliko je to dovoljno čitaocu da bi samostalno i pouzdano mogao da se opredeljuje...
I bez otvorenog kosovskog pitanja put u Evropu je veoma težak. Još je teži kada se obećane izmene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa predviđene poglavljem 23 pokušavaju šibicarski da izbegnu. Kad postane jasno da se to ne da izbeći, onda je najteže usvojiti makar minimum preporuka Venecijanske komisije
"Sećam se da sam te 2012. čekao lift u Palati pravde držeći u rukama dokumentaciju novoformiranog Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Naišao je jedan stariji kolega i rekao mi da to nije trebalo da uradimo i da sam, citiram: ‘završio karijeru u pravosuđu’"
"Znate li šta je najhitnije i najvažnije da se promeni kad Slobodan Milošević ode sa vlasti?", upitao je profesor Ljubiša Rajić u proleće 2000. ustreptale polaznike Beogradske otvorene škole toliko željne promena. "Policija i pravosuđe. To su dve ključne stvari za razvoj demokratije", rekao je profesor Rajić. Nekoliko godina ranije čuveni i nagrađivani poljski reditelj Kšištof Kišlovski završio je svoju kapitalnu filmsku trilogiju "Tri boje: plavo, belo, crveno" inspirisanu fundamentalnim nasleđem Francuske revolucije – bratstvo, jednakost, sloboda, postulatima koji će postati osnova svake moderne demokratije. Srećom po njih, a na žalost mnogih građana Srbije, Kišlovski i Rajić nisu dočekali da vide kako Aleksandar Vučić i njegovi prijatelji sistematski razgrađuju dvovekovnu evropsku tradiciju zavijajući pravosuđe u nešto što ni fizika ni likovna umetnost ne priznaju za boju – crno
Srpska opozicija je kriva za sve što danas ne valja jer "takvi ne doživljavaju državu kao svoju, već samo razmišljaju o tome kako će da sednu u fotelju i dočepaju se kase"; oni "crtaju metu na čelu" i predsedniku Vučiću i njegovoj porodici; Krik, Birn, Cins i Crtu plaćaju neprijatelji iz inostranstva s akcentom na Majkla Davenporta i Džordža Sorosa, televizija N1 je "američka", "Vreme" je "Miškovićevo", a svi zajedno su "ološ, jadnici, bednici i nesrećnici"
Skoro sve je dovedeno u red: Saša Janković od prošle godine nije zaštitnik građana, Majda Kršikapa je u novembru podnela ostavku na mesto direktorke Agencije za borbu protiv korupcije, Regulatorno telo za elektronske medije i dalje ne može da se opasulji šta da radi sa svojim širokim ovlašćenjima, Rodoljubu Šabiću uskoro ističe mandat i posle toga stvarno više neće biti nikoga u nezavisnim institucijama da zanoveta. Ostali su još sudije i tužioci da se drže Poglavlja 23 kao pijani plota
Mada istaknuta kao prioritet svake vlasti poslednjih godina, borba protiv korupcije u praksi se svodi na medijske najave, hapšenja pred kamerama i veliki broj krivičnih prijava bez epiloga na sudu. Optužnica ima malo, presuda još manje, a kazne su najčešće uslovne, pokazuje šestomesečno istraživanje CINS-a
Država je odlučila da napravi prvi važan korak u nastavku propale reforme pravosuđa – da izabere funkcionere svih tužilaštava u zemlji. Kriterijumi za izbor su, međutim, krajnje subjektivni
Borba za zakonitost, izmene zakona i propisa, pa konačno i izmene Ustava će biti obezvređena, jer ćemo imati kompletno podobno sudstvo i tužilaštvo. Bićemo srećni što imamo zakone po volji Evropske unije, ali nesrećni što imamo sudije po volji vlasti koja ih je po sadašnjem sistemu i načinu odabrala
Juče je bilo loše, danas je gore nego juče, ali danas je bolje nego što će biti sutra
Suvoparni pravnički rečnik ne može da sakrije poraznu činjenicu da se smenom vlasti – one koja je provela katastrofalnu reformu pravosuđa i ove još aktuelne, iako trenutno tehničke, koja je obećavala "reformu reforme" – ama baš ništa nije promenilo
Efikasnost sudova, poverenje građana u pravosudne organe i politički pritisci, pored ostalog, teme su izlaganja i diskusije ljudi iz stranke
