Što se gasovoda Južni tok tiče, Srbija treba da vodi računa pre svega o sopstvenim interesima, a njen interes je da osigura ekonomsku i energetsku bezbednost za svoje građane i privredu, kao i veći uticaj na političke procese i odluke koji se tiču njene sudbine
"Ubeđen sam da bi svaka mlada osoba ostala u svojoj zemlji i pomogla joj da se razvije, ukoliko bi joj bila pružena mogućnost da radi. Cilj ovog projekta je da im u tome pomognemo"
Vlada Zorana Milanovića nepromišljeno i brzopleto je napravila nešto za šta se ispostavilo da je neoprostivi faux pas za Brisel i birokratiju Evropske unije. Represalije – sasvim zaslužene, uostalom – došle su odmah: zaprećeno je sankcijama i ostalim što sledi. A sve to zbog zbunjenosti hrvatske vlade
Veliki broj američkih firmi svoju proizvodnju iz Kine seli kući. SAD imaju šansu da u narednim godinama smanje trgovinski deficit sa Kinom, koji je 2012. iznosio 315 milijardi dolara. Kina pak svoju proizvodnju sve više okreće domaćoj potrošnji, koja je porasla usled veće kupovne moći armije od stotina miliona radnika
Marta 2011. godine nije se znalo da li će Evropska komisija i zemlje članice Evropske unije u skorije vreme dati zeleno svetlo da Srbija započne pristupne pregovore sa EU. I pored toga vlade Nemačke i Srbije su se još tada dogovorile da pokrenu trogodišnji projekat koji bi pružao podršku Srbiji tokom pregovaračkog procesa. Taj projekat je sada u punom zamahu
Uskoro bi trebalo da bude usvojen novi zakon o spoljnim poslovima. Glavna novina je da će kriterijum pri izboru i naimenovanju diplomata, uključujući i ambasadore, biti stručnost a ne politika
Kako samoovlašćeni merač postotka patriotizma u krvi "oduzima" nacionalnu penziju Bori Ćosiću
"Revizionisti, kao i između dva rata, pokušavaju da relativizuju krivicu Nemačke i Austrije za izazivanje Prvog svetskog rata i da podjednako optuže druge za taj rat. Njihova meta su Rusija, Britanija, Francuska i Srbija. Te knjige su napisane da bi se poručilo da su svi krivi, a ne samo Nemci, a u toj priči mi smo samo crtica na čaši drugih mera. Razumljivo je zašto Nemačka hoće da smo svi podjednako krivi za taj rat, ali s pozicije istorije i žrtava, to nije prihvatljivo. Čak i ako je takav zahtev poslat u cilju pomirenja, što je naravno pozitivno, pomirenje ne znači menjanje istorijske istine..."
Prošlo je 95 godina od onog 15. septembra 1918, kada je probijanjem Solunskog fronta nastupio čas u kome su kao domine za dva meseca pale Centralne sile, a Srbija oslobođena od austrougarskih, nemačkih i bugarskih zavojevača. U vreme kontroverznih priprema za revizionističko (?) obeležavanje stogodišnjice početka Prvog svetskog rata (Velikog rata) 1914, kao da u senku zaborava padaju istorijski značajniji završetak tog rata, kao i patnje onih koji su ga okončali
"Bitef nema obavezu da selektira predstave koje su ovde ocenjene kao najbolje, već predstave za koje smatramo da bi bile zanimljive u širem međunarodnom kontekstu. Pa otud i Galeb, i obe predstave o Zoranu Đinđiću, a otud i odluka da ne uvrstimo neke predstave koje se mogu smatrati uspešnim i dobrim u kontekstu redovnog repertoara, ali nisu dovoljno zanimljive za festival kao što je Bitef. Nas zanimaju ekstremni teatarski poduhvati s naših prostora, i to baš oni o kojima se pričalo, koji su uzburkali javnost"
Iz tranzicionog iskustva drugih zemalja može se zaključiti da boljke srpske privrede nipošto nisu jedinstvene. Ipak, razlozi njihove dugotrajnosti mogli bi se naći u jedinstvenom spoju srpske političke i ekonomske elite
