Lisica i ždral

Zid smrti

Nekoga uzbudi drozd u suton, drugoga ushićuje otrcana misao: hiljaditi put je deklamuje u nadi da to opšte mestašce neko sluša prvi put

Evropska unija – Šta nakon Brexita

Velika zbrka u Briselu

Kako se jedna od najjačih članica Evropske unije preko noći pretvorila u Šredingerovu mačku, to jest, prema članu 50 Lisabonskog sporazuma, proces izlaska članice EU može da počne tek kada ga zemlja koja želi da izađe sama pokrene, što London, uprkos protestima iz Brisela, Berlina i Pariza, ima nameru da učini najranije za nekoliko meseci. Ili, sve u duhu vapaja Svetog Avgustina, "O Bože, učini me kreposnim, ali nemoj baš odmah", Britanci bi da izađu iz EU, ali bi da ostanu za stolom dok se ne posluži desert

Nemačka – Lažni optimizam i stvarno nejedinstvo

Strah od samoće

U Berlinu preovladava bojazan da je Brexit kraj nemačke ere mira i blagostanja. Dok sebe bodre i zaklinju se u opstanak Evropske unije, vodeći nemački političari zapravo nemaju predstavu čime da potkrepe svoj usiljeni optimizam. Provejava stari strah da je Nemačka prevelika za Evropu, da će ostati sama, sumnja da je upravo politika kancelarke Angele Merkel dobrim delom doprinela Brexitu

Godišnjice – Četvrt veka od raspada SFRJ

Sećaš li se Jugoslavije

Danas se, opet, Jugoslavija i jugoslovenstvo spominju širom regiona. Ne toliko zbog okruglih godišnjica – 25 godina od raspada Titove Jugoslavije i 95 godina od Vidovdanskog ustava, prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nego zato što je britanski referendum o izlasku iz EU mnoge podsetio na slovenački i hrvatski referendum posle kojih su ove dve bivše jugoslovenske republike proglasile nezavisnost, čime je zvanično umrla "velika" Jugoslavija

Intervju – Miroslav Majkl Đorđević, bankar i pisac

Kako je moglo da bude

"Na bini su bili glavni i sporedni akteri. Glavni akteri su Amerika, Srbija i srpska dijaspora. Šta ih je spajalo? Njihove iluzije. Te iluzije su dovele do katastrofalnih grešaka, a greške su dovele do katastrofalnih posledica"

Kult ličnosti u Srbiji

Konkurs za spasitelja

Ovde se, decenijama unazad, odgoneta misterija uspeha, popularnosti i moći političkih lidera. Od Slobodana Miloševića, Vuka Draškovića, Vojislava Šešelja, do Vojislava Koštunice, Zorana Đinđića, Borisa Tadića, te Tomislava Nikolića, Ivice Dačića, Aleksandra Vučića, svakih pet-šest godina ispitujemo kapacitet ovdašnjih potencijalnih lidera prepoznajući u njima Čerčila, De Gola, Hitlera, Tita...

SAD – Masakr u Orlandu

Toksična smeša

Najgori oružani napad u SAD posle 9/11 ubrzava politički puls Amerike, osvetljavajući gotovo sve kontroverze koje donosi talas terorizma koji prelazi Atlantik, komplikovan položaj emigranata u američkom "melting potu", te "američko revolveraško ludilo"

Portret savremenika – Predsednik NR Kine Si Đinping

Veliki tata Si

Si Đinpinga mnogi smatraju najmoćnijim kineskim liderom još od vremena Mao Cedunga. On čvrstom rukom upravlja državom, partijom i vojskom i nadgleda strateški najvažnije ekonomske i privredne projekte. U prvu zvaničnu, "istorijsku" posetu Srbiji Si Đinping stiže 17. juna

Intervju – Tanja Šljivar, dramska spisateljica

Unutar tri jezika

"Postoji taj jedan monolog sa ženom i konjem, sa ženom koja je radila u fabrici pločica, i to je bukvalno monolog o sećanju, i tematski i formalno. Taj monolog razotkriva neke od mehanizama po kojima se konstruiše i kroz generacije opstaje kolektivno sećanje. Napisala sam: onda je to bilo na televiziji, onda se o tom snimio film, ali je meni baba rekla da ja nisam bio tu"

Nemačka vs. Turska – Jermeni, izbeglice, Erdogan

Genocid, genocid između ostalog

Turska i Nemačka su u privrednom, političkom i geopolitičkom smislu dovoljno upućene jedna na drugu, pa će trenutna napetost zbog Rezolucije o genocidu nad Jermenima izglasane u Bundestagu ipak ostati samo epizoda. Sa ožiljcima, naravno

Priče sa izložbe

Dešifrovati pobedu

"Enigma", pobednica Drugog svetskog rata, najpoznatija naprava za šifrovanje u istoriji, bila je gost Muzeja Vojvodine u Novom Sadu

Nemačka – Sunovrat socijaldemokratije

Od crvenog džina do belog patuljka

Nemačke socijaldemokrate trenutno mogu da računaju sa podrškom tek svakog petog birača. Stranka kojoj je pečat nekada davao Vili Brant danas ne može da se otarasi neoliberalnog žiga Gerharda Šredera. U međuvremenu, za prava famoznog "malog" čoveka zalaže se radikalna desnica, drugim rečima: socijaldemokratija pati zbog gubitka glasova ostataka radničke klase. Jedni su napredovali, drugi nisu. Oni koji nisu, nisu kao ranije kulturno i socijalno odgojeni u atmosferi socijaldemokratije, već ih odlikuju ogorčenost, razočaranje, osamljenost. I čežnja za nekim ko će im obećati pomoć i prezentovati žrtvenog jarca. Utoliko su desni populisti zapravo moderne radničke partije u Evropi