Sat pre najavljenog izricanja presude, tužilaštvo je uručilo zahtev za izuzeće predsednika veća, sudije Dragana Garića i jednog sudije-porotnika, te v.d. predsednice Prvog osnovnog suda u Beogradu Tanje Šobot, zbog navodne pristrasnosti sudije. Šta bi se dogodilo da je neko iz odbrane desetoro optuženih uoči izricanja presude podneo zahtev za izuzeće
"Udaja državne mezimice"; Vreme 1034
Oni koji su u poseti Borisa Tadića Vukovaru našli novi povod da mudruju o tome ko je koga prvi, a ko drugi, i ko je kome koga ili čega više ili manje, nisu baš shvatili poruku njegovog izvinjenja: da se pokajanjem i pomirenjem na vrhu podstakne bilateralni, privredni, kulturni i svaki drugi regionalni napredak. A svakako nije na odmet što se u Briselu na regionalna izvinjavanja gleda veoma blagonaklono
"Muzika za male ljude"; VREME 1035
Uprkos tome što vode dva najduža rata u svojoj istoriji (Avganistan i Irak), što treći nije isključen (Iran), niko od kandidata u kampanji nije ni spomenuo spoljnu politiku. Amerika danas ima samo jednu temu, a to je ekonomija. Izbori za Kongres i Senat pokazali su da američki birač panično koči i vrti volan jer nije siguran da administracija predsednika Baraka Obame ekonomiju od koje mu život zavisi vodi u dobrom pravcu. Zato su demokrate pretrpele težak poraz
Prema proceni štaba za vanredne situacije u Kraljevu, zemljotresom je pogođeno više od 13.000 domaćinstava. Kako ih sve obnoviti
Da bi Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) dobila svoje kanonsko priznanje i time autokefalnost, neophodno je da se Srpska pravoslavna crkva s tim složi. No čak i kada bi se to dogodilo, što nije mnogo verovatno, jedno je sigurno – to ne bi bila ova, trenutno postojeća CPC i Miraš Dedeić ne bi bio njen mitropolit
Nebojša Romčević: PR ili Potpuno rasulo
reditelj Egon Savin, Ustanova kulture "Vuk"
Miloš Radović: Malaksija
reditelj Branimir Brstina, Zvezdara teatar
Danas konstatujemo da o velikom prijateljstvu, osim sećanja, svedoče još samo spomenici
Špijuni moraju da rade tajno, ali moraju i da budu potpuno nezavisni u svom radu. Mnogi kritičari službi i u Americi i u Evropi zaključili su da je do rata u Iraku došlo zato što špijuni i njihovi šefovi nisu imali dovoljno integriteta da se suprotstave političkim ambicijama i planovima svojih nadređenih. Džon Sojers (ne slici) prvi je šef MI6 koji je prošlog četvrtka javno progovorio o delatnosti ove supertajne službe, čije postojanje britanska vlada nije htela ni da prizna javno sve do 1992. godine
