Srbija se već godinama na međunarodnim listama pokazuje kao jedna od najkorumpiranijih zemalja na svetu. A smisleno otezanje sa sastavljanjem nove vlade nakon izbora daje za korupciju sasvim prepoznatljive povode i podstreke
Kako proizvodimo energiju? Koliko je i zbog čega energetski sektor ranjiv na promene klime? Šta je država obećala? Šta nauka predviđa u narednim decenijama i šta to za nas znači? Koje su mere neophodne kako bismo se prilagodili očekivanim promenama? Zašto treba da budemo veoma pažljivi kada je reč o hidropotencijalima? I zašto su važne energetske zadruge
“Okretanje glave od negativnih procesa – pogledajte, kod nas kao da se na javnoj sceni ne događa ništa, osim dvorskih i tabloidnih spletki – svakako neće dovesti do toga da problemi nestanu. Naprotiv, problemi će ubrzano metastazirati. Nema sumnje da poslednjih desetak godina prisustvujemo sistematskom zanemarivanju filozofije i humanističkih nauka. Decenijama se bezrezervno kliče forsiranju prirodnih nauka, tehnike, IT sektora, dualnom obrazovanju itd. Sada se čudimo tome kako su se u našim društvima ‘najedanput’ tako razmnožili i nabujali ekstremni stavovi u svim sferama života. Međutim, ni filozofi, fokusirani na svoje ‘privatne akademske probleme’, nisu pružili dostojan otpor te se i dalje baškare u svojoj ‘kuli belokosnoj’”
Govoreći na TV Pinku, Aleksandar Vučić je izjavio da u Srbiji prema nezvaničnim rezultatima još nezavršenog popisa živi oko 6.550.000 osoba. Dodao je otprilike i da je to ludilo od uspeha, jer se očekivalo da će brojnost biti tek oko 6,1 miliona. Prava istina je da su skoro svi demografi predviđali da Srbija ima oko 6,5 miliona stanovnika. Inače, na popisu 2011. ubeleženo je nešto više od 7.180.000 žitelja ove države
U knjizi Sunovrat: Kriza liberalne demokratije Manuela Kastelsa (Clio) nema ni reči o Srbiji, pa ipak, njegova priča o ovoj temi zasnovana na primerima Amerike i država Evropske unije pomaže razumevanju i ovdašnjih zbivanja
“Često se dešava fenomen ‘staklenog plafona’, gde je ženama mnogo teže da dosegnu najviše političke pozicije bez obzira na kvalitet. Sada imamo zanemarljiv broj žena na čelu partija, a većina se i povlači iz političke trke, unapred misleći da nisu dovoljno kredibilne. Ženama se sve mnogo više zamera – i kada se snađu u politici i kada se ne snađu, i način na koji se prezentuju, kako se oblače, kakve su im frizure…”
Nema nikakvih razloga da beskompromisno verujemo kako će sunce sutra izaći. Ako imamo hipotezu koja to predskazuje, lako je možemo potvrditi svakog jutra, ali zapravo, iz takvih opažanja nikako ne možemo znati da li će jednom doći jutro kad sunca neće biti na istoku
“Napredna” Srbija, osim elemenata DDR-a i Kolumbije (kojima smo se bavili prošle nedelje), dobija i komponentu Islamske Republike Iran, odnosno bilo koje druge teokratije
Kombinatorika treće vlade Ane Brnabić ista je kao i kod svih dosad: malo vernih prijatelja, malo novih lica, nekoliko ispadanja, nešto prepakivanja naprednjačkih frakcija… I naravno, obećanje predsednika države da ni ova vlada neće izgurati pun mandat, jer su, kako reče, tu da preguraju zimu
“Ovo što nam se dešava na Šordošu je klasičan primer komodifikacije javnog dobra u službi privatnog interesa političke i građevinske mafije. Situacija prilično podseća na južnoameričke scenarije, gde imate korumpirane lokalne vlastodršce u ljubavi sa krupnim kapitalom i policiju koja za smešan novac štiti nečije gospodarske pozicije. Možda mi je jedan od najturobnijih utisaka upravo ta degradacija policije”
Zašto je učionica mesto gde bi deca odnosno mladi trebalo da uče o ravnopravnosti i, kasnije, rodno zasnovanom nasilju? Kako je u praksi? Koje mogućnosti za prevenciju se pružaju? Kakvi bi, kada je reč o tim temama, obrazovni sadržaji bili primereni u osnovnim i srednjim školama? Da li su nastavnici voljni, ali i obučeni da pruže odgovarajuću podršku? Šta radi nadležno ministarstvo po tom pitanju? I zašto bi pogled na Veliku Britaniju mogao da nam bude značajan
Ruski migranti istisnuli su studente iz unutrašnjosti Srbije iz centralnih beogradskih optština. Dok se jedna Ruskinja iz Sankt Peterburga raduje povoljnim cenama, mnogi studenti iz provincije uz pomoć roditelja moraju uz studije da rade da bi mogli da finansiraju boravak u Beogradu
Od nagrađivanog inženjera više može da se očekuje u oblasti telekomunikacija, a manje što se tiče položaja medija i medisjkih sloboda na koje iz godine u godinu upozorava Evropska komisija
„Sjajan je primer nemačkog Ministarstva kulture i medija koji je i ove godine subvencionirao izdavačima 30% troškova zakupa štandova na upravo završenom Frankfurtskom sajmu knjiga“
...A onda se u jednoj krivini, kada se rastinje proredilo, daleko dole ukazala zelena dolina što vijuga između alpskih litica i vrhova, prošarana naseljima, kao sa goblena ili kič-postera. I u to je ukazanje stalo sve zbog čega nema tog iskustva putovanja koje se može uporediti sa onim koje donosi putovanje vozom; to je taj trenutak u kome putnik, svuda okružen pejzažem kroz koji prolazi, zajedno sa svojim vagonom i kompozicijom postaje njegov integralni deo, ušuškan i rasterećen muka, briga, nelagode i skučenosti automobila, autobusa ili aviona. Dobro, treba biti iskren, možda bi se ta vrsta uzbuđenja mogla vezati i za putovanje brodom, ali to su neki drugi nemiri i to nije za poređenje
Na osnovu povlašćene cene od 420 evra za hiljadu kubika gasa Srbiju uvoz 2,2 milijarde kubika iz Rusije, što je preko dve trećine potrebne količine, košta 924 miliona evra. U slučaju da uvedemo sankcije Rusiji, plaćali bismo tržišnu cenu koja bi bila dve do tri milijarde evra skuplja
Psihosocijalnim inženjeringom stvorena je kasta koja svoju snagu crpe iz spremnosti da srčano brani najsramotniju deceniju naše istorije, a njen puni procvat omogućen je neuspehom demokratskih vlasti da temeljno i nepovratno reformišu društvo. Ovaj proizvod političkog i medijskog inženjeringa kolektivno je biće odmaknuto od realnosti, puno straha i mržnje prema svemu što opaža da je drugačije. Večito mu je potreban spoljni referentni sistem, a samim tim i jak vođa
Radionica “Ekonomsko novinarstvo” svečano je otvorena na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu
Istoričarka Latinka Perović kaže da Srbi podržavaju imperijalni koncept Rusije jer i sami imaju sličan stav na ovim prostorima, a profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Ivo Visković da će Srbija morati da bira da li će ići ka Evropskoj uniji ili tražiti neki novi put
Eksplozija prisustva Dragana J. Vučićevića u svim medijima nije novost, ali protest protiv njegovog izveštavanja u tabloidu koji uređuje jeste. Kada sve prođe, ove nedelje on će moći da odmahne rukom i svima se zahvali za besplatnu reklamu
Moglo bi poznavanje pravoslavnih običaja i slava da se uvede kao obavezno na svakom završnom ispitu, da bi se deca od malih nogu učila tradiciji srpskoj, a ne pomodarstvu koje dolazi sa zapada kojim bi da se uništi ta tradicija koja traje hiljadama godina
Zašto su važni glasovi predstavnika verskih zajednica? Zbog čega mahom ćute? Koje poruke u poslednje vreme možemo da čujemo? Na šta prvo pomislimo kada se govori o porodičnim šetnjama? A na šta bismo sve mogli da pomislimo
Psihosocijalnim inženjeringom stvorena je kasta koja svoju snagu crpe iz spremnosti da srčano brani najsramotniju deceniju naše istorije, a njen puni procvat omogućen je neuspehom demokratskih vlasti da temeljno i nepovratno reformišu društvo. Ovaj proizvod političkog i medijskog inženjeringa kolektivno je biće odmaknuto od realnosti, puno straha i mržnje prema svemu što opaža da je drugačije. Večito mu je potreban spoljni referentni sistem, a samim tim i jak vođa
Eksplozija prisustva Dragana J. Vučićevića u svim medijima nije novost, ali protest protiv njegovog izveštavanja u tabloidu koji uređuje jeste. Kada sve prođe, ove nedelje on će moći da odmahne rukom i svima se zahvali za besplatnu reklamu
Brisel vrši pritisak na Beograd da ukine bezvizni režim sa zemljama poput Indije i Tunisa, čiji državljani preko Srbije masovno ulaze u Evropsku uniju i podnose zahteve za azil. Srbija bezviznim režimom „nagrađuje“ države koje ne priznaju nezavisnost Kosova
Mrđan Bajić je jedan od najistaknutijih i najaktivnijih srpskih umetnika, značajne međunarodne reputacije i uzorne biografije, koju ispisuje u neuzornim, turbulentnim decenijama diskontinuiteta
Današnjem skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti nije prisustvovao niko iz Ministarstva nauke, iako se govorilo o stanju i perspektivi naše nauke. SANU ovim skupom otplaćuje ulogu i dug koji ima prema društvu
