Makedonija – Između Zapada i Rusije

Vaši ambasadori su ružni

Makedoniji, koja dva meseca posle prevremenih izbora nikako da sastavi novu vladu, veštački se nameće izbor između "trampizacije i "ruskog ruleta"

Zdravstvo u Srbiji

Migranti u belim mantilima

Iako ministar zdravlja govori o hiljadama zaposlenih iz medicinske struke u poslednje dve godine, statistika kaže da je broj nezaposlenih medicinara u odnosu na prethodnu godinu porastao za 4,6 odsto

Kultura sećanja – Spomenici sećanja na Holokaust

Da li vam je svejedno

Pre nekoliko godina, jedna američka tinejdžerka se fotografisala ispred Aušvica, široko osmehnuta, dodajući smeška koji crveni kao komentar na fotografiju. Jula 2016, posetioci Aušvica su zamoljeni da ne love pokemone po jednom od najstrašnijih mesta u istoriji čovečanstva

Amerika i »Meksamerika«

Američki san i Trampov zid

Ponavljanje istog: migracije, asimilacije, deportacije, kriminalizacije migracija, ekspanzije, intervencije, investicije, eksploatacije i dobre susedske politike – pa iz početka

Ljudmila

Arheologija

Ovako je nekad bilo

Kako se na početku sveta i veka živelo na teritoriji današnje Vojvodine, najlakše je i najsigurnije saznati u Arheološkom odeljenju Muzeja Vojvodine

Evropske integracije Srbije

Dugi marš kroz poglavlja

Šta sadrže pregovaračka poglavlja i kako se Srbija snalazi u procesu proširenja

Zločin i kazna – Granice saučesništva

Knjigovođa smrti

Pravosnažna presuda knjigovođi iz Aušvica Oskaru Greningu više od sedamdeset godina po završetku rata ponovo je otvorila pitanja o osveti, oprostu, pravu i pravičnosti i saučesništvu u zločinu, pitanja o kojima se na jugoslovenskom prostoru tako nerado govori kada je reč o zločinima počinjenim u ime sopstvenog naroda

Knjige

Političke implikacije uživanja

U studiji "Jugoslovenska muzika bez Jugoslavije" autorka pokazuje kako se u svakom nacionalističkom narativu uvek krije neka vrsta zavisti zbog tuđeg užitka

Dosije »Vremena« – Udba i njeni kriminalci

Naši ljudi u Briselu

Dvadeset šest godina staro ubistvo najzad je dobilo sudski rasplet – i bacilo novo svetlo na veze državne bezbednosti i kriminala

Intervju – Jovo Bakić

Šta spaja Trampa, Vučića i Šešelja

"Građani ne samo Srbije nego čitavog evropskog kontinenta i SAD, suočeni su sa ogromnim rastom društvene nejednakosti, gde jedna uska oligarhija određuje uslove života najvećem delu društva, i ljudi su zbog toga nezadovoljni. To nezadovoljstvo dobija svoj politički izraz u različitim demagozima koji govore narodu ono što on želi da čuje. Nude se jednostavna i laka rešenja u okviru radikalno-desničarske ideologije, i u tom smislu treba govoriti o skretanju udesno građana širom sveta"

Tramp i EU

Narandžasta senka nad Evropom

Ovaj ishod izbora u SAD produbio je podele i najavio nove probleme na Starom kontinentu, ali je za katastrofične prognoze još rano

Menjati sebe

Festival

Igrali se džezeri…

Nasred zemlje Srbije najveći domet 32. Beogradskog džez festivala jeste ukazivanje da mnoge "podrazumevajuće" stvari ne moraju biti kao što izgledaju

Nemačka – Građani Rajha

Ova zemlja ne postoji

Veruju da i dalje žive u Rajhu, da je današnja Nemačka kolonizovana, ne priznaju njene zakone ni policiju, štampaju svoje pasoše. Građani Rajha su dosad bili poznati javnosti iz bizarnih vesti, ali je prošle sedmice jedan od njih usmrtio policajca

Mađarska – Proslava šezdesetogodišnjice revolucije

Zaborav i poluistine

Odnos Viktora Orbana prema Mađarskoj revoluciji 1956. godine mnogo govori o današnjoj mađarskoj vlasti

Socijalna politika

Igra sablasnih brojeva

Kad ozbiljno zaškripi, kako u Srbiji manje ili više škripi već četvrt veka, a kad se potroše tajkuni i bivša vlast kao dežurni krivci, neminovno na red dolazi sirotinja, koja, kako to tvrdi Aleksandar Vučić, premijer ovdašnji, neće da radi, već se prikačila na državnu sisu pa samo ćapa

Intervju – Saša Stamatović, v.d. direktora Uprave za šume Republike Srbije

Blago od drveta

Šta šume znače za ljudsko društvo, kakvo je stanje šuma u Srbiji, kako se do takvog stanja došlo i koji su planovi za budućnost

Intervju – Igor Stanković, filmski distributer

Holivudska biografija

"Autorski film je prilično teško definisati. To mora da bude film u kome ćeš stvarno da pronađeš sebe i da uživaš, a to je, uglavnom, lična stvar. Penjanje pokretnim stepenicama u kadru od 12 minuta jeste autorski izraz, ali to je dosadno"

Migrantska kriza

Mora i zidovi

Dok se zbog izbeglica prolivaju suze licemerne samilosti, na granicama širom sveta niče sve više žica koje treba da ih zaustave. Broj izbeglica premašuje devetnaest miliona, što je najviše nakon Drugog svetskog rata

Feljton – Beše jednom Nolit... (2)

Novi književni kontinent

Namera ove priče nije da na primeru nekad velikog i važnog izdavača ukaže kako novo vreme uništava stare vrednosti. Nikola Bertolino, prevodilac i pisac, i jedan od urednika Nolita, napisao ju je isključivo sećanja radi na zlatno doba ovdašnjeg izdavaštva.

Ekonomski barometar (septembar 2016.)

Poslovne vesti

VREME BR 819. 14. SEPTEMBAR 2006.

Španija u srcu

Povodom osamdesetogodišnjice početka španskog građanskog rata (1936-1939) ponovo objavljuje tekst štampan u Vremenu pre deset godina

Evropa – Borba protiv izbeglica

Vratite se odakle ste došli

Evropa zatvara svoje granice za izbeglice. Grčka i Italija su ostavljene na cedilu. Solidarnosti je sve manje, ekstremna desnica je sve jača

Nemačka – Posledice lokalnih izbora u Berlinu

Prava alternativa za Nemačku

Debakl demohrišćana Angele Merkel na gradskim izborima u Berlinu je kazna za očajnu lokalnu politiku, ali i packa zbog kancelarkine izbegličke politike. Od svega je profitirala populistička Alternativa za Nemačku, koja ulazi u desetu pokrajinsku skupštinu. Socijaldemokrate ostaju na vlasti, ali će biti naterane u levu koaliciju koja bi, ako to matematika bude dozvolila, mogla da bude model za sledeće parlamentarne izbore

Makedonija

Zimnica u izbegličkom kampu

U Makedoniji jedva da ima izbeglica. Stroga kontrola granica je urodila plodom

VREME BR. 1262 | 12. MART 2015.

Dualno obrazovanje

Ne sporeći dobre mogućnosti koje koncept dualnog obrazovnog sistema u teoriji može da pruži, u našim uslovima on podseća na onaj vic o engleskoj travi. Hoće pridošlica da ima lep engleski travnjak, kupi seme, uradi šta treba, jednu godinu, drugu godinu, i nikako mu ne uspeva. Na kraju pita komšiju Engleza koji je njegov recept, a ovaj mu odgovori u stilu – sve je lako, malo zaliješ, malo podsečeš i tako pet stotina godina